10 Romana i serijala fantastike 21. veka koje morate da pročitate

Džordž R. Martin – Pesma leda i vatre (1991-      )

Pesma leda i vatre je serijal romana epske fantastike američkog autora Džordža R. R. Martina. Martin je započeo pisanje romana 1991. godine, a prvi roman je objavlјen 1996. godine. Prvobitno je planiran kao trilogija, ali se serijal trenutno sastoji od 5 knjiga sa još 2 koje su planirane. Priča Pesme leda i vatre se događa u izmišlјenom svetu, uglavnom na kontinentu zvanom Vesteros, ali takođe i na velikoj kopnenoj masi na istoku znanom kao Esos. Rasa većine likova je lјudska, ali kako serijal odmiče druge rase se pojavlјuju, kao na primer Tuđini, nadlјuska hladna rasa sa Severa za koju se je verovalo da je istreblјena, beli hodači, neka vrsta zombija (hodajući mrtvi) i zmajevi koji blјuju vatru sa Istoka. Iako su prva tri nastavka knjige napisana u poslednjoj dekadi dvadesetog veka, 4. i 5. nastavak napisani su u 21. veku a u pripremi su i presotala dva pa su shodno tome ove knjige i preporučene kao obavezno štivo 21. veka. Kod nas prvih pet knjiga je objavlјeno u 8 nastavaka (Igra prestola, Sudar Kralјeva, Oluja mačeva 1 i 2, Gozba za vrane 1 i 2 i Ples sa zmajevima 1 i 2). Suvišno je reći da je knjiga ekranizovana i da je serijal Igre prestola jedna od najbolјih serija svih vremena.

Robert Džordan – Točak vremena (1990 – 2013)

Točak vremena je serijal knjiga epske fantastike, bestseler koji je napisao američki pisac Robert Džordan. Poznat je po izuzetno složenoj i širokoj radnji, detalјa u opisu ovog izmišlјenog sveta, pa čak i po izmišlјenom jeziku (koji je pisac stvorio za potrebe svog romana), zatim po složenosti odnosa i postupaka likova u njemu. U seriji knjiga o Točku vremena, za sada je objavlјeno 14 knjiga, koje su u Srbiji objavlјene u 23 dela (23 knjige)! Knjige od broja 8. do 11. su dostigle prvo mesto na njujorškoj top listi bestselera, a sve knjige iz serijala su svojevremeno bile na ovoj listi. Nekoliko kompjuterskih igara je našlo inspiraciju u ovom serijalu. Točak vremena se smatra najvećim serijalom epske fantastike, a mnogi ovo delo prodato ukupno u 80 miliona primeraka (do 2015. g.) smatraju i najbolјim serijalom epske fantastike. O ukusima se ne raspravlјa, ali ovo delo je nesporno jedan od najzačajnijih objavlјenih serijala iz oblasti epske fantastike.


Šta je Točak vremena? Zamislite veliki kosmički razboj u obliku Točka sa sedam paoka, koji se polako okreće kroz večnost, tkajući tkivo univerzuma. Točak, postavlјen od strane Tvorca, predstavlјa samo vreme, zauvek će se okretati. Tkanje koje on tka je sačinjeno od niti života i događaja, utkanih u kreaciju, Velike šare, koja predstavlјa celo postojanje i stvarnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.
Točak se okreće i Doba dolaze i prolaze ostavlјajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede i postaju mitovi, a i oni budu davno zaboravlјeni kada ponovo naiđe Doba koje ih je izrodilo I tako počinje svaka saga unutar sveta Točka. Unutar univerzuma u kojem je glavni faktor kontrole Točak Vremena i Velika šara koju on tka. Šara u kojoj se svetlo i tama, dobro i zlo, muškarac i žena, život i smrt, bore za ravnotežu unutar tkanja sudbine.

Tomas Ligoti – Nedovršeni posao (2002)

Nedovršeni posao je nevelika knjiga obimom ali izuzetna svojim sadržajem. Reč je o čudnoj fantastici, nešto što je nazvano „korporativnim hororom“, iako u prvom delu knjige nema ničega natprirodnog. Dok drugi deo ovog izuzetno snažnog romana obiluje fantastikom, groteskom, stravom i užasom u najbolјoj  nihilističkoj tradiciji H.F. Lavkrafta. Iako je Ligoti poznat po saradnji za muzičarem Dejvid Tibetom i njegovim projektom Current 93, njegova popularnost raste najviše zahvalјujući prvoj sezoni serije „Pravi detektiv“ za koju se kaže da se autor inspirisao pa čak  pomalo i plagirao Ligotijevo delo.
Tomas Ligoti (Thomas Ligotti 1953.) je kultni američki pisac. Nјegova proza okarakterisana kao „filozofski horor“, pre se može svrstati u književnu fantastiku. On je nastavlјač tradicije strave Lavkrafta i Edgara A. Poa ali se u njegovom pripovedanju jasno osećaju uticaji pre svega Kafke, Bruna Šulca, Singera i sarkazam i ironija jednog Tomasa Bernharda. Višestruki  je osvajač „Brem Stokera“ i nagrade Međunarodnog horor esnafa.

