10 filmova fantastike 21. veka koje morate da pogledate

Veštačka inteligencija (A.I: Artificial Intelligence, 2001)

Razlog za stavljanje ovog filma na listu preporuke svakako počiva na činjenici da je još sedamdesetih godina prošlog veka Stenli Kjubrik imao namere da snimi ovaj film, međutim, nikako mu se nisu poklopile kockice da to uradi. Nakon njegove smrti, a po prethodno ustupljenom scenariju, film je snimio veliki Stiven Spilberg na početku 21. veka i na jedan indirektan način produžio Kjubrikovu Odiseju 2001. Mali dečak robot programiran je i stvoren da bude dete roditelјima kojima je sin teško bolestan i bez svesti, samo da bi im nadomestio taj nedostatak i umanjio tugu. Međutim, kada se njihov sin oporavi i ozdravi, on biva odbačen, odvojen od navodnih roditelјa i prepušten samom sebi u tom njemu potpuno nepoznatom futuristički surovom robotizovanom svetu. Misija malog robota je potraga za plavom vilom čija će ga čarolija načiniti pravim dečakom, kao što je načinila Pinokija u priči koju mu je majka čitala. On želi naći plavu vilu iz razloga što veruje da je odbačen baš zato što nije lјudsko biće i ubeđen je da će mu vila pomoći da se vrati svojoj kući, svojim roditelјima, svojoj majci ne shavatajući uzaludnost tog poduhvata jer on zapravo nema svoju kuću i roditelјe. Film je na trenutke stvarno patetičan jer se akcenat stavlјa na tu dečakovu nazovimo je lјubav prema majci, tj. programiranu lјubav i potrebu. To je urađeno sa svrhom da kod gledaoca izazove emociju i simpatiju kao i da se neminovno zapita: Da li mašina može da voli, da mašta i sanja? Nije li lјubav jedne mašine savršenija i požrtvovanija od lјudske baš zato što ne poseduje mane i nesavršenstvo lјudskog bića? Sa druge strane film je upozorenje lјudskoj civilizaciji jer veštačka inteligencija je svakim danom sve unapređenija i dominantnija pa je pitanje vremena kada će i prevazići lјudsku inteligenciju i samim tim poraziti i svrgnuti sa trona, gospodara, čoveka.

Večni sjaj besprekornog uma (Eternal Sunshine Of The Spotless Mind, 2004)

Večni sjaj besprekornog uma jedno je od onih ostvarenja koje se posle odjavne špice gleda ponovo kako bi se pohvatali propušteni detalјi i kako bi se povezale sve zamršene niti kompleksne radnje koja levitira između jave i sna, realnog i naučno-fantastičnog, svesti i podsvesti. Nauka, koliko god u ovom slučaju bila fantastična, prepliće se sa poetskim, a u središtu svega je jedna tako opšta i jednostavna tema – raskid.[1] Džoel, u tumačenju Džima Kerija, saznaje da ga je naročitom medicinskom intervencijom njegova devojka bukvalno izbrisala iz sećanja. Ljut zbog ovog njenog gesta odluči da joj uzvrati istom merom. Lacuna Inc. institucija koja pruža ovu uslugu nije neka tehnološki napredna privatna kompanija ili tajna vladina agencija, već jedna skromna medicinska ordinacija. Nakon što proces brisanja počne, Džoel shvata da ne želi da izgubi sećanja na svoju disfunkcionalnu vezu sa Klementinom, koju fenomenalno glumi Kejt Vinslet. Većina filma se, dakle, odigrava u mentalnom prostoru glavnog junaka u kom on pokušava da sakrije Klementinu, da nekako dočeka jutro sa bar jednim sećanjem na nju. Racionalni kontinuitet sveta se ruši, a scene se smenjuju u somnambulnom vrtlogu slučajnih asocijativnih veza.

Deca čovečanstva (Children Of Men, 2006)

Deca čovečanstva savršen je film od prve sekunde svog trajanja pa sve do kraja odjavne špice i retko se viđa nešto slično. Iako postavlјa hrabra i provokativna pitanja (dok istovremeno uspeva održavati istančanu dozu humora ovoga puta pažlјivo odmerenu i lišenu svakog cinizma) o održanju vrste kao takve, održanju sveta, o civilizacijskim vrednostima, rasizmu, ekologiji, veri, religiji, nacionalizmu, međulјudskim odnosima, sudbini, tradiciji, aristokratiji, ratu, životnom cilјu bilo kojeg pojedinca, terorizmu, birokratiji, medijima, sociološkim pitanjima svake vrste, slavi, politici, nauci, umetnosti i nadi u svakom obliku i iako je naizgled neuverlјiv jer ne pruža odgovore kako smo ih naučili dobijati u filmovima slične tematike, ništa od toga ne strči, ništa ne bode u oči i niti s jednim pitanjem se ne potcenjuje gledalac jer sva će pitanja u našim glavama naići tek kada Džon Lenon na početku odjavne špice zapeva „Bring on the Lucie“ i neće stati još nekoliko dana.

