Turbo folk

Razlog za pisanje ovog teksta jeste početak emitovanja nove domaće igrane serije na najmlađoj Srpskoj televiziji pod nazivom »Folk«. Normalno je da to nije jedini razlog. Drugi razlog je rasprava sa jednom devojkom pred sam doček nove godine na temu narodnjaka, što svakako nije moja prva ni poslednja rasprava na tu temu, jer jednostavno postoje neke osobe koje ne mogu da skontaju činjenicu da na ovoj zemaljskoj kugli ima i ljudi koji ne vole i ne slušaju tu novokomponovanu lakrdiju od muzike. Dotična devojka je u toj raspravi prilično burno i iznervirano reagovala možda zbog činjenice da njeni glavni atributi i zaštitni simboli – duboki dekolte i prekraktka suknja nisu izazvali željeni efekat kod mene jer ja sam joj, na očigled svih, protivrečio a nisam balavio gutajući je očima. A nije da nisam gledao u njene ogromne sise ugurane u dva broja manji grudnjak samo da bi bile što izraženije i njene razgolićene noge sa prvim nagoveštajima pomorandžine kore. Gledao sam, a što i da ne gledam kada je sve bilo servirano na izvolte. Zapravo bio je pravi poduhvat ne gledati u to poprsje i noge jer je dotična na tome prilično potencirala, nametljivo poturajući pod nos svoj ponos i diku. Međutim, kada je krenula da razglaba o narodnjacima i da im se divi do imbecilnosti, jednostavno nisam mogao da izdržim. Morao sam da je naučim pameti. Ona nije mogla da se načudi da se našao neko ko će njoj tako lepoj, poželjnoj, privlačnoj, seksi i pametnoj da protivreči i da je spušta na zemlju praveći ja samo smešnom u očima drugih. Puna besa i mržnje krenula je da me vređa:

Ma svi vi ste ufurani, navodni, rokeri, metalci, pankeri… Glumite kako mrzite narodnjake a kući non-stop vrtite Seku, JK, Cecu. Na svadbama, ispraćajima, proslavama, čim se napijete znate reči svake pesme, sečete vene i razbijate čaše. Svi ste vi foliranti, ali ne vredi vam to foliranje. Provalila sam vas! Vi ste narodnjaci samo ne želite to sebi da priznate. Hajde što obmanjujete druge već obmanjujete i sami sebe!

Stereotipne, izanđale, nebulozne rečenice koje sam čuo milion puta do sad. Ali šta očekivati od devojke koja umesto glavom razmišlja svojim sisetinama.
Pre nego što se upustimo u priču najpre moramo da razjasnimo par stvari u vezi folka. Mislim da je i naša cenjena prva televizija omašila u nazivu same serije. Nije trebalo da se zove »Folk« već »Turbo-Folk« jer to su dve sasvim različite stvari i muzike.
Da bih pojasnio pogledajmo definiciju reči folk date u »Velikom rečniku stranih rečih i izraza« autora Šipke i Klajna: Folk: 1. koji potiče iz naroda, koji je popularan u narodu, 2. koji ima elemenata narode umetnosti, 3. pop muzika inspirisana narodnom muzikom.
Folk (narodnu) muziku ima svaka nacija. Folk muzika je tradicija, nasleđe, koreni, istorija, umetnost… Turbo-folk je nešto sasvim drugo. Rambo Amadeus dao je najbolju definiciju za turbo-folk. On se čak i smatra tvorcem ove reči kao što i sam kaže: »Ja nisam izmislio turbo-folk, ja sam mu dao ime«. Evo šta to kaže Antonije Pušić o turbofolku:

Folk je narod
turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom
u cilindar motora sa unutrašnjim sagorijevanjem
Turbo folk je gorenje naroda
svako pospješivanje tog sagorijevanja
je turbo folk, razbuktavanje najnižih strasti
kod homo sapiensa…

