Od svih geometrijskih tela naši „književnici“ najviše vole krugove. Ako mi ne verujete, pogledajte naše književno nebo i videćete da je na njemu vrlo malo zvezda, a puno krugova.
Svaki književni krug ima svog predsednika, potpredsednika, dežurnog kritičara (čitaj: hvalospevca), književne novine, književni konkurs i naravno ono bez čega se ovakav krug ne bi mogao ni zamisliti, „književnike“ odane svom krugu.
Najomilјeniji deo kruga je svakako dežurni kritičar. On za male pare piše hvalospeve o ostalim članovima te književne porodice. Naravno, da bi sve te lepe reči, koje je kritičar napisao o stvaraocima iz svog kruga, ugledale svetlo dana, neophodan je književni list.
Posebna priča su nagrade. One se dodelјuju u krug. Tako da svaki „književnik“ za svog života dobije bar jednu „vrednu“ nagradu.
E sad, jedino što nedostaje u celoj ovoj priči je krug čitalaca. Ali, pored svih ovih „književnih“ krugova, bez tog jednog, čitalačkog, se valјda može.
Jer… Kad izađu književne novine dotičnog kruga i kad ih „književnik“ uzme i pročita kritiku o svom kapitalnom delu, on istog trenutka otrči do knjižare i kupi svoju knjigu! Zatim odlazi kući i žuri da je pročita pre nego što za nju dobije neku „značajnu“ književnu nagradu. A onda će je pročitati i po drugi put, jer to ona svakako zaslužuje! Sledećeg meseca izaći će nova knjiga nekog od članova književnog kruga, novi broj književnog časopisa, nova kritika, biće dodelјena nova književna nagrada… I tako u krug!
Priča objavljena u knjizi VOJNA TAJNA 2006. godine.