Poslednji hrišćanin

Roman Isidore Bjelice »Poslednji hrišćanin« pročitao sam ubrzo nakon njegovog objavljivanja, početkom 2001. godine.  Iako je od tad prošlo 13 godina, knjiga mi se i dalje provlači kroz um. Nikako da izbledi iz sećanja. »Poslednji hrišćanin« je delo kojim me je Isidora kupila i zaslužila moje poštovanje kao pisca. I uopšte više nije bitno šta je pre i posle »Poslednjeg hrišćanina«  napisala. A napisala je mnogo knjiga. Ovim romanom je potvdila svoj talenat i svoje umeće.

U pitanju je jedan religiozno-futuristički, pravoslavno-naučno-fantastični roman koji se dešava u bliskoj budućnosti. Roman obiluje biblijskom simbolikom i tematikom, čak je glavna ideja vodilja romana pozajmljena iz Biblije, konkretno iz Jovanovog otkrovenja–Apokalipsa, ali to roman ne čini manje vrednim. Čak suprotno. Roman iz jednog ugla prikazuje sunovrat ljudske civilizacije u poslednjim vremenima koja su nastupila, dok iz drugog ugla prikazuje ljubav između dva ljudska bića, muškarca i žene, kojom njih dvoje pokušavaju da se suprostave tim novim pravilima življenja koji im se nameću kao nužnost za opstanak. »Poslednji hrišćanin« je prikaz borbe pojedinaca protiv sistema kroz prizmu hrišćanstva i pravoslavlja. Oni koji su pročitali i oni koji proučavaju Bibliju zapravo nisu saznali ništa novo, jer oni dobro znaju šta ustvari znači primanje znaka zveri na svojoj desnoj ruci ili čelu. Isidora Bjelica je na svoj način prikazala život ljudske civilizacije nakon primanja znaka zveri  (bio-čipa).

Međutim, to je tema koja od vajkada privlačila književnike da pišu knjige i režisere da snimaju filmove i naučne emisije. Ja bih samo podsetio na još jednog srpskog pisca, satiričara, Radoja Domanovića, koji je svoju priču „Danga“ napisao pre više od 100 godina a u kojoj je na jedan satiričan način prikazano masovno žigosanje ljudi kao stoke. Znači tema romana i nije neko otkrovenje. Svakako da smo na tu temu pogledali gomile filmova i naučnih emisija ali je način na koji je roman napisan ono što celu priču čini zanimljivom i uzbudljivom. Nije jednostavno interpretirati ma koji deo biblije a da pritom interpretacija ne izgubi suštinu i ne skrene u neku drugu stranu ili pak ne bude totalno iskarikirana.  Isidorina interpretacija biblije u formi jednog futurističkog romana nije samo izvlačenje zaključaka i mogućnosti iz konteksta što se kasnije često pretvori u jednu u demagogiju, insinuaciju i bogohuljenje već je pun pogodak u centar. Sama suština stvari. I to je razlog zbog koga sam se odvažio da pišem o njemu.  Na kraju krajeva, ono što roman »Poslednji hrišćanin« čini drugačijim od mora romana koji su napisani na temu stradanja ljudske civilizacije, je činjenica da je se protokom vremena polako počela da nazire mogućnost obistinjenja događaja opisanih u romanu a samim tim i obistinjenja biblijskih preskazanja. Izgleda da je Isidorin »Poslednji hrišćanin«  jedno od poslednjih upozorenja ljudskoj civilizaciji. Razvoj tehnologije konačno je stvorio mogućnost da se čovečanstvo u globalu konačno može masovno žigosati znakom zveri, odnosno čipovati bio-čipom, čime će u potpunosti biti porobljeno, kontrolisano i manipulisano.

Poslednji hriscanin

Osvrnite se na sadašnjost koja nam se dešava, pa zaključite sami da li u tome ima istine:

  • Kućni ljubimci žitelja Evropske Unije ne mogu da putuju sa svojim gospodarima ako nisu žigosani bio-čipom,
  • Svako neregistrovano domaćinstvo u Srbiji koje stoku nije žigosalo bar-kodom, ne može da prodaje svoje proizvode.
  • Pogledajte ove silne pse lutalice oko sebe. Šta im je to žuto utisnuto u uvo? Da nije možda čip?

Primera ima još mnogo. I to je već postalo izanđala, mnogo puta ispričana priča. Sa druge strane, možda je cela priča pomalo i paranoična, da ne kažem sektaška, ali previše je i slučajnosti. Previše je sličnosti.

Na kraju, neću ništa više da kažem. Objaviću dokumentarne filmove Digitalni anđeo1. i 3. deo koji su snimljeni pre par godina a koji obrađuju istu temu kao i Isidorin Roman »Poslednji hrišćanin« čak i mnogo više od toga. Pa Vi zaključite sami da li je poslednje doba, poslednjih hrišćana ovo vreme koje živimo ili je u pitanju klasična ljudska paranoja, histerija ili pak religijska demagogija i propaganda. Napominjem da objavljivanje ovih dokumentarnih filmova nije iz namere propagiranja bilo čega, već čisto iz namere sagledavanja čitave situacije iz više uglova.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com