Književna dela o epidemiji i pandemiji kao preporuka za čitanje

Proglašenjem vanrednog stanja u državi povodom širenja virusa Covid-19, koje pored sprovođenja nekih drugih mera podrazumeva i samoizolaciju stanovništva u cilju njihove zaštite i sprečavanja širenja bolesti, došli smo u situaciju da izolovani građani imaju na pretek slobodnog vremena koje možda neće znati kako da racionalno i korisno utroše.  Vlada pokušava da prevaziđe ovu pojavu tako što će uz pomoć  televizijskih kuća građanima ponuditi kvalitetniji televizijski sadržaj za vreme trajanja vanrednog stanja, čime će im biti pružena veća mogućnost  dobre zabave uz velike i male tv ekrane. Ja bih u tom smislu dao još jedan predlog. Čitajte knjige! Sada je idealna prilika za to. Nikada nećete imati više slobodnog vremna nego sada. Zato pravac na čitanje.

U skladu sa aktuelnim zbivanjima, najbolja bi bila preporuka književnih dela koja se bave temom epidemije i pandemije. Međutim, to ne znači da bi to bila pametna preporuka, naročito ako je panika krenula da radi svoje. Posebno iz razloga što je veliki broj takvih knjiga (romana) iz sfere horora. Ipak, nije loše sagledati i pročitati nešto i na tu temu da bismo shvatili da je tih opasnih bolesti bilo od kada je sveta i veka, da ovo što nam se dešava nije ništa novo i neočekivano, već da je to možda i normalan sled događaja.  Ako niste skloni panici, ako vas nije strah da u pročitanom možda prepoznate i naslutite stvarnost koju proživljavate, ja bih vam preporučio ovih šest književnih dela za čitanje. Ostaje nam samo da se nadamo da je to samo fikcija i razvijena mašta njenog stvaraoca i da stvarnost neće biti katastrofalna u meri u kojoj je prikazana u navedenim delima.

 Edgar Alan Po – Maska crvene smrti (1842)

„Maska Crvene smrti” je kratka pripovetka Edgara Alana Poa o princu Prosperu, smeštena u jedno srednjevekovo ili renesansno evropsko kraljevstvo koje je zahvatila smrtonosna bolest nazvana „Crvena smrt.” Kako bi se zaštitio od opake bolesti, Prospero je okupio 1000 mladih, lepih i zdravih plemića i plemkinja i sa njima i poslugom izolovao se u svom dvorcu ograđenim debelim i visokim zidovima. Vrata dvorca bila su zapečaćena rastopljenim metalom, tako nitko nije mogao ni da uđe ni da izađe iz dvorca. Prospero je mislio je da će na taj način sprečiti prodor bolesti u dvorac. Nije ga bilo briga za narod koji je izvan dvorca umirao u teškim mukama, već je brinuo samo o sopstvenoj sreći i zabavi. Povodom toga, za svoje društvo u dvorcu, organizovao je bal pod maskama. Ali na balu se pojavljuje nezvani gost pod maskom…

Priču možete pročitati klikom na ovaj link.

Alber Kami – Kuga (1947)

Roman „Kuga“ Albera Kamija je hronika iznenadnog izbijanja i sporog stišavanja epidemije buboničke kuge u alžirskom primorskom gradu Oran na obali Severne Afrike 1940. godine. „Kugu“ je Kami objavio 1947. godine, odmah nakon okončanja Drugog svetskog rata koja je najverovatnije zasnovana na stvarnoj epidemiji kolere koja je ubila veliki broj stanovništa u gradu Oran 1849. godine, ali je radnja romana ipak smeštena u četrdesete godine 20. veka.  

Nakon što se kuga uvukla u grad, epidemija se ne stišava, preokrećući živote i svest stanovnika grada. Bolest je postepeno postala surova stvarnost, u kojoj je budućnost bila sve manje izvesna i koja dovodi svoje žrtve do spoznaje bola, žrtve, gubitka i smrti. Ovaj roman je pored „Stranca“ Kamiju doneo svetsku slavu i popularnost i svakako da zaslužuje da bude pročitan, jer je očigledan dokaz Kamijeve pronicljivosti, temeljne analitičnosti čoveka i njegove suštinske prirode koja dolazi do izražaja u kritičnim i kriznim situacijama kao što su ratovi, nepogode raznih vrsta, pošasti teško izlečivih bolesti.[I]

Ričard Metison – Ja sam legenda (1954)

Iako je najverovatnije većina vas koja čita ovaj tekst gledala neki od filmova snimljenih na osnovu ovog romana: Poslednji čovek na zemlji (The Last Man on Earth, 1964), Omega čovek (The Omega man, 1971) i   Ja sam legenda (I am legend, 2007) to vam neće umanjiti užitak čitanja ove knjige. „Ja sam legenda“ je post apokaliptični horor roman koji govori o konačnoj propasti ljudske vrste i nastanku novih bića na Planeti Zemlji. Priča romana se gotovo u celosti odigrava u futurističkom  Los Anđelesu, koji nimalo ne izgleda futuristički. Ovaj roman je u velikoj meri uticao na razvoj zombi-vampirskog žanra u književnosti i filmskoj industriji kao i popularizaciiu koncepta apokalipse svetskih razmera širenjem zaraze. U tom smislu ovaj roman i jeste legendaran.

