Hakslijev Vrli novi svet

Pre samog upuštanja u „Vrli novi svet“, svakako treba da se naglasi činjenica da je knjiga objavljena daleke 1932. godine. To treba da imate u vidu sve vreme dok čitate knjigu da bi ste mogli da shvatite veličinu intelekta samog autora kao i veličinu same knjige.

Knjiga „Vrli novi svet“ svakako da predstavlja jednu vrstu distopije odnosno antiutopije, koja prikazuje ne tako svetlu ljudsku budućnost. Gledano sa distance od 80 godina, kada je knjiga i napisana, možda će se neko, dok čita ovaj tekst, zapitati : „Da li je Haksli bio prorok? Da li je pre 80 godina predvideo šta će se dešavati danas?“ Ako na taj način pristupite samoj knjizi, nemojte se iznenaditi kada krenete sa čitanjem. „Vrli novi svet“ i dan danas predstavlja roman naučne fantastike. Taj protok vremena od osam decenija gotovo da nije imao nikakav uticaj na sam roman. I dalje ćete biti šokirani dok ga budete čitali.

O čemu govori Vrli novi svet?

O budućnosti ljudske civilizacije. O tom novom svetu. O svetu u kome roditelji više ne postoje, u kome se deca uzgajaju i stvaraju u fabrikama. O „ljudskim“ bićima čiji se život, svrha i namena kreira i kroji još pre njihovog rođenja, dok su još u fazi embriona, samo radi svrsishodnosti sistemu i državi koja ih zbog toga i proizvodi. U toj novoj antiutopiji cela ljudska populacija tipizovana je u svega nekoliko kategorija (kasti). Jedinke u tim kastama u potpunosti su identične i jednobrazne. Genetski, fizički, mentalno. Svaka kasta ima svoju svrhu i namenu i u skladu sa tim masovno se i proizvodi. Stvaranje takve stereotpne populacije, to globalno kloniranje i bioinženjernig u knjizi nazvano „bokanovskizacija“ kao i uticaj na tok i život svakog pojedinca u masi istovetnih, još pre njegovog rođenja, prikazano je i više nego surovo.

Naučni pokusi i manipulacije na tek rođenom decom, koja nisu još uvek svesna svog postojanja, pa zatim dalja indoktriniranja i eXperimentisanja primenom „hipnopedije“ i mnogih drugih prilično brutalnih i nehumanih metoda i postupaka kroz njihovo odrastanje i dalje kroz čitav njihov život, sprovode se samo ca ciljem stvaranja što pokornijeg i društveno korisnijeg građanstva. Država stvara populaciju kakva joj je potrebna. Samo da bi mogla što lakše njome da manipuliše i vlada.

Hrišćanstvo je mrtvo. Demokratija je mrtva. Liberalizam je takođe mrtav. Promiskuitet je opšte prihvaćena i veoma poželjna norma ponašanja. Emocije i osećanja ne postoje ili su svedene na minimum. Droga nije samo legalizovana. Konzumacija droge je obavezna. Tipičan građanin tog novog sveta ne može funkcionisati bez upotrebe droge. Zato SISTEM svakoj jedinki, ponaosob, svakodnavno omogućava konzumaciju droge. U „Vrlom novom svetu“ svi su srećni, svi su mladi i svi su zadovoljni svojim životom. Ili su izmanipulisani i indoktronirani da tako misle i da se tako osećaju.

Vrli novi svet ili Orvelijana?

Ako malo proguglate sa kriterijumom „The best books ever“ ili „The best books of 20th century“ videćete da je Hakslijev „Vrli novi svet“ svrstan na više takvih lista. Videćete da ga ima na ovoj listi i ovoj i ovoj kao i na još mnogo drugih lista koje nisam želeo da linkujem.

Hakslijev roman izazavao je prilično oprečne polemike i pažnju, naročito u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka. Iz tih razloga Neil Postman objavio je 1984. godine knjigu u kojoj poredi Hakslijev novi svet sa Orvelovom 1984 postavljajući pitanje, kako sebi tako i drugima: Ko je bio u pravu? Haksli ili Orvel? Dobar tekst na tu temu napisao je naš drugar i bloger Paradoksija. Pročitajte tekst ovde. Objavljen je i strip kratke forme obrađujući tu temu i tu dilemu, koji je Paradoksija čak i preveo na srpski jezik i objavio u linkovanom članku pa to je razlog više da pročitate šta je Paradoksija imao da kaže na tu temu.

U gore prezenotavanim linkovima videćete da svi smatraju da je Hakslijevo viđenje surove ljudske budućnosti mogućije i verovatnije. Ja ipak mislim da je budućnost koja nam se „smeši” i koja nas vreba iza ugla, zapravo neka kombinacija vrlog novog sveta i Orvelijane. Na žalost, ko god da je od njih dvojice bio u pravu, očekuje nas teška i surova budućnost. Ostaje nam samo da se nadamo da su obojica pogrešili i da su oba književna dela zapravo samo obična fikcija a ne ekstremno brutalno proročanstvo, neizbežna ljudska sudbina. Imajući u vidu današnjicu i šta nam se sve dešava, izgleda da je taj novi svetski poredak, koji nam se nameće i koji se neminovno uspostavlja, zapravo ta budućnost o kojoj su Haksli, Orvel i Zamjatin pisali pre mnogo godina.