Da se ne bi pogrešno razumeli. Ja ne mrzim narodnu muziku. Ne mrzim folk. Ne mrzim narodnjake. Nervira me turbo-folk i ta preterana favorizacija i potenciranje. Svako ima pravo da sluša i radi šta želi sve dok ne ugrožava druge. A turbo-folk prilično ugrožava moj nervni sistem. I ne samo moj.
Nego da krenemo od početka. Živim u provinciji Srbije. Istočna Srbija da budem precizniji. Da li znate kako je to živeti u provinciji provincijske države? Ne znate. Verujte mi mnogi to i te kako dobro znaju. Mogućnosti izbora su vrlo sužene. U svakom pogledu i u svakoj sferi. Šta mislite zašto toliko mnogo ljudi i beži u veće gradove, u Breograd, u EU. Navešću samo par primera a sa nabrajanjem može da se ide u nedogled. Zamislite da u mestu u kome živite postoji samo par neperspektivnih i nesvrsihodnih  srednjih škola pa vi uspite da dete pravilno usmerite i upišete u onom u čemu se najviše ističe. Teška rabota složićete se. Obezbediti svojem potomstvu dobru startnu poziciju odabirom dobre srednje škole. Sa sportom je ista priča. Svako od nas bi želeo da svoje dete učlani u neki sportski klub, da dete trenira nešto, svrsihodno i korisno troši svoje vreme, da nema vremena za poroke i iskušenja koja danas vrebaju mnogo više nego ikada pre, ali kod nas ni u sportu nema mogućnosti izbora. Postoji samo jedan propali fudbalski i jedan propali košarkaški klub koji nikad nisu ni ostvraili neki značajniji uspeh. Jedina uteha nam je »bolje išta nego ništa« zato većina dece i trenira fudbal i košarku a kako to izgleda e to je već priča za sebe.
Mogućnosti izlaska, provoda, razonode, noćnog života su isto tako vrlo raznovrsni. Nikad ne možete imati dilemu oko toga. Normalan čovek nema gde da izađe, provede se i razonodi. Bioskop ne radi već dugi niz godina a i dok je radio niko u njega nije ni išao jer je ozvučenje bilo užasno. Pozorišne predstve održavaju se par puta u toku godine i onda ne možete da dođete do karte jer je narod željan provoda pa ko pre kupi taj i gleda. Koncerti i slične manifestacije? Šta to beše, majku mu? Jedini preostali provod u koji se široke narodne mase naše palanke mogu upustiti jesu provod i razonoda koje nude lokalni kafići i kafanice. A to je tek priča za sebe. U našoj palanci postoje dve takozvane folkoteke u kojima se skuplja čitav živalj grada i urniše turbo-folkom, nekvalitetnim alkoholom, sintetičkim drogama i seksom. Ima još par navodno drugačijih kafića u kojima izlazi pseudo elita naše palanke i u kojima se vrti muzika sa radio stanica i čije gazde glume neke face baš zato što imaju kafić. Postoji jedna, pristojno sređena, kafanica sa dobrom klopom, ali džaba kad u nju zalaze oni nepristojni koji nemaju osnovnu kulturu i ponašanje. Bitno je da imaju para zato i izlaze po kafanama da svi vide kako imaju para, odnosno da svi pomisle kako oni imaju para. To je danas na ceni.
I gde ja da izađem i da se provedem, recite mi to ako znate? Gde da izađem i slušam rock, jazz, punk, alternativu, blues, da i ja mogu za trenutak da se opustim i pustim mozak na ispašu? Gde da slušam neku drugu muziku, muziku koja nije sa ex Yu prostora i u kojoj ne preovladava turski melos? Jednostvano takvo mesto ne postoji u palanci u kojoj živim. Jedino rešenje je da sednem u auto i odvezem se u najbliži grad što je oko 60 km putovanja i da tamo odem u neki alternativni kafe ili na neko kulturno dešavanje, što sam počeo i da činim. Ali kakav je to provod kad mora da se putuje, ne konzumira alkohol baš zbog vožnje auta, i ako se konzumira kako da se vozi 60 km nazad… Mnogo je to postavljenih pitanja koja se isprečavaju dobrom provodu.
A kad se setim kako je samo nekad bilo. I kada ovo kažem nije u pitanju žal za prošlim vremenima, žal za mladošću, ali ne ide mi u glavu činjenica da smo tada iako izolovani od čitavog sveta, konstantno u ratu, inflaciji i medijskom mraku ipak, mi kao omladina, iz tamo nekog provincijskog gradića na istoku Srbije, bili prilično urbani i moderni. Ljudi iz većih i okolnih gradova pa čak i prestonice dolazili su na zezanje u naš gradić jer smo stvarno imali par ekstra kafića za to vreme.  Kafića o kojima su kružile priče i to samo dobre priče. Kafića sa duhom, kvalitetnom muzikom, cool ljudima. Međutim, to ne znači da nije bilo turbo-folka i kafića takvog tipa. Bilo ih je i tada prilično, međutim, bilo je i alternativnih kafea u kojim su mogli da izlaze ljudi koji su bili drugačije muzičke orijentacije. Svi smo mi mislili da će sa promenom režima i konačnog izlaska iz tog mraka soc-komunizma promeniti i svest naroda, da će ljudi konačno shvatiti, opametiti se i krenuti napred. Da će se točak evolucije konačno i na našim prostorima okrenuti. To je podrazumevalo ako ne nestanak onda makar ekstremno smanjivanje zastupljenosti turbo-folka kao glavnog mehanizma manipulisanja, zatupljivanja i osnovne karakteristike tog vremena. Prevideli smo jednu bitnu činjenicu da virus neće nestati ili uginuti sam od sebe već da je za sprečavanja širenja te zaraze i duhovne pošasti potrebno preduzeti drastične mere, što mi svakako nismo preduzeli što je i rezultiralo još većom ekspazijom i razvojem turbo-folka i ulaskom u novi milenijum.