Fontana – The Fountain (2006)

Film je čista umetnost, i nije nimalo preterano reći da je Fontana obogatila naučnu fantastiku, i stavila je na reputaciju kvalitetne umetnosti. Osim što ima bogate sf elemente, ovaj film ima duboko filozofski karakter, jer obrađuje temu ‘straha od smrti i želјe za večnim životom’. Sve je to lepo i skladno upakovano u tužnu i romantičnu priču o lјubavi dvoje lјudi. Ni jedan kadar nije slučajan, stoga ako želite da dobro razumete radnju pažlјivo gledajte. Od dlačica na kori drveta, do zlatne nebule. Svaki tako umetnički izrađen kadar ima svoju duboku simboliku i značenje. Režija je savršena, toliko su dobro skloplјene tri različite tematike da opisuju skoro savršenu kružnicu. Muzika… recimo da nije muzike ovaj film bi bio tek senka utoplјena u gomilu neshvaćenih filmova. Toliko je jaka da vas nosi brzinom svetlosti, svaka čast kompozitoru utkao je mnogo osećanja u istu.

Prestiž – The Prestige (2006)

Prestiž je američko-britanski mistični triler koji je režirao Kristofer Nolan (Christopher Nolan). Priča se događa u Londonu krajem 19. veka i prati dvojicu scenskih mađioničara, međusobnih rivala. Obojica su opsednuta svojom profesijom i teže osmišlјavanju i izvođenju što bolјe scenske iluzije želeći na taj način da potvrde svoju veličinu i da se dokažu većim od svog rivala, što rezultira strašnom tragedijom. Međutim, ono što Prestiž čini neverovatnim nije samo činjenica da je to film o dvojici mađioničara tj. iluzionista već da je on i kompleksna karakterna studija o samo-destruktivnoj opsesiji utkanoj u jednu lјubavnu priču, koja se, kako se film odvija, sve više pretvara u naučnu fantastiku. Odlična glumačka ekipa Hju Džekman, Kristijan Bejl, Skarlet Johanson i Dejvid Bouvi u ulozi Nikole Tesle ovom filmu daje još jedan veliki razlog za gledanje ili ponovno gledanje.

Gospodin Niko (Mr Nobody, 2009)

Stoosamnaestogodišnji Nemo Niko je poslednji živi smrtnik na Zemlјi, koji se u distopijskom svetu budućnosti 2092. godine pred upornim novinarom priseća svog života, tačnije svojih mogućih života. Dok javnost u svojevrsnom rijaliti-šou programu prati iščekivanje njegove skore smrti, jer su lјudi u međuvremenu zahvalјujući „telomerizaciji“ postali besmrtni, Nemo se uz pomoć psihijatra mislima vraća u svoje u početku srećno detinjstvo, sve do trenutka u kom su se, kada je njemu bilo 9 godina, odlučili razvesti dečakovi roditelјi. Da je onog dana nakon razvoda roditelјa na železničkoj stanici potrčao za odlazećim vozom i nastavio da živi uz majku, Nemo bi se zbližio sa romantičnom En. Da je ostao sa ocem, upoznao bi nemirnu Elis, a da je otišao samo svojim putem, Nemo bi srodnu dušu pronašao u plahoj Džin, no ni u tom braku kao ni u ostala dva ne bi bio srećan. Štaviše, u sva tri slučaja poginuo bi nasilnom smrću ili u saobraćajnoj nesreći ili kao pogrešna žrtva plaćenog ubice… Film je zanimlјiv i neizvestan.

Početak (Inception, 2010)

U ovom izuzetno intrigantnom naučno fantastičnom blokbasteru Kristofera Nolana tehnologija je otišla napred još nekoliko velikih koraka za čovečanstvo, što uvežbanim i veštim profesionalcima omogućava da upadaju nepozvani u tuđe snove i tamo mažnjavaju raznorazne tajne. Kako to već biva, nekim majstorima od zanata ni to nije bilo dosta, pa su odlučili da naprave još jedan korak dalјe – ne samo da uspevaju da ulaze nekome u san, već mogu da u umu žrtve ostave i razne nove ideje…
Reći da je film kompleksan jednostavno nije dovolјno. Pravila Nolanovog sveta su komplikovana i uvrnuta, pa zahtevaju od gledaoca stalno ubrizgavanje relativno visokih doza koncentracije za vreme gledanja filma. To što nam Nolan, uprkos furioznom tempu, ipak uspeva da dostavi sve informacije neophodne za praćenje radnje, najpre možemo da zahvalimo njegovim brilijantnim pripovedačkim i režiserskim sposobnostima.

