Da se Jelica Cica Savičić bavi umetnošću najpre sam saznao preko odevnih predmeta koje je ručno izrađivala (tkala). U pitanju su tkane haljine, torbe, razni otirači, prekrivači, šalovi, kape… koji su bili modernih krojeva i dizajna pa je Cica u tom smislu spojila tradiciju, ručnu tehniku tkanja koja je gotovo prestala da se koristi, pa je shodno tome na ivici nestanka i zaborava, i trend, ono čemu svi težimo i što mislimo da nas čini savremenima i modernima. Međutim, tada nisam znao da Cica poseduje talenat za slikarstvo, već sam samo mislio da je u pitanju umeće tkanja i obrade tkanine i da u tom smislu njeno stvaralaštvo potpada pod primenjenu umetnost. Da grešim u svojim pretpostavkama uverio sam se ubrzo, jer je na red došlo slikanje na svili. I u ovoj svojoj slikarskoj fazi i svom opusu Cica je bila fokusirana na stvaranje odevnih predmeta u najvećoj meri marama, ešarpi i kravata… Svilu je koristila kao slikarsko platno, a njene apstrakne oblike jarkih i veselih boja činile su Cicine modne kreacije unikatima. Održala je i nekoliko izložbi sa svojum umetničkim delima od svile i tkanine.
Međutim, to je bio samo početak. Cica nastavlja da istražuje taj ogromni svet slikarstva i da eXperimentiše sa bojama i slikarskim tehnikama. Učestvovala je na jednom konkursu na kojem je crtano kafom pa se oprobala i u toj tehnici. Slikala je kafom. Dok nisam video Cicine slike naslikane kafom nisam znao da bilo ko slika kafom. I kome bi to palo na pamet? Sa druge strane, to mi je potvrdilo činjenicu da sve ono čime smo okruženi i na šta u najvećej meri i ne obraćamo pažnju živeći ovaj život može biti predmet umetničkog izraza i da se od svega može napraviti umetničko delo. Jelica je to u više navrata potvrdila.
Ipak, glavni razlog pisanja ovog teksta jeste Cicin opus slikanja vrelinom kako ja volim da ga nazovem. U pitanju je slikarska tehnika enkustika. Enkaustika je stara tehnika slikanja uz upotrebu boje koja se meša sa rastopljenim voskom. Rastvor boje i voska se na sliku nanosi u toplom stanju. U pitanju je jedna od najstarijih slikarskih tehnika i još uvek se ne znaju svi detalji oko postupka slikanja, jer je savremeni slikari koriste veoma retko i to u modifikovanom obliku.[1] Na primer danas se za zagrevanje boje u velikoj meri koristi pegla. Od kada sam saznao za ovu tehniku, Cicu vrlo često zezam da ona svoje slike ne slika već da ih pegla. Kako god bilo, slike su odlične i pa su iz tih razloga izlagane na više samostalnih i grupnih izložba.
U pitanju se slike manjih formata ili čak minijature za koje je Jelica dobila više certifikata, priznanja, pohvala i nagradi. Reč je o svojevrsnoj apstrakciji na kojima preovladavaju vesele i jarke boje a iz slika gotovo da isijava optimizam.
Kao što je jednom prilikom autorka rekla da ponekad nije svesna šta slika i da tek kada prođe taj nalet inspiracije i slikarskog ushićenja i kada se usesredi na naslikano, ona shvati šta je naslikala. Ponekad su takve slike nedovršene, pa ih ona nakon te faze podsvesnog slikanja, završava i dopunjava dajući slikama krajnju formu.
Na slici Duhovni mir Jelica je kroz apstrakni izraz naslikala ono što njenoj duši i njenom biću donosi mir i spokojstvo pa se shodno tome na slici može uočiti naslikana crkva, ptica, mačka… Crkva simbolizuje veru, odnosno postojanost Boga u Jeličinom umetničkom izrazu, jer je crkva vrlo čest motiv koji Cica slika i skriva na svojim slikama. Na taj način autorka svojim slikama poručuje da u životu svakog ljudskog bića treba da postoji nešto sveto, nešto što se uzdiže iznad ove naše prosečnosti ogrizle u materijalizam, jer samo to može duši može doneti mir i spokojstvo. Ptica simbolizuje slobodu, dok je simbolika mačke mnogostruka, od zloslutnih do božanksih, tako da shvatanje slike, kao i uvek, zavisi od posmatrača i njegove percepcije.
U svom Podvodnom svetu Cica je vrelinom slikala svet pod vodom pa je u tom smislu suprostavila vatru kojom je stvarala sa vodom koju je slikala. To me je u jednom smislu asociralo na alhemiju. Slikarska alhemija koja je podrazumevala spajanje nespojivih elemenata kojom je i stvorena ova slika. Na slici preovladava jarka narandžasta boja, koja svakako koloritno simbolizuje vatru, ali nasuprot tome, gledajući u sliku stvarno se stiče utisak da se posmatra šarenoliko morsko dno.
Na slici Pobednik u centralnom delu slike naslikana je ptica koja kao da je u borbi sa drugom pticom. Na ovoj slici, za razliku od prethodno pomenute, preovladava hladna boja – plava. To je normalno imajući u vidu da je na slici naslikana ptica. A ptice lete i nebo je njihov životni i borbeni prostor, pa shodno tome plava boja koloritno predstavlja i upućuje na nebo. Ako se za trenutak osvrnemo na naslov slike, shvatamo da nam autorka poručuje koga je naslikala. Pobednika. Na slici se i vidi to ushićenje koje donosi pobeda i koje kao da isijava iz ptice. Mene je ptica odmah podsetila na goluba i to onog koji u kljunu nosi maslinovu grančicu pa nam autorka na taj način poručuje da je njena želja i nada da mir pobedi. Takođe, golub (golubica) od davnina je simbolisao božansko pa analogno tome ova slika predstavlja i trijumf božanskog odnosno dobrog nad zlim.
Ali tu nije kraj Jeličinom umetničkom izrazu, jer ona kreće da slika akvarele udaljavajući se od tog apsatraktnog izraza zastupljenog u njenom opusu enkaustike, u najvećoj meri slikajući pejzaže, motive sa cvećem i životinjama. I u ovom opusu Cica nije ostala nezapažena. Dobila je nekoliko nagrada i učestvovala je na više kolektivnih nacionalnih i internacionalnih izložbi.
Jelica Cica Savičić je rođena u Kladovu gde živi i stvara. Učestvovala je na pedeset kolektivnih izložbi i sedam samostalnih izložbi, a radove je predstavila u Kladovu, Beogradu, Majdanpeku, Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, Sremskim Karlovcima, Smederevu, Feketiću, Srbobranu, Donjem Milanovcu, Čantaviru, Weizu (Austrija), Turn Severinu (Rumuniji), Urbinu (Italija), Bakuu (Azerbedžan), Bangladašu… Član je udruženja „Likum“ iz Novog Sada i likovnog kluba „Đuro Salaj” Beograd.
[1] Vikipedija – Enkaustika