Žao mi je što moram da gubim vreme na pisanje ovakvih tekstova, jer fokus ovog mog eXperimentisanja je predstavljanje svega onog što treba da bude pohvaljeno i zaslužuje pažnju da se o njemu piše, a ne blaćenje, negativno kritikovanje i pljuvanje. Ali sa vremena na vreme, ovakav tekst je prosto neophodan.
Ovom prilikom spomenuću samo tri filma koja sam nedavno pogledao, a na koje sam slučajno nabasao trgajući za nekim dobrim filmom, među silnim kanalima svog kablovskog operatera. Međutim, to ne znači da poslednjih godina nisu snimljeni i gori filmovi od njih. Svakako da jesu. U to nema sumnje. Ali neke od filmova ne želim da predstavim u ovom eXperimentu ni u ovakvim kritičkim tekstovima… Jednostavno, ne zaslužuju da budu deo eXperimenta ni po kom osnovu.
Replike (Replicas, 2018)
Gledajući samu najavu filma i videvši da je glavna uloga Kijanu Rivs (Keanu Reeves), pomislih da će veče biti kvalitetno utrošeno gledajući ovaj film. Prosto mi je bilo drago što sam na film naleteo baš pred početak. Kad ono gorak ukus u ustima. Film je u potpunosti razočaranje. Naučna fantastika u kojoj porodica poznatog naučnika strada u automobilskoj nesreći i on replicira njihova tela u podrumu svoje kuće, u tajnosti i mimo moralnih i pisanih zakona, i tako ih ponovo vraća u život u svojstvu replika, je priča koja obećava, ali način na koji je to prikazano u filmu je nerealno i u potpunosti naivno. Taj poduhvat repliciranja svoje nastradale porodice prezentovan je na jednostavan i neubedljiv način, tako da vi kao gledalac pre stičete dojam da protagonist filma u svom podrumu kiseli kupus, a ne da sprovodi bizarni naučni eXperiment koji će promeniti ljudsku sudbu i uzdrmati temelje na kojima počiva ova naša civilizacija. Film je očajan u svakom pogledu. Čak ni veličina poput Kijanu Rivsa, koji iza sebe ima kultna ostvarenje poput Matriksa, Đavoljeg advokata, Malog Bude… neće vam nadomestiti sve ono loše što se nosi ovaj film. Kijanu, Kijanu što ti je ovo trebalo?
Godzila: Kralj čudovišta (Godzilla: King of the Monsters, 2019)
Dokle više ta Godzila? Kome je to više zanimljivo? Zar nekoliko prethodnih filmova o Godizili koji su bili totalni promašaj, kao i franšiza koja traje još od pedesetih godina prošlog veka i koja je iznedrila gomile filmova, serija i anima o Godzili nisu bili dovoljni da se shvati da filmovi o velikom mutiranom „gušteru” koji seje smrt, pustoš i destrukciju su odavno već viđeni i prevaziđeni? Čak i uvođenje nekih novih drevnih čudovišta u film nisu uspeli da ovaj film načine nečim što zaslužuje pažnju da bude pogledano. Ali ne sekirajte se ništa, za 2021. godinu planiran je još jedan film o Godzili: Godzila protiv Konga… Tako da se izreka „glupost je neuništiva” po pitanju Godzile istinski potvrđuje i traje decenijama unazad…
Artemis Fowl (2020)
Film je snimljen na osnovu istoimenog romana i predstavlja naučno fantastični-bajkoviti film koji je toliko očajan i neuverljiv da nemam reči. Čak ni glumačke veličine kao što su Kolin Farel (Colin Farrell) i Džudi Denč (Judi Dench) nisu uspele da ovaj film načine kvalitetnijim. Mislim da će ovaj film biti samo jedna od mrlja na njihovoj filmskoj karijeri. Jednostavno film je amaterski odrađen. Scenario i zapleti su totalno neuverljivi, likovi tragikomični u negativnom smislu te reči, a rasplet je blagi užas, da mi prosto deluje neverovatno da je film produkcija Volt Diznija. Na stranu što film predstavlja bledu kopiju Hari Potera upotpunjenog sa forama iz Dece Špijuna. To je tek priča za sebe. Čak je i u tom plagiranju film omanuo. U svakom slučaju ako biste da gledate neki film o magiji, vilenjacima, sukobu dva sveta, mračnim silama, o odabranom dečaku, nemojte da pogledate ovaj film. Samo ćete se razočarati. Bolje ponovo pogledajte neki od filmova o Hari Poteru ili neki od Gospodara prstenova. Tu ne možete da pogrešite.