Stiven King – Uporište (1978)

Opšte je poznato da je Stiven King jedan od najekranizovanijih svetskih pisaca, da su njegova dela oduvek inspirisala stvaraoce sedme umetnosti i da nema potrebe da nabrajamo dela na osnovu kojih je snimljen film ili serija jer to bi bila poduža lista. Ovih dana smo imali priliku da odgledamo serijal „Autsajder“ (Outsider, 2020-) koja u izvesnom smislu i prikazuje širenje nazovimo je „bolesti autsajdera“ koja se prenosi ogrebotinom. Ni njegovo višetomno „Uporište“ u tom smislu nije zaobiđeno jer je na osnovu romana snimljena mini serija pod istim nazivom 1994. godine.

Dešavajući se krajem 20. veka, „Uporište“ hronološki prikazuje tragične događaje koji se događaju kada se biološko oružje – Project Blue, „super grip“ neformalno nazvano Kapetan trips, stvoreno u američkoj vojnoj laboratoriji nađe izvan laboratorije i zarazi svet. Virus ubija više od 99% stanovništva, uprkos sve drakonskijim naporima američke vlade da prikrije istinu što podrazumeva uvođenje ratnog stanja u društveni poredak koji je pred krahom, pa čak i inficiranje drugih država virusom. Međutim, to je samo uvod u priču. Mnogo toga je još sakriveno i isprepleteno u ovom Kingovom obimnom književnom delu koje je kod nas objavljeno u tri toma.

Žoze Saramago – Slepilo (1998)

Roman „Slepilo“ delo je portugalskog nobelovca Žozea Saramaga i ono se smatra jednim od njegovih najzačajnih dela. U pitanju je roman alegorija koji opisuje jedno društvo koje je napadnuto epidemijom slepila i strašnim i raznornim posledicama toga.

Cela jedna sredina se gubi u histeriji koju izaziva epidemija čiji je kobni rezultat fizičko slepilo. Kako se ljudi ponašaju kada dotaknu dno i kada se nađu na granici blizu opšte nemoći, društvene izlolacije i konačno smrti, neka su od pitanja koja se sama nameću dok čitate ovaj roman. Odgovori su više nego proražavajući, i oslikavaju metamorfozu ljudskog u najprimitivnije oblike duha, koje ne pokreće nikakva plemenita vizija i filantropska nadahnuća, već čist nagon za preživljavanjem… Kako je moguće opstati u takvom svetu? Otkriva li nam Saramago i jednu svetlu tačku u mračnoj apokalipsi, i ako da, koja je to? Upustite se u ovu izuzetnu čitalačku potragu, jer ona je put ka nezaboravnim literarnim odgovorima Žoze Saramaga.[II]

Borislav Pekić – Besnilo (1981)

Za kraj, neophodno je da u ovu listu uvrstimo jednog našeg pisca, što ne znači da je delo manje vredno i manje bitno od gore pomenutih. Svakako da je u pitanju Pekićevo „Besnilo“ koje je govori o virusu koji je isto kao i ovaj virus koji nas opseda ovih dana utekao iz laboratorije. U pitanju je triler sa elementima špijunaže, naučne fantastike, masovne histerije, horora, koncepiran na mitskim, biblijskim, naučnim i filozofskim korenima predstavlјa Pekićev prikaz mračne budućnosti koja nam se već dešava i koja neminovno vodi u propast homo sapijensa. Pekić nas polako uvodi u priču koja se dešava na aerodromu Heathrow u Londonu i tokom celog romana drži u neizvesnosti, u stanju šoka i blagog straha. Odbegli mutirani virus besnila, stvoren u laboratoriji, koji se abnormalnom brzinom širi među lјudskom populacijom na aerodromu predstavlјa opasnost po čitav svet. Aerodrom se pretvara u jedan veliki karantin u kojem su svi oni koji su u njemu zatvoreni i izolovani od spolјnjeg sveta, prepušteni sami sebi u toj borbi, sa nevidlјivim neprijatelјom, koji ih iz korena menja, i čini hodajućim užasom.[III]

[I] Izvor: Albert Camus: Kuga
[II] Izvor: Aktuelnost Saramagovog slepila
[III] Izvor: Pekićevo Besnilo i dalje besni

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com