Lavirint Duhova je poslednji roman španskog pisca Karlosa Ruisa Safona koji je kod nas objavljen u dva nastavka (krajem 2016. i početkom 2017. godine, izdavač kao i prethodnih romana ČAROBNA KNJIGA) i u kojem se nastavljaju i dopunjuju priče koje su započete i izgrađivane u takozvanoj trilogiji Groblja zaboravljenih knjiga (Senka vetra, Igra Anđela, Zatočenik nebesa).
Lavirint duhova ima svoju nezavisnu priču koja se postepeno razvija i komplikuje ali kako polako čitate i sve dublje ulazite u lavirint reči koji je za vas sačinio Safon, počinju da iskaču duhovi prošlosti koji ovaj roman povezuju sa svoja tri prethodnika upotpunjujući praznine i nedorečenosti koje su namerno izostavljene i neispričane u prethodnim romanima. Na taj način celina od pet romana, postaje jedno kompleksno delo koje prikazuje, objašnjava i demistifikuje čitavu priču koja se dešavala u prvoj polovini dvadesetog veka, prevashodno u Barseloni.
Međutim, ovaj petodelni roman ne morate da čitate propisanim redosledom tj. kako su dela objavljivanja. Svaki roman je priča za sebe i velikim delom su nazavisni jedan od drugog tj. nisu nastavci u pravom smislu te reči. Svakako da se u svakom od romana pojavljuju likovi, događaji i mesta (Daniel Sempere, Fermin Romero De Tores, knjižara Sempere i sinovi…) koji zaokružuju priču i povezuju ove pet knjige u jednu celinu, ali koju ćete knjigu prvu pročitati to nije toliko ni bitno. Ipak ja predlažem da krenete redom, ako već niste čitali Safona. Krenite od Senke vetra, pa preko Igre Anđela i Zatočenika nebesa pravac u Lavirint duhova. Na taj način ćete dobiti pravi put, knjige doživeti na najbolji mogući način i samim tim pronaći izlaz iz Lavirinta koji je za vas Safon izgradio svojim rečima.
Šta je Lavirint Duhova?
Svako ko je čitao Safona dobro zna da sama knjiga u njegovim romanima zauzima posebno mesto. Velikim delom knjiga i jeste centralna tema i ‘glavni junak’ Safonovih romana, ako knjigu možemo smatrati glavnim junakom. Suvišno je reći da je svaka knjiga koja je pomenuta u ovih pet Safonovih romana, a koja je produkt piščeve mašte, odnosno ne postoji u stvarnosti, povezana sa Grobljem zaboravljenih knjiga, jednom ogromnom tajnom bibliotekom u kojoj se nalaze sve zaboravljene, zapostavljene i retke knjige, knjige koje su veoma uticajne, sudbonosne, uklete i tragične za likove romana. Oko tih i u vezi tih knjiga gradi se priča romana i čitava misterija ali i kriju odgovori na sva postavljena pitanja koje čitalac može da postavi. U ovom slučaju to je istoimeni roman Viktora Mateiša Lavirint Duhova koji oslikava tamnu stranu Barselone u prvoj polovini dvadesetog veka.
Pored knjiga koje se spominju u romanima, Safon obrađuje i prikazuje živote pisaca tih knjiga, talentovanih pisaca sa tragičnim sudbinama. Čitajući ovaj ciklus romana neminovno će se doći do zaključka da tragične sudbine pisaca nastaju baš kao posledica tog njihovog velikog dara za pisanja, što dovodi do toga da njihov talenat postaje i njihovo prokletstvo. U Senci vetra ukleti pisac je Hulijan Karaš, u Igri Anđela i Zatočeniku Nebesa David Martin a u Lavirintu Duhova je kao što sam prethodno pomenuo Viktor Mateiš.
Glavni lik u Lavirintu Duhova je devojka Alisa Gris koja radi za tajnu organizaciju koja u velikoj meri inkognito i nezavisno učestvuje u mnogim policijskim istragama iz nepoznatih razloga i namera. Ona je jedan od boljih agenata neimenovane organizacije koja kreće u istragu nestanka Ministra nacionalnog obrazovanja i uglednog književnika Maurisio Valjsa koji predstavlja svetlu figuru kulturne scene tadašnje Španije ali koji svakako ima svoju mračnu prošlost koja ga proganja i koja i dovodi do njegovog nestanka.
Alisa je siroče čiji su roditelji nastradali u bombardovanju Barselone 1938. godine u toku građanskog rata. Tom prilikom i ona biva teško ranjena. Rana joj nikad ne zarasta i nanosi joj teške bolove kroz čitav život. Dvadeset godina kasnije, pored nikad isceljene rane na kuku koja joj otežava hod, vidimo je kao jednu veoma atraktivnu, vrlo snalažljivu mladu ženu koja se bavi poslom koji i nije tako tipičan za atraktivne i mlade žene. U svom poslu je veoma istrajna, uporna i detaljna, primećuje stvari koje mnoge njene kolege ne mogu i ne vide, pa je samim tim rešila mnoge na prvi pogled nerešive i komplikovane slučajeve. Zbog toga i biva uključena u istragu nestanka Ministra i jednog od najbitnijih ljudi tadašnje španske elite. Svakako da tu kreće pravi zaplet po kojem je Safon poznat. Misterija, protkana nitima prošlosti i sadašnjosti pleniće vam pažnju sve vreme dok čitate. Iako oba dela romana imaju preko 400 strana svaki, brzo ćete ih pročitati, baš zato što su zanimljivi i uzbudljivi. Lutaćete ulicama tadašnje Barselone zajedno sa njenim junacima i uživati u priči.
Priča je u nekim momentima prilično surova ali valjda je takav i život.
Lavirint duhova predstavlja spoj jednog kriminalističnog, detektivskog, avanturističkog i delimičmo istorijskog romana koji obuhvata političku situaciju Španije za vreme Frankove diktature i prikazuje stanje stvari i način na koji su ljudi tada živeli.
U romanu ćete se sresti sa mnogo čime, počevši od političkih mahinacija, preko bankarskih prljavih poslova, do okrutnosti tadašnje policije i brutalnih kažnjavanja zarobljenika u zloglasnom zatvoru u tvrđavi Monžuik, ali ipak cela priča počinje i odigrava se oko knjige i književnosti, u izvesnom smislu i ghostwrittingu koji je bio obrađivan i u prethodnim Safonovim romanima.
Možda Lavirint Duhova nije najbolji Safonov roman (moje mišljenje), ipak je vredan čitanja. Pre svega zbog zaokruživanja kompletne priče vezane za ciklus romana Groblja zaboravljenih knjiga. Zapravo, jedini način da shvatimo veličinu Karlos Ruis Safona jeste da pročitamo svih pet romana iz ciklusa Groblja zaboravljenih knjiga. Jedino na taj način možemo shvatiti kompleksnost Safonove pisane reči, grandioznost spisataljskog talenta i imaginacije koju on poseduje. Ja sam pročitao. I ponovo ću. Posle nekog vremena, kada malo ’ispari’ iz sećanja.