Osnovna škola, 7. razred, godina 1988. prošlog veka, prošlog milenijuma… Davno prošlo vreme, mada izgleda da je ta godina bila vrlo bitna u kreiranju mog muzičkog ukusa. Bolje bi pristajalo da je bila Orvelova 1984-ta ali ni ova sa dve 8-ce nije ispala loša. Te godine su objavljena dva vrlo bitna albuma, barem za mene:
AC/DC – Blow up your video
Iron Maiden – Seventh son of seventh son
Za pravo čudo u našoj maloj robnoj kući, u našem malom gradu, bio je odeljak sa pločama i kasetama i tamo behu, između ostalih, i dva pomenuta muzička izdanja. Kad samo pomislim na ta vremena, SFRJ, komunistička država, totaliterizam, polako se naslućuju predstojeća sranja na prostoru Balkana, a u provincijskom gradiću na istoku Srbije najnovija izdanja svetske hard rock i heavy metal scene dostupna za kupiti po vrlo povoljnim cenama. Prosto za ne poverovati gledajući sa današnje distance jer danas je ta robna kuća pretvorena u ogromnu kinesku radnju i sve smrdi na plastiku i gumu. Sumirajući te činjenice, imam utisak da smo tada bili mnogo urbaniji i civilizovaniji. Nije bila tolika seljanizacija omladine i popularizacija šund muzike (turbo folk, novokomponovana…). Bilo i tad brđana i čobana, ali u poređenju sa ovom globalno ružičasto novokomonovanom turbo folk farmom ne može se nikako porediti. Nego da ne davim više nego da krenemo sa muzikom.
Faza #2 – Hard rock i heavy metal
Neću sad da smaram o postanku, diskografiji, istoriji benda, članovima grupe … To se lako može naći na netu. Problem je bio doći do tih informacija tih godina kada sam ja tek ulazio u pubertet i tek otkrivao taj ogromni, za mene još uvek veoma stran i nepoznat, svet muzike. Najveća dilema koja nas je tada mučila u vezi grupe AC/DC bio je sam naziv benda. Neki su tvrdili da to znači naizmenična struja a neki da su ta 4 slova zapravo akronim od Anti Christ / Devil Child.
Što se tiče muzike AC/DC-ja mislim da je sasvim dovoljno navesti izjavu Angus Young-a o tome šta je zapravo muzika koju svira on i njegov band. Odavno sam čuo tu izjavu pa ću morati da je parafraziram: „Muzika AC/DC-ja je orgazam koji doživljavam dok vodim ljubav sa svojom gitarom“. I ako pogledate neki njihov nastup i pritom obratite pažnju na Angus Younga primetićete da on, dok svira gitaru, stvarno izgleda kao da doživljava orgazam. I ne samo to. On toliko dobro vodi ljubav sa gitarom da i slušaoci, gledaoci vrlo brzo dospevaju do tog orgazmičnog euforičnog stanja (električni orgazam). A to je već talenat, moraćete da priznate.
Muzička retrospektiva #1, #3, #4, #5, #6, #7, #8, #9, #10, #11
Srecna sam sto sam imala priliku da ih cujem uzivo!
Zelena
blago tebi
Uhh..AC/DC i Mejdeni..Seventh Son of the seventh son mi je drugi omiljeni album, odmah iza Powerslave-a.
Jbt, tačno po muzičkom ukusu ljudi možeš milion stvari o njima da skapiraš.
Pa da. Vidi se da smo nas troje, lepi, pametni, telegentni…
Milko
toga me je najviše strah jer retrospektiva će obuhvatit mnoge muzičke pravce… vrlo često vrlo agresivne i brutalne
Jbg-a Exxx
Angus svršava dok svira ti izgleda dok pišeše… Šta bi sa onim lepim staromodnim seksom
WOOman
kad razmislim izgleda da si u pravu
Dopada mi se što nisi smarao sa istoriografijom, diskografijom i ostalim, već što si sve pečatirao Angusovim hormonima, a njih niti ima svako, niti ih prepoznaje svako.
ps.
Što ja nemam ove smajliće
neću ništa reći!