Pogledajte samo šta se dešava po tim folkotekama? Trešti šund muzika, igra se kolo, penje se po stolovima, lomi se i razbija na sve strane,  devojke i devojčice više svučene nego obučene dave se u alkoholu i odaju bludu i nemoralu, momci nabildovani i surovi laki na obaraču i nožu obračunavaju se sa svakim ko ih mrko pogleda ili startuje devojku, prave se hiljade fotki i klipova koji se posle objavljuju na facebooku ili youtubu. Omladina nam je u potpunosti seljanizovana, sluđena, pogubljena i unezverena. A imamo lepu omladinu. Prelepe momke i prelelepe devojke. Retke su tako lepe nacije. Ali džaba nam je lepota kada nam je um zatrovana, mozgovi isprani… Neko bi to nazvao turbo-folk sindromom, Miloševićevim sindromom, post Miloševićevim sindromom… ali ja ne bih da postavljam dijagnozu. Nisam merodavan za tako nešto. Svi mi znamo da su teški periodi koji su iza nas, ostavili duboke posledice, traume i tragove kako na svakog pojedinca tako i na čitav narod, naciju, buduće generacije, državu i da je za ovakvu sadašnjost koju trenutno proživljavamo svakako odgovorna naša prošlost, ali pitam se kada će početi to lečenje i oporavak. Kako se boriti sa predstojećim teškim periodima koje neminovo dolaze kada se još uvek oporavljamo od prošlih i gubimo u sadašnjim? Na kraju krajeva, možda ja u celoj priči ne kapiram nešto? Možda nije sve tako crno? Možda sa mnom nešto nije u redu? Možda sam samo ja lud, pa mi sve deluje tako ludo? Možda me je vreme pregazilo? Možda sam i ja postao fosil pa ne kontam to šta današnja omladina čini? Možda je to taj sukob generacija o kojem svi pričaju? Možda je bolje da i ja udarim brigu na veselje, da odvrnem neki turbo folk i da me turbo zabole za budućnost, svoj život i život svojih najmilijih? Možda je to jedino rešenje? Možda ja živim u zabludi?
I možda ćete se i VI upitati zašto se ovaj post uopšte i zove Turbo folk kada sam o svemu u svačemu trabunjao a ponajmanje o narodnjacima, ali ako ste se, cenjeni moji prijatelji, to zapravo i zapitali, moram vam reći da je i vas zakačio taj virus, ta pošast, i da obavezno treba da budete zabrinuti jer ta bolest se teško leči. Za kraj najbolje bi bilo da citiram reči Ramba Amadeusa izrečenih pre mnogo godina:

Alkohol je turbo folk
koka-kola je turbo folk
pečenje na ražnju je turbo folk
porno-šopovi su turbo folk
nacionalizam je turbo folk
rejv-parti je turbo folk
etno-džez je turbo folk
Adolf Hitler je turbo folk
trgovina ljudskim organima je turbo folk
kriminalci su turbo folk
marlboro je turbo folk
silikoni su turbo folk
kokain je turbo folk
džipovi sa niskoprofilnim felnama su turbo folk
Glasački listić koji omogućuje svakoj budali
da ga ispravno popuni je turbo folk
tetoviranje, pirsing i bodiart su turbo folk
auto-otpadi su turbo folk
seks-trafiking je turbo folk
Registracije sa malim
ili okruglim brojevima su turbo folk
Mek Donald je turbofolk
kladionice su turbo folk
pržonice kafe su turbo folk
zlato i drago kamenje su turbo folk
Evrovizija je turbo folk
hipermarketi su turbo folk
stadioni su turbo folk
sapunske serije su turbo folk
modni kreatori su turbo folk
politički marketing je turbo folk