Krenuo sam da gledam film »Muškarci, žene i deca« (Men, women & children) i pritom bio prilično skeptičan baš zato što je glavnu ulogu u filmu glumio Adam Sendler, glumac kojeg organski ne podnosim i čiji su filmovi totalna truba. Film se emitovao blizu ponoći i ja sam mislio da ću i ovo veče otići ranije na spavanje, ili da ću pronaći neku drugu zanimaciju, ali film me je neočekivano privukao i zaokupirao mi pažnju. Uživao sam gledajući ga. Zato sam i rešio da napišem reč dve o istom.
Da se razumemo, film nije ništa spektakularno, ali je gledljiv, duhovit i ima poentu. Tinejdžerska komedija koju mogu da pogledaju i oni koji su te godine odavno prerasli baš zato što na trenutke film izlazi iz okvira tinejdž i komedija i bavi se problemom modernog čoveka, njegovog odnosa prema životu, porodici, društvu i na kraju prema samom sebi. A sve to sagledano kroz rakurs ljudske zavisnosti i podređenosti modernoj tehnologijji, koja nam je, u manjoj ili većoj meri, kreirala način života i učinila nesvesnim robovima i marionetama.
Jedan porodičan film koji prikazuje to otuđenje ljudskog bića kao individue od okruženja u kojem živi i funkcioniše. Problemi sa kojima se suočava, nerazumevanje, netolerancija i nesporazumi nastali u tim svakodnevnim međuljudskim odnosima i komunikacijama, u filmu su prikazani prilično realno tako da ova, klasifikujmo je komedija, na momente postaje prilično ozbiljan film koji nas na kraju ipak tera da se zapitamo i zamislimo.
Sasvim izvesno je da ste gledali tako neki film, ali ipak mislim da nećete pogrešiti ako ga i odgledate. Mene je baš opustio. I pored činjenice da glavnu ulogu glumi glupson Adam Sendler.