Knjiga Ivice Trajkovića posvećena Negotinu, Mokranjčevim danima i majci

Dana 17.9.2024. godine u Mokranjčevoj rodnoj kući u Negotinu, u sklopu 58. Mokranjčevih dana održana je promocija publikacije i izložba „Muzejska dokumentacija Festivala Mokranjčevi dani“ autora Ivice Trajkovića, dokumentariste savetnika Muzeja Krajine.

Promociju i izložbu otvorile su direktorka Doma kulture „Stevan Mokranjac“ Danijela Marković i direktorka Muzeja Krajine Vesna Stanković koje su poželele dobrodišlicu velikobrojnoj publici koja je ispunila galeriju u Mokranjčevoj kući.

Fotografije i video preuzeti su sa fejsbuk stranice Muzeja Krajine.

Nakon toga reč je data gošći iz Zaječara Jelici Ilić, istoričarki i muzejskoj savetnici Narodnog muzeja Zaječar, koja je ujedno i recenzent ove publikacije. Između ostalog, Jelica je napomenula da nije prvi put u Negotinu, ali da prvi put prisustvuje dešavanju sa toliko mnogobrojnom publikom i da je ta brojnost svakako zbog Mokranjčevih dana, ali i zbog ugleda koji Ivica Trajković uživa u svom gradu, kao i zbog dobrog rada Muzeja Krajine. Tom prilikom pohvalila je rad samog Muzeja i navela da je Muzej Krajine jedan od najposećenijih malih muzeja u Srbiji, što je rezultat kvalitetnog i posvećenog rada. Nakon toga je pričala o publikaciji koju je recenzirala. Navela je da publikacija „Muzejska dokumentacija Festivala Mokranjčevi dani“ zasnovana na temeljnom poznavanju festivala Mokranjčevi dani koji upravo doživljava svoje 58. izdanje, a koja je koncepirana na osnovu muzejske dokumentacije, o kojoj se Ivica kao autor ove knjige i dokumentarista brižljivo stara ali i da iz godine u godinu prikuplja novu, invetariše je i digitalizuje. Ivica je objavljivanje ove knjige doživeo kao svoju obavezu i dužnost da i širu javnost upozna sa dokumentacijom Muzeja vezanom za Mokranjčeve dane. To je sproveo u delo najpre kroz stručni rad koji je odbranio pred Komisijom u Narodnom muzeju u Beogradu i dobio zvanje muzejskog savetnika, a potom kroz izložbu i knjigu.

U svom predstavljanju Ivičine knjige Jelica je pohvalila Sanju Radosavljević za odličan prelom i pripremu ove publikacije i navela sa koliko volje i entuzijazma Sanja prilazu tim poslovima, što se i vidi iz svake knjige kao finalnog proizvoda. Takođe, u više navrata spomenula je kvalitetan rad Muzeja u smislu dostupnosti publikacija na internetu, pokretanja časopisa Svetionik, što može samo poslužiti kao uzor i drugim muzejima širom Srbije za svoje delovanje.

Nakon toga dala je reč autoru Ivici Trajkoviću koji je vrlo emotivno poželeo dobrodošlicu svima prisutnima i zahvalio se kolegama i saradnicima, Domu kulture „Stevan Mokranjac“, Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“. U daljoj priči Ivica je naveo da je 5. juna 2024. godine dobio zvanje muzejskog savetnika što je rezultiralo objavljivanjem ove publikacije, kao i da je izdavanje knjige odrađeno brzinski uz podršku direktorke Muzeja i saradnjom sa kolegama. Zahvalio se i kolegenicama Sanji Radosavljević i Vesni Nikolić jer je njihova ideja bila da se u sklopu promocije ove publikacije organizuje izložba, što je vizuelno samo upotpunilo ove veče.

Veče je muzički obogatila klasična muzika u izvedbi profesora Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ Vesne Garabantin na violončelu i Predraga Grujića na klaviru. Oni su za ovu priliku izveli dve numere Isidora Bajića: „Uspavanka mome sinu Vladimiru“ i „Sanje“.

Na promociji se dogodio i jedan neočekivani događaj. U jednom trenutku publika je počela da se komeša i galami, ne obraćajući pažnju na program večeri. Začulo se i nekoliko ženskih vrisaka. Među publikom, odnosno pod njihove noge, provukao se jedan kucov i tražio dobro mesto da se pozicionira, što je neke od prisutnih uznemirilo i uplašilo. Ivica, kao autor, ali i kao dobar domaćin, je ustao sa stolice na kojoj je sedeo, probio se međ’ publiku i uzeo u ruke kucova i izneo ga napolje, što je kod prisutnih izazvalo smeh i snažan aplauz.

U toku večeri Ivica je još jednom nasmejao prisutne pričanjem svojih događaja iz mladalačkih (srednjoškolskih) dana koji se odnose na njegovo učestvovanje na Mokranjčevim danima dok je pevao u Gimnazijskom horu.

„Muzejska dokumentacija Festivala Mokranjčevi dani“ predstavlja knjigu luksuznog izdanja. U tvrdom povezu, u ful koloru, na kvalitetnom punijem, sjajnom papiru, na 143 strana, sa mnoštvo fotografija i dokumentarne građe, knjiga deluje reprezentativno. Ivica je u njoj brižljivo i marno prikupljao neophodnu građu kojoj je dao krajnju formu kroz ovu publikaciju. Ovo je knjiga kakvu treba da ima festival Mokranjčevi dani.

Ono što je mene kao čoveka i Ivičinog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika posebno pogodilo i oduševilo u vezi ove knjige je posveta na drugoj strani knjige. Ivica je knjigu posvetio svojoj majci koja je preminula pre nešto više od godinu dana. Lep i plemenit gest. To sam od njega i očekivao.

Zato mu kao zaključak na ovaj tekst poručujem: Brate, načinio si svoju majku ponosnom još za vreme njenog života. To i dalje činiš i nakon što nas je fizički napustila. Mada, kao što znaš i sam, ona je i sinoć bila sa nama i uvek će biti uz tebe. Pre svega u tvojoj duši i mislima a od sada i u knjizi o Mokranjčevim danima. Uradio si veliku stvar za Negotin, Mokranjčeve dane i svoju majku. Čast mi je i zadovoljstvo poznavati te.