Dana 5.10.2024. u promotivnoj Sali Narodne biblioteke „Dositej Novaković“ Negotin održana je promocija prve zbirke pesama ZAVETRINA pesnikinje Kristine Točaković Kostrešević. Zbirka je objavljena u izdanju Društva za afirmaciju kulture – Presing iz Mladenovca u ediciji Vrtlog.
Miloš Zlatković, u svojstvu moderatora i domaćina pozdravio je publiku i predstavio u kratkim crtama zbirku pesama i učesnice književne večeri. Nakon toga, o knjizi je govorila Radojka Plavšić, pesnikinja i profesorka srpskog jezika. Zapravo, Radojka je prva primetila spisateljski dar u Kristini dok joj je predavala u osnovnoj školi. Od tada, iako su im se životni putevi razdvojili, ostala je neka nit između njih dve, što je naposletku rezultiralo i objavljivanjem Kristinine prve knjige. Radojka se osvrnula na više pesama iz zbirke navevši da je zbirka sačinjena od 37 pesama, da su po formi pesme kratke pa u tom smislu upućuju i na haiku poeziju. Kristina je uz pratnju akustičnih gitara, koje su svirali učenici Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ Negotin, Leonica Mitrović i Vuk Perović, recitovala svoju poeziju.
Miloš Zlatković je između dva recitala razgovarao sa gošćama o poeziji, pesmama, uzorima, inspiraciji, slikarstvu kojim se autorka ove zbirke pored pisanja poezije bavi… U toj priči spomenuo se i značaj prosvetnih radnika u otkrivanju talenata u deci koju podučavaju i obrazuju, sa akcentom na spisateljstvo i srpski jezik. Zaključak je da je po pitanju ove mlade pesnikinje Radojka na vreme otkrila njen dar i kvalitet i bila joj podstrek i podrška što je rezultiralo ovom zbirkom pesama, nakon više od petnaest godina od trenutka kada se ispoljio Kristinin dar za pisanje.
Izdavač je za ovu zbirku pesama, između ostalog rekao: „Reč je o stihovima koji ulaze u svakodnevno, bazirajući se na empirijskom i emotivnoj inteligenciji. Svakodnevni predmeti, ono bez čega se ne može, kao testo od kojeg se pravi naš hleb nasušni, odbrojavanje trenutaka u užurbanom, modernom vremenu, poseduju posebno, višeznačno mesto u autorkinom mikrokosmosu. Promenljivost, krhkost sveta su na jednom a ljubav i prisnost na drugom tasu koji mora prevagnuti.“[1]
Po završenom zvaničnom delu, usledilo je potpisivanje knjige. Autorka je prisutnima poklonila knjigu sa potpisom a nakon toga je priređen i ukusni ketering.
Neke ranije Kristinine radove možete pročitati ovde u eXperimentu na ovim linkovima: Izvinite što ne lažem neću više i Sunčana strana ulice.
LIMB
Ako se vreme meri dužinom prostrtih čaršava, vikni da
nebo nikad nije bilo bliže!
Ne čujem te
jer
u ovo vreme makovi prave užasnu buku.
Nisam nikad posadila ništa,
imala plave oči
osamdeset i tri godine
ni kosu dovoljno dugu da
privežem vetar za ivicu kreveta.
Možda ću u nekom drugom životu kupovati dobre cipele
jesti slane prženice i
naučiti da čitam sa usana.
U ovom kosim makove.
