I životinje su se izopačile, zar ne?

Oduvek sam smatrao da nemilosrdnost i okrutnost u postupanju životinja predstavlja samo njihov obrazac ponašanja u cilju opstanka. Jači jede slabije i to je to. Jači je gazda, vođa čopora i tu nema odstupanja, niti milosti. To je prirodan proces. Tako su ustaljene stvari. Međutim, poslednjih dana svedok sam čudnog ponašanja kod domaćih životinja koje ne samo da je okrutno i nemilosredno već poprima i elemente devijantnog. Čak, da je i moguće ovo što ću opisati u sledećemi redovima, uvek bih to pre vezao za divlje životinje. Nikako za domaće. Dešavanja su me prilično uznemirila zato sam i napisao ovaj tekst. O čemu je reč?
Pre izvesnog vremena u dvorište naše kuće pojavila su se dva mačeta mužjaka, stara svega nekoliko dana, belo-narandžasti, prelepi i umiljati kao i svaki mladunci inače. Smatrali smo da ih je sudbina dovela u naše dvorište i prihvatili smo ih sa velikom ljubavlju i oduševljenem. Macani, dva brata, ubrzo su dobila imena Romul i Rem, rasli uz nas kao novi članovi domaćinstva i bivali sve lepši. Iako braća, iako su po izgledu bili gotovo identični, bili su različitih karaktera. Romul je bio skitara i mangup, dok je Rem bio lenčuga. Dok se Romul po ceo dan vucarao i lanzao se ko zna gde i vraćao se samo kada bi ogladneo, Rem je spavao po ceo dan. Nikad nisam video lenjiju mačku. On je spavao tako čvrstim snom da sam u više navrata pomišljao da je možda uginuo. Oba mačka su obožavala da se maze i igraju se sa nama, što smo mi i činili. Njima lepo, a nas opušta. A bili su lepi, ma čudo jedno. I onda je odjednom Rem počeo da slabi i da ružni. Nismo znali šta je u pitanju. Pomislili smo da je bolestan. Ufucao se za kratko vreme i lepota i elan mlade mačke nestadoše u trenu. Dlaka mu više nije sijala, proredila se. On više nije dolazio kod nas da se mazi. Izbegavao nas je. I dalje nije skitao ali sve ređe smo ga viđali. Krio se po raznim zabitim ćoškovima dvorišta. Taman smo se spremali da ga odvedemo kod veternira kad otkrismo o čemu je reč. Malo je reći da smo doživeli šok.

Romul ili Rem, nemam pojma ne razlikujem ih

U početku to se dešavalo noću. Samo bismo čuli one jezive krike mačaka kada se biju. Probudili bi nas u sred noći. Mi na to nismo obraćali pažnju, iako nas je to prilično iritiralo naročito kada bi nas probudilo u neko gluvo doba. Mi smo i ranije, dok nismo imali macane, sa vremena na vreme, čuli te krike, naročito u vreme parenja, tako da smo to shvatali kao normalnu pojavu. Međutim, ni slutili nismo da su to bili krici našeg mačka Rema koji je svake noći bio brutalno povređivan. Nismo to videli, ali to smo zaključili po ranama koje je macan sve češće imao po svom telu. Ipak, shvatali smo to kao uobičajen poredak stvari kod životinja, kao nešto sasvim normalno i nosili smo se mišlju da će macan uspeti da se izbori za svoj status čim malo poraste i ojača. Ali nije bilo baš tako. Nasilnik se odjednom pojavio. Samo je ušetao u naše dvorište i to je počeo redovno da čini. Jedan ogroman sivo-crni mačak. Najpre smo mislili da tu dolazi zbog hrane, da im otima hranu, ali kasnije smo shvatili da je drugo nešto u pitanju. A Rem je delovao sve jadnije. Rane su počele da gnoje. Sa tela su mu nedostajali parčići krzna. Postao je plašljiv. Primetismo da mu je i anus bio povređen. I onda smo to videli sopstvenim očima. U sred bela dana. Dok smo sedeli u kući i radili ono što inače činimo, začusmo iz dvorišta one jezive krike mačaka. Izletismo napolje i shvatismo da se krici čuju sa drugog kraja dvorišta. Stigli smo do mačaka i šokirali onim što smo videli. Ogromni sivo-crni mačak silovao je našeg Rema pritom ga ujedajući i otkidajući mu parčiće krzna. Rem je samo bolno mjaukao, ispuštao krike od kojih se ježi krv u žilama i pokušavao da se oslobodi, ali mačak je bio mnogo veći i jači tako da mu to nije omogućavao. Pokušavali smo da oteramo nasilnika, ali on nije reagovao na našu viku i buku. Tek kada ga je pogodio kamen on je pobegao ostavivši izranjavanog, gotovo nepomičnog macana da leži. Bili smo u šoku. Nismo mogli da verujemo u to što smo videli. To nije bila samo borba za opstanak. Obračun dva mužjaka za ženkom u cilju produženja sopstvene vrste. Ne! Bilo je to brutalno silovanje. Rem je pružao otpor zato je i bio tako svirepo povređivan ili bi sivo-crni macan to i onako učinio baš zato što je bio mnogo jači i dominantniji. Znao sam da i među životinjama ima homoseksualnosti, ali prizor koji sam video nije bio samo to. Bio je to izopačen, okrutan i nemilosrdan čin. To nije bila samo homoseksualnost. Bilo je to brutalno naslije i silovanje. I to nije prestajalo. Ponavljao se danima za redom. Ponekad i nekoliko puta u toku dana. Mačak je sve češće dolazio, povređivao i silovao jadnog Rema. Gotovo da nije mario na nas. Dolazio je u dvorište u sred bela dana, sakrio bi se negde, postao nevidljiv i vrebao prvu priliku. Rem je bio sve slabiji. Sve ređe je izlazio napolje. Uglavnom je sedeo u sobi. Ali morao je i da izlazi napolju. Ne može se protiv svoje prirode. Ali čim bi to uradio usledio di napad. Nismo znali šta da radimo. I kako da zaštitimo macana. On je toliko onemoćao da imam utisak da će uginuti. Samim tim i njegov otpor je bio slabiji, jer je imao sve manje snage. Juče su se desila tri napada. Mačak siledžija i nasilnik je toliko uporan da me to plaši. Čemu tolika upornost? Čemu tolika okrutnost i izopačenost? Imam utisak da neće prestati sa tim svojim nasiljem i silovanjem dok ne ubije Rema. Treći napad se desio oko 21 h. Čuli smo krike i dok smo pronašli gde se novo prebijanje i silovanje odigrava trebalo nam je malo vremena. Približili smo im se. Osećao se užasan smrad. Oterali smo sivo-crnu zver. Macan je bio sav izranjavan, krvav i izmazan izmetom. Samo je bolno mjaukao ne mogavši ni da mrdne. Oprali smo mu krzno od krvi i govana i ostavili da prenoći u svojoj korpi, u podrumu. Ja nisam spavao čitave noći. Toliko sam se potresao da sam mislio da će da me zvekne infarkt. Žao mi je macana da mi se srce cepa. Ne znam kako da mu pomognem. Ako se ovako nastavi on će sigurno uginuti. Sivo-crni demon će ga ubiti. To me najviše i plaši. Zbog toga sam i napisao ovaj tekst. Da bih se nekako smirio. Mada i dalje sam uznemiren i zabrinut. Ne znam šta da radim.
Nisu samo ljudi devijantni i poremećeni. I životinje su. Sve je otišlo u aut. Ali to je samo refleksija sveta kojem pripadaju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com