Iako je danas prošlo tek šest dana od objavljivanja Repetitorovog novog albuma, to je već postala zastarela vest, jer su mnogi portali i magazini koji se bave muzikom i alternativnom kulturom to već objavili i o albumu pisali. Bez obzira na to, ja ću ipak reći reč-dve o novom albumu. Nikad nije kasno i nikad nije previše reči hvale za jedan dobar muzički album.
Znači, beogradski trojac REPETITOR je 20. novembra 2020. godine objavio svoj 4. album pod nazivom Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji i na radost mnogih uneo malo vedrine i dobrih vibracija u ovom suludim i sve histeričnijim vremenima. Album ima ukupno 8 numera i traje svega 22 minuta, ali pesme će vas žestoko ispesničiti svojim gruvom. Dok dođete sebi i zapitate šta vam se to dogodilo, album će se završiti, pa ćete morati da ga poslušate iznova, iznova i iznova… I uvek će usledi pesničenje. Album je dosledan onog na šta su nas Repetitor prethodnim albumima navikli: distorzija, bes, energija, euforija koji isijavaju iz muzike koju Repetitor odašilje…
U pitanju je ta svojevrsna fuzija zvuka koja je postala prepoznatljiv Repetitorov stil: post-punk, noise garage rock, psihodelija, sa kombinacijom muško-ženskih vokala, što je u konkretnom slučaju dobitna kombinacija. Ipak, zadnje dve numere na albumu malo stišavanju sav taj bes, energiju i psihotičnu euforiju i odvlače vas u jedno apatično i melanholično stanje i po pitanju i muzičkog i lirskog izraza.
U pogledu lirskog izraza može se reći da je u pitanju jedna misaono- socijalno-osećajna lirika koja je kroz oskudnost u rečima i jednoj uvijenoj formi iskazala probleme i iskušenja sa kojima se sukobljava današnje mlado ljudsko biće. Podređenost materijalizmu, otuđenost, međusobno nerazumevanje, usamljenost, neprilagođenost, poročnost, obmane i samoobmane, ali i ljubavna čežnja i traganje za srodnom dušom samo su fragmeti ovih pesama i realna slika današnjice. Sve napred navedeno, pre ili kasnije, neminovno vodi u bes, bunt, depresiju, apatiju, psihozu, nasilje, očaj, patnju, ubistvo, samoubistvo… Repetitor je sve to izrazio kroz svoj dvedestodvominutni album, što posredstvom muzike što posredstvom lirike.
U pitanju je krik jedne generacije koja vapi za slobodom, nesputanošću i izlazom iz ove bezizlazne situacije, kao što mi kao ljudska civilizacija, trenutno, vapimo za kiseonikom dišući kroz maske koje su nam na silu na lice nametnuli beskrupulozni vladari naših života.
A Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji, zapravo sve više dobija na značaju i samo nam potvrđuje činjenicu koliko smo u nekim prošlim vremenima zapravo bili srećni kada nam taj prostor nije bio ograđivan i zabranjvan, a da toga nismo ni bili svesni. Nismo znali da cenimo svoju slobodu, pa shodno tome nismo ni dovoljno uživali u njoj. To smo shvatili tek kada smo je izgubili.
Repetitor je to prepoznao i snimio album koji na svu sreću i ne može biti prostorno ograničen i omeđan. Duh, misao, ideja i energija koje muzika nosi ne mogu se prostorno ograničiti. Ili je to samo još jedna od zabluda? Da do toga ipak ne bi došlo, slušajte Repetitor! Slušajte što više muzike!