Nemo, sunce se povlači iza oblaka..
Miris tvoje kože, tvoji nežni dlanovi,
Pakosni Pandorini zagrljaji
Stvaraju surovi nemir.
Darovi na dan rođenja,
Plamen pokajanja,
Milostivi uzdasi
Nemilosrdno kidaju niti života,
Sve postaje besmisleno, tromo, mučno…
Tražim ono što ne postoji.
Izvorski čist osmeh,
Pogled mesečevog sjaja,
Hrabrost iz vrline,
Skromnost, oslobođena od straha.
Ja sam čovek,
Od krvi i mesa,
Ranjenik.
Od snopove svetlosti gradim mir.
Kupujem vreme i snove,
Polovne,
Na komad.
Đeorgiev B. Đorđi. Student psihologije. Šaman u slobodno vreme. Zarobljenik ženske estetike. Hodajući paradoks.