Svaki roditelj zna da nema veće ljubavi od one koju gaji prema svom detetu. Tu se posebno izdvaja majčinska ljubav kao najviši mogući stepen ljubavi koji može da se uspostavi između dva ljudska bića. Međutim, vrlo često ta takozvana „roditeljska ljubav“ zna da bude destruktivna i štetna baš zato što izlazi iz okvira koji je podvode pod pojam ljubavi. Zapravo u pitanju je čist opozit ljubavi. Sebičnost, samoljublje i roditeljska želja za dominacijom i kontrolom nad životima svoje dece. Lečenje sopstvenih frustracija, neuspeha i neostvarnih ambicija preopterećivanjem, maltretiranjem i forsiranjem sopstvene dece, postavljenem nerealnih i previsokih ciljeva i zahteva koje njihovi naslednici treba i moraju da ispune i ostvare, a sve u cilju navodnog samopotvrđivanja. Takvi roditelji zapravo ne vide da uništavaju živote svoje dece tom svojom „velikom ljubavlju“ jer ne mogu i ne žele da shvate da to što rade nije ljubav. Oni ne mogu da se pomire sa činjenicom da su njihova deca indivude za sebe i da oni kao roditelji ne treba sebe da postavljaju na mesto Boga čiji će se prohtevi i želje bespogovorno poštovati i izvršavati, već prijatelja i saveznika koji su tu da ih razumeju, vole, paze, pomažu, savetuju… Takvi roditelji tim svojim navodnim pokušajima da zaštite svoju „malu jadnu nezahvalnu decu“ od svega čime su okružena, tog surovog, zlog sveta, oholih, pokvarenih i okrutnih ljudi, u stvari samo ih otuđuju od društva, čine asocijalnim, frustriranim i nesigurnim u sebe same. Osnova takve „roditeljske ljubavi“ zapravo jeste strah od gubitka dominantne uloge i kontrole nad životima svoje dece čak i u periodu kada ona po godinama više nisu deca. Takva deca, ako na vreme ne uspeju da se otrgnu iz tih nemilosrdnih, egoističnih kandži roditeljske ljubavi, kroz čitav život vuku posledice i frustracije i u većini slučajeva postaju neuspešne, kriminogene i psihički nestabilne osobe.
Odličan primer ovakve vrste pseudo roditeljske ljubavi opevan je u pesmi „Majka“ („Mother“) engleskog progersiv rok benda „Pink Floyd“. Pesma je objavljenja na njihovom jedanaestom studijskom albumu „The wall“ 1979. godine koji se u celini bavi otuđenjem i odbačenošću jednog ljudskog bića od sveta u kojem živi i kojem pripada, tako da se pesma samo uklapa u celokupan mozaik koji album „The wall“ sačinjava. Godine 1982. snimljen je film „Pink Floyd – The wall“ koji je zapravo samo vizualizacija samog albuma. Film je kombinacija video sadržaja, animacije i muzike i u toku filma nije izgovoena niti jedna jedina reč. Ceo film je poput jednog muzičkog video spota. Spot koji je objavljen u prilogu teksta za numeru „Majka“ isečak je iz filma.
Majka
Majko, šta misliš da li će baciti bombu?
Majko, šta misliš da li će im se dopasti pesma?
Majko, šta misliš da li će pokušati da mi otkinu jaja?
Ooooh, majko, da li da podignem zid?
Majko, da li da se kandidujem za predsednika?
Majko, da li da verujem vladi?
Majko, da li će me baciti u vatru?
Ooooh, da li je to samo gubljenje vremena?
Tiho bebo, bebo ne plači
Mama će ostvariti sve tvoje noćne more
Mama će ti usaditi sve svoje strahove
Mama će te čuvati baš ovde pod svojim okriljem
Neće te pustiti da letiš ali možda će ti dozvoli da pevaš
Mama će čuvati bebu na udobnom i toplom
Ooooh bebo, oooh bebo, ooooh bebo
Naravno da će ti mama pomoći da sagradiš zid.
Majko, da li misliš da je ona dovoljno dobra za mene?
Majko, da li misliš da je ona opasna po mene?
Majko, da li će ona rastrgnuti tvog malog dečaka?
Oooh, majko da li će mi ona slomiti srce?
Tiho bebo, bebo ne plači
Mama će zbog tebe proveriti sve tvoje devojke
Mama neće pustiti nikog prljavog da ti se približi
Mama će čekati budna dok ti ne dođeš
Mama će uvek saznati gde si bio
Mama će održavati bebu zdravom i čistom
Ooooh bebo, oooh bebo, ooooh bebo
Za mene ćeš uvek biti beba.
Majko, zar je morao biti tako visok?