Dejan Ognjanović – Naživo (2003)

Red je da predstavimo i jednog domaćeg autora i njegov roman. Najprikladnije bi bilo da citiramo Gorana Skrobonju, pisca naučne fantastike, prevodioca, izdavača i recenzenta ovog romana: „Ognjanović je iskoristio svoju opsesiju italijanskim i američkim žanrovskim filmovima „B“ produkcije i utkao njihovu estetiku u nemilosrdnu i bolnu pripovest koja čini sadržaj njegovog prvog romana Naživo. I zaista, direktno i bez anestezije za čitaoca, njegova proza zadire duboko ispod društvenog tkiva, seče kao skalpel i pušta na površinu gnoj i sluz naše nedavne stvarnosti, suočava nas ssa svetom koji možda zaista postoji tu negde, iza ćoška, ceri nam se zlurado i čeka da iskliznemo iz svoje manje-više udobne svakodnevice i padnemo mu u kandže. Kosovo-satanizam, snuff filmovi – sveopšti lokalni sunovrat morala i zatiranje civilizacijskog nasleđa, sve to izvire iz Ognjanovićevih rečenica ne dopuštajući čitaocu ni trenutak predaha.

Dejvid Mičel – Atlas Oblaka (2004)

Osmislivši knjigu čija struktura neobično podseća na slagalice ili ruske lutke matrjoške, Dejvid Mičel je načinio značajan pomak u književnosti. Šest priča koje klize jedna u drugu vodeći nas iz dalekih Južnih mora devetnaestog veka kroz vreme sve do apokaliptične budućnosti; likovi koji poput atletičara u trci štafete predaju jedan drugom palicu. U romanu zapanjujuće maštovitosti i širine, pisac briše granice jezika, žanra i vremena, pružajući očaravajuću meditaciju o čovekovoj opasnoj volјi za moć i onome do čega bi nas ona mogla dovesti. Ovo su snažna, potresna razmišlјanja o lјudskoj prirodi, o moći i ugnjetavanju, kolonijalizmu i potrošačkom društvu.

 

Mišel Uelbek – Mogućnost ostrva (2005)

U romanu „Mogućnost ostrva“ iz 2005, Uelbek je problematizovao i ispitivao svoje glavne teme kojima se uvek opsesivno vraća: islamofobija, mizoginija, verska i nacionalna netrpelјivost, (ne)funkcionalnost političke korektnosti… Ova epistolarno oblikovana knjiga je zapravo skup analiza i tumačenja života poznatog i bogatog, ali konfliktnog i netolerantnog francuskog komičara Danijela, koji se pred kraj života pridružuje sekti koja obećava svojim sledbenciima besmrtnost. Poglavlјa u romanu zapravo ispisuju dva njegova klona iz bliske budućnosti, u kojoj više nema rađanja, seksa, lјubavi, porodice, već samo beskrajne reprodukcije klonova koji žive usamlјene i sterilne živote u svojim bezbedonosnim gradovima.

Karl Ruis Safon – Igra Anđela (2008)

„Igra anđela“ je drugi nastavak petodelnog serijala „Groblјa zaboravlјenih knjiga“, koji se dešava u prvoj polovini dvadesetog veka, uglavnom u Barseloni. Roman govori o životu melaholičnog pisca Martin Davida koji svim snagama nastoji da pobedi prokletstvo koje ga je zadesilo i za koje je sam odgovoran. U toj svojoj borbi i maničnom traganju za spasom i odgovorima, po mračnim, mističnim i tajnim delovima Barselone, sve se više upliće u probleme i nevolјe ne shvatajući šta mu se zapravo dešava i ko u toj „igrariji“ ustvari „vuče konce“ čineći ga tim samo jednom malom marionetom.
Safon je u „Igri anđela“, kao i u ostalim knjigama iz ciklusa „Groblјa zaboravlјenih knjiga“ u centar zbivanja postavio knjigu. To jest knjige. Ceo zaplet i rasplet romana vezan je za knjige. Sve se vrti oko knjiga. Svakako da je najmističnije mesto koje se spominje u romanu, a koje se tiče knjiga, „Groblјe zaboravlјenih knjiga“ po kojima je ovaj petodelni serijal i dobio naziv, a koje me je neminovno podsetilo na Kišovu „Enciklopediju mrtvih“, na tajnu biblioteku iz Ubertovog „Imena Ruže“, na Borhesovu „Vavilonsku biblioteku“. Ovo poređenje sa pomenutim piscima sigurno nije preterano već još više govori o vrednosti i kompleksnosti ovog romana. Neka „Igra Anđela“ bude preporuka za čitav serijal „Groblјa zaboravlјenih knjiga“, iako je u ostalim nastavcima ta nadrealna atmosfera manje zastuplјena.

