Muzička retrospektiva #4

Faza #4 – Death metal, grindcore

Prethodna retrospektiva – thrash metal. Extremna muzika, neko će reći? Ma čini vam se. Laganica je to u poređenju sa  death metalom i grind corom, najekstremnijim podžanrovima u metalu o kojima ću pisati u ovoj retrospektivi. 

U svet death metala uplovio sam grupom »Death« kupivši original ploču »Spiritual healing«u jednom komisionu u našem gradiću. Bila je to moja prva original ploča (made out of Serbia in a time of embargo). Kako je ona zalutala u taj komision nemam pojma, ali izgleda da je baš ona bila glavni razlog što sam se toliko naložio na grupu Death i death metal uopšte.

https://www.youtube.com/watch?v=dbs6XxPZhCg

Živeli smo u jednom teškom vremenu. Počeci 90-tih godina prošlog veka. Raspad SFRJ, embargo, besparica, inflacija, gubitak svih vrednosti, rat i ratna paranoja, korupcija i kriminal, totaliterizam, rađanje turbofolka, kvazi nacionalizam… Ja krenuo u srednju školu. Primanja behu u milijardama dinara ali kada su se te silne milijarde konvertovale nisu vredele ni dve pišljive nemačke marke. Hrpe novčanica sa desetinama nula ekvavilent vrednosti jednom švapskom gvozdencu. Bili smo milijarderi a nismo imali ni za hleba. Apsurdno da nema gde.

Ja sam tu agresiju koju sam doživljavao svaki dan kao svoju realnost, još uvek kao pubertetlija i tinejdžer pokušavao da prebrodim drugom vrstom agresije – agresivnom muzikom. Možda je to bila tipična koherencija i posledica. Refleksija stvarnosti kroz slušanje muzike. Agresiva zahteva agresivu. Ili je to samo bilo mladalačko ludilo, težnja da se privuče pažnja, bude drugačiji. U to vreme death metal bio je relativno nov muzički pravac naročito za malo mesto u kome sam živeo. Nekolicina tinejdžera na čelu sa mnom kao protagonistom, slušala je taj zvuk. U tom teškom pronalaženju novih grupa nekako provalih engleski band »Napalm Death« predstavnike pravca grindcore (mešavina, death metal-a, hardcore-a, industrial-a, noise-a…) koji su mi vrlo brzo postali omljeni band. A to je tek bila agresiva. Napad na um. Napad na sluh. Totalna disharmonija i buka.

Teški i brzi rifovi, bubnjevi sa dva bass bubnja, duge kose, naopčaki krstovi, lanci, pentagrami, urlanje i režanje umesto pevanja… jednom rečju death metal. Morbidni tekstovi pesama koji govore o ljudskoj izopačenosti i nesavršenosti, dekadenciji civilizacije, moralnom i duhovnom posrnuću,  sociološkim i društvenim problemima, ratu, smrti, ubijanju, tamnoj strani ljudske psihe, antihrišćanstvu, satanizmu, obožavanju đavola, predstavljaju  bitne karakteristike death metala. Ukratko rečeno death metal opeva zlo.  I ne samo to. Mnogi death metal bendovi veličaju i propovedaju zlo. U detah metalu nema potrebe za ubacivanjem sublimiranih satanskih stihova i glorifikovanju đavola u nekoj skrivenoj formi kao što su činile mnoge grupe (Led Zeppelin, Deep Purple, Rolling Stones, The Eagles, Prince…). U detah metalu sve je javno iskazano i rečeno ako se uzme u obzir da se može razumeti urlanje koje bi trebalo da  predstavlja pevanje. Vremenom slušalac takve muzike počinje takve poruke i propovedanja da prihvata kao nešto svakidašnje i normalno. Zato je ta muzike veoma opasna za slušanje. Prvo, sam zvuk nije baš prijatan za uvo. Drugo, tematika pesama je ono što treba da zabrinjava. Slušajući takvu vrstu muzike izopačuje se ljudski duh. Očigledan primer za to sam vam JA.

Više ne slušam death metal, ali ako bi me upitali »da li bi danas, dvadesetak godina kasnije, mogao da slušam taj sirov i surov zvuk«, sigurno bi odgovor bio pozitivan, ali garantovano ne bih mogao u toj meri u kojoj sam ga slušao kao tinejdžer. Napucala bi me supruga a klinci bi brže bolje pustili neku njihovu muziku (Korn, Rammstein, Eminema, …) koju, iskreno rečeno, mogu i ja da slušam bez problema.

Muzička retrospektiva #1, #2, #3, #5, #6, #7, #8, #9, #10, #11