Put kojim se ređe ide

Ako postoji neka knjiga koju sam mnogo puta čitao i pokušavao ponovo da pročitam, a u kojoj sam uvek pronalazio nešto novo kad god bih je čitao, onda je to svakako knjiga »Put kojim se ređe ide«. Knjigu sam prvi put pročitao pre dvadesetak godina, dok sam još bio mladić, kada nisam znao šta da činim sa sobom i svojim životom, kada sam bio u jednom velikom problemu, svojoj prvoj životnoj krizi, sa gomilom pitanja ispred sebe, sa velikim upitnikom na kraju svakog pitanja. Normalno, bez odgovora. Blago je reći da me je ta knjiga preporodila. Pročitao sam je u dahu, jer mi je u tom trenutku bila preko potrebna. Odjednom sam počeo samog sebe i čitav svet da gledam nekim drugim očima. Počeo sam da se menjam. Prebrodio sam krizu i krenuo napred.

Možda će vam sve ovo delovati patetično i preterano, ali je stvarno bilo tako. Meni je ova knjiga promenila život i to na bolje. Omogućila mi je da shvatim neke stvari koje sam možda i sam znao i shvatao, ali jednostavno nisam bio u mogućnosti da ih prihvatim bez nečije pomoći. U tom smislu ona je bila moj svojevrstan iscelitelj i psihoterapeut.

Bez obzira što je knjiga napisana pre skoro četri decenije, i dan danas je prilično aktuelna. Iako se može podvesti pod žanr »popularna psihologija« knjiga je prilično ozbiljna i korisna, kako za čitaoce laike, tako i za sve one koji se profesionalno bave ljudskom psihom.

Autora pomenute knjige Skot Peka, Pravoslavna crkva smatra sektašom, takozvanim Njuejdžerom, pa je po nekom automatizmu i njegova knjiga proglašena sektaškom, samim tim štetnom i nepoželjnom. Zbog njegovog shvatanja Boga i pristupa samom Hrišćanstvu, što u ovoj, što u njegovim drugim knjigama, Skot Pek je i dobio taj epitet “bogohulnika” i “jeretika”.

Sa druge strane videćete da neki knjigu »Put kojim se ređe ide« smatraju vrlo površnom i precenjenom, omiljenim štivom mediokriteta koji žele da u očima drugih izgledaju pametnije i obrazovanije.  Ima čak i na našem Vukajliji sprdačina na njegov račun.

Citiram:

Test za to koliko osoba zaista čita i razmišlja o pročitanom.

Ako površnost limunada Paola Koelja smatra najdubljim što iko ikada može napisati, a površne savete Skot Peka za neki vodič “kako što bolje proći u životu”, znači da osoba ne čita ništa drugo i da želi da kroz život prođe površinski, ali da opet može da se pohvali nečim za šta su svi čuli.

Jedan nudi petparačku filosofiju koja oslobađa osećaja krivice, jer se sve svodi na neumitnu sudbinu, a drugi laka i brza rešenja i odgovore na sva životna pitanja.

Moje lično mišljenje je da knjiga nije površna, već da zahteva jedan ozbiljan pristup, da ne nudi laka rešenja kao što su konstantovali na Vukajlili, već suprotno. U knjizi se više puta naglašava da je potrebna velika upornost i trud, maksimalno odricanje i čelična volja, jer to je jedini način da se prebrode problemi i dogodi ta evolucija svesti. »Put kojim se ređe ide« jeste u suprotnosti sa pravoslavljem, međutim, to nije ništa novo. Oduvek je nasuprot religije stajala nauka. Oduvek je nauka bila antipod religiji.

Knjiga svakako treba da bude pročitana, što samo potvrđuju reakcije Pravoslavne crkve i Vukajlije. Šta će vam veća preporuka? Na kraju krajeva, meni je knjiga pomogla. A to je najbitnije, zar ne? Zato sam i napisao ovaj tekst. Sigurno je da u knjizi ima mudrih saveta i sasvim dovoljno primera u kojima možete da prepoznate sebe ili nekog koga poznajete, što će vam samo pomoći da identifikujete potencijalni problem ili pak pogrešan pristup i odnos prema životu, svojim najbližima i samom sebi. A to je početak svega. Suočavanje sa činjenicom da imate problem i da niste u pravu. Dalje postupanje je vaš lični izbor. Da li ćete se upustiti u koštac sa problemom ili ćete zatvoriti oči i okrenuti pogled na drugu stranu, odluka je na vama. Suština je da svako ima pravo izbora. Da svako bira svoj put. Obično se bira onaj lakši. Put kojim se ređe ide je trnovit i nema prečica.

Jedan moj poznanik, psihijatar, na tu konstatciju da je put trnovit reče:

Pa obuj čizme. I onda te baš zabole što je put trnovit.

Zato obujte čizme i krenite da krčite svoj put. Videćete da to nije lako ni sa čizmama na nogama!

2 Comments

  1. Tražila sam viđenje ove knjige i drago mi je da sam pronašla ovo. I ženi je knjiga pomogla. Da li ste čitali knjigu “Ljudi lažu” Skota Peka? I ako jeste volela bih da pročitam vaše viđenje. Pozdrav

    • Jelena
      dobrodošla u eXperiment,
      pročitao sam Ljudi laži, pre pet-šest godina. Nije ostavila neki utisak na mene. Možda iz razloga što je ta tema već postala izanđala. Teorija ili pak samo nagoveštaj da zlo u čoveku u velikoj meri potiče zbog njegove opsednutosti demonom, mi više deluje na neki horor film nego psihologija i psihoanaliza. Možda je knjiga bila nešto šokantno kada je objavljena osamdesetih godina dvadesetog veka ali danas mislim da nije jer je bilo mnogo knjiga i filmova na tu temu… To ne znači da knjigu ne treba pročitati. Mnogo mi je bolja Put kojim se ređe ide…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com