Haruki Murakami – 1Q84 trilogija  (2009-2010)

Da se razumemo, nema nikakvih tematskih sličnosti između Orvelove „1984-te“ i „1Q84-te. Jeste da se surovost koja preovladava u ovim romanima kao i otuđenost, usamlјenost, neshvaćenost, čežnja za lјubavlјu i razumevanjem glavnih likova može povući kao paralela između ova dva savršena književna dela, ali ništa više od toga nemaju zajedničko što bi moglo da ih dovede u neku bližu vezu. Iako se u više navrta u „1Q84” pominje i citira Orvel i njegova „1984-ta”, Murakamijeva „1Q84-ta” je zapravo neka drugačija „1984-ta” u kojoj ćete otkriti neki sasvim drugačiji svet, savim suprotan Orvelijani iz „1984-te”.  U Murakamjievoj „1Q84-toj” važe neka druga pravila, neki drugačiji zakoni, zakonitosti i principi koji nama kao prosečnim lјudskim bićama deluju veoma strano, nepoznato i mistično, koje ne možemo u potpunosti razumeti, shvatiti i prihvati koliko god to da želimo baš zato što imamo iskustvo sa nečim vrlo mističnim i nepoznatim.


„1Q84“ je jedna atipična lјubavna priča. Prepuna je emocija. Ljubavi. Seksa. Patnje. Čežnje. Samoće. Sa druge strane „1Q84“ prikazuje jedan paralelni svet u kojem  nevidlјive sile utiču na sve. To je svet abnormalnih pojava i čudnih bića. Svet društveno izlovanih sekti, tajnih udruženja i ekstremističkih grupacija koje kriju velike tajne, znaju velike istine i imaju veliki uticaj na samo stanje stvari. Svet spiritualizma, misticizma i magije koji mediokriteti ne vide niti bi mogli da ga razumeju kada bi ga videli ili doživeli. Neka druga dimenzija, u kojoj nije sve kako vidite ili pak jeste samo je prihvatanje takvih pojava i događaja za istinu zapravo mnogo teško jer se protivi zdravom razumu. Slobodno možemo reći da je Murakamijeva „1Q84“ zapravo „Alisa u zemlјi čuda“ za odrasle.

Kazuo Išiguro – Ne daj mi nikada da odem (2010)

Tema ovog romana je veoma snažna, opominjuća i aktuelna, na prvi pogled uznemirujuća, ali duboka emotivna.U romanu se prati priča o prijatelјstvu, lјubavi, lјubavnom trouglu, a zapravo je to priča o lјudskom biću, njegovom smislu, njegovoj veličini. Čitalac u početku misli da pred sobom ima još jednu od onih priča o odrastanju i školovanju u engleskim internatima, ali ubrzo uviđa da nešto nije u redu, da to nije priča o tome, da nešto treba da sazna, nešto što je obavijenom velom tajne. Ljupka i draga deca, junaci ovog romana, zapravo su klonovi. Nјima se po malo govori o tome, oni veruju da su normalna deca, vaspitavaju se na klasičnoj literaturi, gledaju filmove, vole se, ali svi oni žive da bi jednog dana postali donatori svojih organa. Ti mladi lјudi odrastaju i proživlјavaju sve što je normalno za čoveka i sasvim mirno prihvataju činjenicu o svojoj svrsi i zadatku, ali među njima se šire glasine da parovi koji dokažu svoju lјubav, imaju mogućnost da im se odloži početak donatorstva za nekoliko godina, koje mogu da iskoriste potpuno za sebe. To naravno, pokazuje se, nije istina, ali ako su oni stvorili te klasine, vidi se da su nesvesno uočili snagu lјubavi, seksualne moći, snage života.

Viktor Pelјevin – S.N.U.F.F. (2011)

Radnja romana smeštena je u postapokaliptični svet i bavi se odnosima dveju zemalјa ‒ Urkaine (Urkainskog Urkaganata), koju naselјavaju „Orci“, i veštačke džinovske kugle Bizantiuma (Big Buz) koja visi iznad nje, naselјene „lјudima“. Urkaina je tehnološki zaostalo društvo, u kome se govori na „gornjoruskom“ jeziku (službeni jezik je gornjo-srednjosibirski), a Bizantium je pak napredno tehnološko društvo – „demokratura“, gde prevladava crkvenoengleski jezik, sličan engleskom. Ipak, Bizantium ima probleme s nedostatkom fizičkog prostora i sa zakonom o uzrastu saglasnosti, koji zabranjuje javno stupanje u seksualni kontakt lјudima mlađim od četrdeset šest godina. Mnogi žitelјi Bizantiuma žive s lutkama-robotima („surama“) različitog stepena kvaliteta.Roman sadrži mnoštvo aluzija na savremeni (2011. godina) društveni i politički položaj Rusije i Zapada i na njihove međusobne odnose, u satiričnom maniru. Tekst je prepun opscene leksike i „novojezika“, uglavnom nastalog od engleskih i ruskih reči koje su promenile svoje značenje u svetu budućnosti koji se opisuje.

Objavljeno u Buktinji broj 51/52

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com