Možda ovo pitanje iz naslova nije baš najprikladnije. Možda bi trebalo da glasi: „Da li vaša deca uopšte imaju džeparac?“, ili pak: „Imate li dovoljno novca da deci svakodnevno dajete za džeparac?“. I nije reč o nikakvoj ironiji, sarkazmu i cinizmu. Verujte mi, nema ni trunke toga. Jednostavno to pitanje mi se „mota“ po glavi danima. Zato sam i rešio da ga postavim u pisanoj formi. Samom sebi ali i vama.
Po tamo nekim statistikama prosečna neto plata u Srbiji, za mesec februar 2015. godine iznosi 42.749,00 dinara. Iznos minimalne neto zarade za mesec mart 2015. godine je 21.296,00 dinara. Ali to je samo statistika koja nema veze sa realnošću. Napravljena je po ko zna kom modelu, samo da zadovolji formu. Pogledajte ljude oko sebe. Ljude koje srećete svaki dan. Sa kojima se družite. Provodite vreme. Sarađujete i komunicirate. Pitajte ih kolika im je plata, pod uslovom da negde rade. Ako ih nije sramota, rećiće vam. I onda ćete videti da je njihovo primanje daleko ispod prosečne plate, mnogo bliže tom minimalcu ako nije i ispod njega. Malo li je privatnika koji svojim radnicima uplaćaju na tekući račun minimalac, da bi im ti isti radnici po podizanju tog famoznog iznosa od 21.296,00 dinara vraćali po par hiljada dinara. Bitno je da poslodavac zadovolji zakonsku formu, a što veliki broj ljudi radi za 150 eura mesečno, što je ispod svakog minimuma, to je nebitno i nevažno. Kada postavimo stanje stvari tako, pitanje se nameće samo od sebe: Kako da preživi jedna prosečna porodica sa jednim ili dva deteta, u kojoj samo jedan bračni drug radi i prima prosečnu platu ili još gore minimalac, ili rade oba bračna druga sa minimalnim primanjima? Od čega će da žive, šta će da jedu, šta će pre da kupe kad više od pola tih para ode na namete i dažbine?
Zato vas ponovo pitam: Koliki je džeparac vaše dece? I ona imaju dušu. I ona bi nešto kupila. Mora da doručkuju kad odu u školu ili da popiju piće kad izađu u grad. Ako je vaš odgovor, u najboljem slučaju 100 dinara dnevno, ja vas opet pitam: Šta može da kupe za tih 100 dinara? Pogledajte cene! Koliko košta burek i jogurt? Koliko košta hamburger? Koliko košta flašica soka, parče pice, čokolada, paklica cigareta, kafa ili jedno piće u kafiću? Da li stiže tih 100 dinara za kupovinu makar jednog od pomenutog? Pitanja za jednu dobru polemiku. Ali šta da se radi. Takva nam je realnost. Žao mi je samo što i deca mora da ispaštaju. Ona nisu ništa kriva. Nisu kriva što roditelji nemaju para da im daju za džeparac. Za roditelje već ne znam.
