Twitter. Društvena mreža koja je trenutno na svom vrhuncu. Nikad nije bio popularniji. Sad su svi na twitteru jer je twitter tako cool, tako fancy i tako in. Ako nemate twitter nalog onda ispadate smešni u društvu i tako ste demode i van vremena. VIP i kvazi VIP persone su takođe na twitteru jer u suprotnom šta će reći njihovi fanovi. Opašće im popularnost i više neće biti u fazonu. I svi nešto kao tvituju. Imaju hiljade i hiljade tvitova. Svi su tako uticajni i popularni. Čak se u žutoj štampi objavljuju tvitovi poznatih faca. Šta je ko tvitnuo i druge nebuloze. Čisto da se popuni prazan prostor i ujedno bude u trendu i fazonu. Između ostalog sve češće se održavaju razne tvitomanije gde je glavna fora lud i nezaboravan provod i ko će kome da ga tvitne. Ma haos jedan kad vam kažem.
Veličina popularnosti na twitteru svakako da se ogleda u broju sledbenika. Što je veći broj sledbenika to je veća popularnost. Svakako da neko ko ima hiljade i hiljade sledbenika, pa makar oni bili i virtuelni, zapravo uživa „veliku“ popularnost i ima „veliki“ uticaj i moć. Njegove/njene reči se prenose dalje. Ponavljaju se i obožavaju. Njihovi tvitovi postaju postulati i aksiomi. JBT-e meni ovo zvuči kao neka sekta! Zar cela priča vezana za twitter zapravo nije tipično klanjanje svom sopstvenom avataru i divljenje do imbecilnosti svom sopstvenom digitalnom alter egu? Klasično idolopoklonstvo. Samoidolopoklonstvo. Tviteraši svojim delovanjem i tvitovanjem sami sebe proglašavaju za male Bogove i zajedno sa svojim virtuelnim sledbenicima klanjaju se svojoj nesavršenosti. To vam je postao twitter. Virtuelna crkva za egocentrike i egomanijake. Crkva ili masovna virtuelna ludnica. Psihoanalitičare, psihijatre i psihologe očekuje teško iskušenje i težak zadatak jer su već suočeni sa odavno poznatim mentalnim bolestima, manifestovanim u jednom novom obliku. Imenujmo te bolesti kao twitter (internet) zavisnost i poremećaj ličnosti. Kako da leče i pomognu osobi koja je navikla da svaki bogovetni dan, po više sati, istovremeno, virtuelno komunicira sa nekolicinom ljudi, na različite teme, pritom zanemarujući mnoge svoje obaveze ili pak da pomognu osobi koja usled velike popularnosti i slave steknute na twitteru počinje da živi životom svog twitter avatara koji je stvorila, stvarajući ličnost u ličnosti? Prvopomenuta bolest je klasična bolest zavisnosti i ona ima tipične simptome i manifestacije kao i svaka zavisnost inače. Možda ne stvara fizičku zavisnost, ali to je ne čini ništa manje opasnom i zabrinjavajućem baš zato što ljudi masovno,u kontinuitetu sve duže i sve češće, provode vreme na internetu. Druga je klasična projekcija sebe u drugu ličnost posredstvom interneta, metaforično rečeno, kao preobražaj doktor Džekila u gospodina Hajda. To vam je twitter. Zamilsite takav tip razgovora u realnom životu. Pogubili bi ste se za par minuta. Više ne bi ste znali kome ste šta rekli i ko vas je šta pitao. U ovom cyber prostoru svakako da imate tweet deck koji će vam sve to prilično olakšati. Tako da nema frke kada je to u pitanju.
Onih 5,6 riba koje vas mesecima lože, koje ko zna kako izgledaju i od kojih neka sigurno i nije riba, slobodno možete da predložite neki tweet (gl)UP i da joj naglasite da vam je vaš vršnjak prilično UP dok tako međusobno komunicirate kuckanjem. Valjda se zato na twitteru. Da kažete i ispoljite sve ono što ne možete u stvarnom životu. Ovako sakriveni, iza svog avatara, možete da se opustite i slobodno svoju tamnu stranu, bez straha i bojazni, pustite da ispliva u taj cyber svet. Što ste bolesniji, amoralniji, zavisniji i oholiji bićete popularniji. Svakako da u trenutku dok čekate da odgovori na vaš tweet date možete da favorizujete nekoliko tvitova koji su vam se svideli ili čisto radi reda da stavite do znanja da ste tu. Svakako da možete podržati neku humanitarnu akciju, protest protiv ko zna čega koji je pokrenuo neki uticajni tviteraš i na taj način još više skrenete pažnju na sebe i svoj digitalni ego i samim tim još više povećate svoju popularnost, uticajnost i bitnost. Kada dobijete neodgovarajući odgovor od vaših virtuelno-mentalnih ljubavnica slobodno svoj bes možete iskaliti na prvog tviteraša čiji vam se tvit ne svidi. U tom svom obračunu slobodno pozovite armiju svojih sledbenika koja će ga za tili čas rastrgnuti svojim uvredljivim tvitovima.
Da se ne bi pogrešno razumeli, ne želim nikog da omalovažavam, vređam ili prozivam. Jednostavno tako vidim taj twitter svet. Sigurno je da twitter ima i svoje pozitivne strane. Sve zavisi od toga kako ga ljudi koriste i šta je krajnja svrha njegove upotrebe. Očigledno je da je twitter najbrže medijsko sredstvo, da se najnovije i najsvežije informacije najpre pročitaju na twitteru. Suvišno je reći da je twitter idealan za reklamiranje, širenje ideja, privlačenje pažnje i ubijanje dokolice. To niko ne spori. Isto tako, ne bih voleo da se ovaj moj tekst shvati kao generalizacija tviteraša. Svakako da u tom twitter svetu ima mnogo zanimljivih, duhovitih, kreativnih, maštovitih, šokantnih… osoba. Mesecima unazad čituckam njihove twittove. Oni me opuštaju, zasmejavaju, začuđuju, zbunjuju, nerviraju… Poezija, aforizmi, vicevi, pošalice, opaske, doskočice sve su to ti maštoviti ljudi uoblikovali i pretvorili u tweet.
Svaka medalja ime dve strane. Samo što je tamna strana uvek izraženija. Naročito kada je u pitanju Twitter.
