Tamara Lucić Dinić – LJUBAV

Našao se ispred malog manastira na vrhu malog brda. Bilo je jako rano i sunce se još nije u potpunosti pojavilo iza horizonta. Slaba kiša mu je kvasila obraze i bilo je neizdrživo hladno. Jak vetar u naletima je probijao grudi snažnim fiukom. Manastir je bio polusrušen. Krst je visio okrenut naopačke. Vrata nije bilo. Zidovi oguljeni, hladni i vlažni. Na sredini zdanja stajala je žena potpuno naga. Rukama je pokušavala da prekrije svoju sramotu. Bila je divna…Duga kosa joj je dodirivala pod. Oči svetlije od neba. Divna poluotvorena usta su želela da nešto izgovore. Suze su joj se slivale niz obraze. Bila je nalik snoviđenju u jutarnoj izmaglici. Rosa je svetlucala po njenoj kosi. Mirisla je na mesec.
  On joj je prišao i ponudio svoj kaput.
– Hvala
Prihvatila ga je sa olakšanjem.
– Ko si ti ? Odakle dolaziš?
Upitao je šokiran onim što vidi.
– Ja sam tvoja želja. Na ovom mestu će se sve što poželiš stvoriti tu pred tvojim nogama. Šta god da tvoj um smisli, za čim god da ti srce vapi…
U tom trenutku odmah kraj nje se pojavio ogroman mekan krevet. Ona je izgovorila :
– Sada je glupo da oklevaš …samo znaj posle svake tvoje ostvarene želje ja imam pravo da poželim nešto umesto tebe.
Vodili su ljubav dugo, strasno… Pred zoru nakon neprospavane noći oboje zaspaše.
Devojka se prva probudila, pogleda je osobu pored sebe i zamislila želju…
On je spavao do podneva a kada se probudio osećao se čudno… Ona je sedela na kamenu u ćošku i pevušila nešto. Kada je ustao osetio je veliku težinu na svojim leđima.
Ogromna bela krila su se iznenada otvorila i u svoj svojoj veličini zaklonila horizont.
– Poželela sam da si ogromna ptica…
U neverovatnom skoku, sluđen onim što se dešava mladić je pokušao da skine krila sa sebe ali bila su deo njega, svojom voljom ih je pokretao. Na tri laka trzaja odlepio se od zemlje i poleteo. Doviknula mu je.
– Donesi nam nešto za jelo mili !
Sa neba sve je izgledalo malo i nevažno. Lovio je poput sokola i ubrzo svojoj devojci doneo pregršt plodova i nekoliko zečeva i lasica.
– Zašto si mi ovo učinila, bio sam dobar prema tebi ?
– Mislila sam da će ti se dopasti da budeš snažan i slobodan!
– Znaš da je sledeća želja moja draga.
– Znam i znam da ćeš biti dobar prema meni- izgovorila je  devojka i koketno se nasmešila.
Mladić je pogleda i zažmuri .Kada je otvorio oči ona je stajala kraj njega zbunjena.
Ništa se nije promenilo ili je bar  tako izgledalo.
– Kako si ?- Upita je.
Ona pokuša da mu odgovori ali glasa nije bilo.
– Otpevaj mi nešto draga . – Mladić se gromko nasmejao.
– Krila su bila jako loša ideja devojko. Uništila si me, sada sam nakaza!
Odgovora nije bilo. Devojka je razrogačenih očiju pokušavala da nešto izusti, ali jedino što se čulo je bio mladićev smeh.
Vreme je prolazilo… ona nije iskorisitila svoj red da zamisli želju. Samo je nemo plakala i ćutala, ćutala, ćutala…
Momak se ubrzo pokajao zbog svoje želje, postajao je usamljen, nije imao s kim da podeli svoje misli, da se posavetuje, da se našali. Preklinjao ju je da zamisli želju kako bi kada na njega dođe red ispravio svoju nepromišljenost. Ona je ćutala…
Sada je on  plakao… Odlazio je na nekoliko dana i samo leteo, leteo…
Tuga je obema počela da slama srca. Udaljili su se, nisu se više ni dodirivali.
Počela je zima, divne pahulje su padale sa neba, pre tog dana mesecima im se nisu ni pogledi sretali.
– Zašto si tako tvrdoglava zaboga. Hoćeš li mi ikada oprostiti? Potrebni smo jedan drugom.
Ona ga je nemo pogledala, razmišljala je, premišljala ali je na kraju ipak zatvorila  oči i poželela želju…
Poželela je da mu srce bude zaljubljeno, da je voli najviše na svetu, da mu bude potrebna…
Osetio je tu promenu duboko u sebi i znao je šta je uradila i u njemu se istog trenutka rodila nedoumica. Da li da joj vrati glas ili da on sada zadrži pravo na zadržavanje želje.
Na kraju je našao još bolje rešenje. Poželeo je da ona izgubi pravo na želje, srećan što će celog života biti samo njegova mirno je zaspao na njenom krilu.


Tamara Lucić Dinić rođena je 25.12.1975. godine u Zaječaru. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Negotinu, a Ekonomski fakultet u Nišu. Piše poeziju i prozu. »Trn u slepoočnici –metak u oku » je njena prva samostalna knjiga . Književnu kritiku knjige  objavio je BLIC, a promocije su održane u Beogradu i Negotinu. Tamara takođe saradjuje i sa raznim časopisima iz oblasti kulture i umetnosti kao što su – Diogen, Avangrad, Fanzin pobuna umetnosti, Fanzin Arsenal, Buktinja, Avlija, Književne vertikale itd. Objavljivane su joj pesme i priče i u nekoliko zbornika : Glasovi krajne i ključa, Sija knjiga majke Angeline, Sazvežđa, Vršačko pero, More na dlanu, Valentinovo, Trujumf pesme i vina, Zbornik savremene ljubavne poezije, Zbornik savremene ljubavne proze, Zbornik najkraćih priča 2013.  itd. Dobitnica je prve nagrade na konkursu za najbolju neobjavljenu priču za 2013. godinu koji je raspisao časopis za kulturu “Avlija” iz  Rožaja, CG i dobitnica je prve nagrade na međunarodnom konkursu za najbolju pesmu “Lirični glasovi“ Sofija, Bugarska. Inervjue sa pesnikinjom su objavili  Fanzin Arsenal i Narodne Novine Zavičaj. Živi i radi u Negotinu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com