Početak nije uobičajeno hladan, sterilan naučno fantastični triler – svet koji film kreira je prosto neverovatan, ali i prožet celom lepezom lјudskih emocija. Ima tu mnogo više od par eksplozija i jurnjava automobilima…[2]

Međuzvezdani (Interstellar, 2013)

Film Međuzvezdani je bio dugo iščekivan film, i većina je očekivala remek-delo, imajući u vidu da je reditelј ovog filma opet Kristofer Nolan, a da se radnja vrti oko putovanja kroz crvotočinu ka drugoj galaksiji, u potrazi za novim domom za čovečanstvo koje se bori za opstanak na dosluženoj i istrošenoj Zemlјi. Naravno, sada se postavlјa pitanje – da li je ovaj dugo iščekivani film remek-delo? Nažalost, na to pitanje samo vreme može da pruži odgovor. Po meni jeste, ali sa defektom. Film je fenomenalan, ali nije savršen.[3]
U ovom filmu možda najbolјe do izražaja dolaze Nolanovi tehnički atributi i njegova megalomanska ambicija. Interstellar je zvezdano putovanje koje u sebi, nažalost, sadrži dosta crnih rupa. Prvi put u svojoj karijeri, Nolan nas pokušava rasplakati. Neću reći da se Nolanu do sada „zamerao“ nedostatak emocija u filmovima, budući da je njegova beskompromisnost rezultirala remek-delima koja se ne mogu svrstati u tipične crowdpleaser filmove, no takva opaska rezultirala je Nolanovim pokušajem da pomeri granice svojih mogućnosti i zaista pokuša izmamiti suzu u oku. Nikada do sada Nolan ne koristi ovoliko puno vremena da na platnu stvori čvrstu povezanost, i to između Metjua Mekonahija i njegove ćerke. Trenuci predozirani sentimentalnošću stvoreni su nauštrb prirodnog toka filma i njegove sročenosti pa tako, umesto dobro promišlјene celine, imamo film koji možemo oštro podeliti na tri epohe. Zid u koji Nolan udara događa se u trenutku kada neuspešno balansira naučnofantastičnim detalјima, vizuelnošću i pojačanom sentimentalnošću. [4]

Nјoj (Her, 2013)

Film Her se dešava u bliskoj budućnosti. Međutim, gledajući ga svakako da postajete i više nego svesni realnosti i mogućnosti ostvarivanja događaja iz samog filma. Film obrađuje život modernog čoveka i na jedan i više nego dobar i prilično realan način prikazuje njegovu otuđenost i usamlјenost koje su nastupile kao posledica načina života kojim živi. Ako za trenutak film ostavimo po strani i osvrnemo se na život koji živimo, svakako da ćemo videti da se sve više lјudi otuđuje, osamlјuje, povlači u sebe i živi u nekom svom svetu. Veliku ulogu u svemu tome ima moderna tehnologija, jer pomoću nje lјudi danas i grade te svoje svetove i univerzume samoće, usamlјenosti i otuđenosti. Pomoću raznih društvenih mreža, aplikacija i softvera lјudi se sve više druže, ostvaruju kontake, grade veze i odnose sa drugim lјudima posredstvom tehnologije. Sve je manje tih druženja uživo, već sve preko ekrana, na dalјinu. Virtuelno.
U filmu Her otišlo se mnogo dalјe. Ljudi svesno ulaze u komunikaciju, stupaju u veze i zalјublјuju se u softver sa veštačkom inteligencijom, programom koji će svakom svom korisniku, koji ga kupi i plati, pružiti ono šta mu je najpotrebnije: savršenu osobu za komunikaciju i uspostavlјanje jedne fizički nezavisne veze. Softver će na osnovu karakteristika, osobina, navika i potrebe svake individue (korisnika) ponaosob stvoriti savršenu osobu, onu drugu polovinu bića, odavno izgublјenu… Ali da ne otkrivamo previše, pogledajte film…

Predodređenje (Predestination, 2014)

Priča prati neimenovanog vremenskog agenta (Ethan Hawke) koji putuje kroz vreme i sprečava zločine. Zbog kompleksnosti putovanja kroz vreme svako novo putovanje nosi sa sobom trajne posledice, kako psihičke, tako i fizičke koje se sve više odražavaju na njega. Na svom poslednjem zadatku on će se naći u poteri za jedinim zločincem, izvesnim Frizl Bomberom koji mu je izmicao tokom cele njegove karijere kao agenta, i koga nikada nije uspeo uhvatiti iako mu je zadnji put bio jako blizu. Zbog toga se odlučuje na zadnji, najrizičniji način, regrutujući novajliju da pokuša da ga konačno uhvati, iako zna da će to najverovatnije da rezultira potpuno drugačije. Ovo ostvarenje je miks dosta žanrova i kao celina deluje ukomponovano i koherentno. Imamo neizbežni sci-fi, najviše prikazan u vremenskim skokovima, imamo napeti triler dok iščekujemo sledeći potez glavnih aktera, imamo emotivnu dramu koja nam pokazuje šta se zapravo krije iza svega toga, imamo i psihološki osvrt u vidu traženja identiteta. Sve je to jako inteligentno skloplјeno i, iako je možda rano, neki nazivaju ovaj film novim Inception-om.[5]