Muzička retrospektiva #6

Tu daleku 1994. godinu, godinu završetka svog vojskovanja i igranja rata, obeležila su par događaja koja su imala uticaj na kreiranje muzičkog ukusa i muzičkog razvoja čitave naše populacije. Najvažniji je svakako bio masovna ekspazija piratskih audio kaseta a kasnije i CD-a na teritoriju naše države, ilegalno proizvedenih u Bugarskoj.  Niska cena, ogromna ponuda, dostupnost na svakom koraku, pružila je mnoge mogućnosti, proširila horizonte, otkrila sasvim nove univerzume, zadovoljila napaćene i nezadovoljne duše širom naše države. Za nas muzikofile to je bila božja nagrada. Jedina uteha i svetla tačka u surovom svetu izlovovanosti i besparice. Možda je piraterija loša pojava po državu i društvo ali nama je spasila živote. Spasila nas je turbofolka. Sigurno je da je tom ekspanzijom muzike među nas mlade, željne i neiživljene tinejdžere i društveni život krenuo u pravom smeru. Nova muzika bila je razlog više za više žurki, druženja, dobrog zezanja, ludovanja, ne razmišljanja o surovovj realnosti… Isto tako, ogromna ponuda i pristupačna cena obrisala je i žanrovsku opredeljenost svakog slušaoca. Kupovila se muzika po preporuci, na osnovu jednog slušanja, zbog naziva grupe ili pesme, zbog dopadljivog omota… Niko više nije gledao koji je muzički pravac kaseta tj CD koji se kupuje. To više nije ni bilo toliko bitno. Piraterija je ujedinila pankere, metalce, hipike, rokere, popere, šminkere, rokabile, repere, bluzere, džezere… Ujedinila ih je muzika. Svi su slušali sve.

Iz tog razloga u ovim retrospektivama ću, počevši od ovog posta, pokušati da predstavim muzičke albume koji su na mene ostavili dubok utisak, muzičku očaranost i opijenost, oduševljenje i ushićenje… Neka ove retrospektive budu moja preporuka muzičkih albuma koje bi trebalo imati u svojoj kolekciji.

Rage Against The Machine – Rage Against The Machine (3.11.1992)

Besom protiv mašine. Besom protiv sistema. Ne znam da li je mogao biti snimljen bolji album u to vreme. Muzika koja izaziva bes. Muzika koja poziva na bunt, protest, borbu protiv ugnjetavanja, političkog ropstva, socioloških razlika, svakog oblika potčinjenosti i diskriminacije. Muzika koja vas tera i stimuliše na delovanje protiv sistema, mašine, državnog aparata, moćnika sa kravatama koji zarad svojih profita i moći žrtvuju čitave narode i države. Muzika koja vam uliva snagu i daje moć. Jeste da je bend u svojim pesmama bio fokusiran na probleme u Americi, ali mi smo i te kako dobro shvatili poruku. Zato je taj album i bio tako masovno slušan.

Da bih uspeo da prikažem uticaj i značaj benda »Rage Against The Machine« (RATM) na istoriju i život građana Srbije, neminovno je pomenuti i naš pokret OTPOR koji je oformljen 1998. godine i koji je za svoj simbol uzeo stisnutu pesnicu.

Logo Rage Against The Machine je:

Mislite da je to slučajnost ?

Omot albuma je zapravo fotografija Vijetnamskog budističkog monaha koji se spalio u znak protesta u Sajgonu 1963. godine zbog ugnjetavanja Budista. U tom svom činu revolta monah je umro. To je i glavna poruka koju RATM poručuje. Nema ustupanja. Nema nazad. Nema kompromisa. Svaka cena i svaka žrtva je podnošljiva i prihvatljiva zarad višeg cilja. Samo tako se može pobediti mašina. Otpor je to shvatio zato je i uzeo preteću pesnicu RATM-a za svoj simbol.

 A Vi, da li slušate Rage against the machine ili jednostavno još uvek spavate?

Muzička retrospektiva #1, #2, #3, #4, #5, #7, #8, #9, #10, #11