Gitarijada 2010

Sinoć, sedosmo u auto moj stariji klinac i ja i krenusno na Gitarijadu u Zaječar. Usput pokupismo još dva ortaka i pravac na Kraljevicu.

Kako je dan krenuo, mislio sam nema ništa od svirke i odlaska na Gitarijadu jer kiša je lila kao iz kabla…Kasnije smo se nećkali  da li da idemo ili ne jer pitanje je bilo da li će kiša padati i tokom noći. Ala bi se zajebali da nismo otišli.

Oko 22 h krenuo je da praši Van Gogh. Nabili smo se u prve redove i skakutali u ritmu bučne muzike. Moj desetogodišnji klinac prvi put u svom životu vide šutku i zbunjeno, pomalo uplašeno me upita:

„Tata zašto se ovi šutiraju, udaraju i guraju?“

„To se zove šutka.“

„ Šta je to šutka.“

„Šutka je baš to.“

„ A zašto to rade? Jer zato što im se ne sviđa Van Gogh?“

„Ne. Oni se tako vesele. Jeste da je glupo i nasilno, ali oni se tako vesele i provode.“

Pomilovah sina po kosi i nastavih da uživam u muzici i dobroj atmosferi.

Za razliku od prošlogodišnje Gitarijade, sada je bilo mnogo više ljudi, najverovatnije i zbog moto skupa koji je bio organizovan kao sastavni deo Gitarijade. Bilo je svih uzrasta, od 7 do 77 godina i svi su se zezali. Pivo se ispijalo u abnormalnim količinama.

Nastupili su i takmičarski bendovi. Nisu zvučali loše. Meni se najviše dopao bend „Bolesna štenad“ iz Beograda mada arogantnost tih BG muzičara i taj prepotentni ton ophođenja prema publici, iz tamo neke provincije, mi malo zasmeta. Pa jebo te oni su iz BG-a a mi smo brđani i stoka. To je već izanđala fora a oni su još uvek anonimusi da bi prodavali fore poput Rambo Amadeusa ili provocirali kao Cane iz Brejkersa… Mnogo još oni treba da svirkaju da bi dostigli njihov renome i nivo, ako to ikad i uspeju. I prerano su počeli sa vređanjem. Ali ako izuzmemo te činjenice, oni su ipak bili najupečatljiviji od svih takmičarskih bendova.

I onda nastade haos … krenuli su sa svirkom PSIHOMODO POP… Posle toliko godina hrvatski kultni bend svira u Srbiji i to u Zaječaru. Da mi je neko rekao ne bih mu verovao. Pomalo sam se pribojavao da ne ispadne neko sranje. Srbi su poznati po nasilnom iskazivanju svog kvazi nacionalizma i pseudo patriotizma, ali politika je te večeri, ako se izuzme bend iz Kosovske Mitrovice bila zapostavljena…

A Psihopmodo pop je prašio. Publika je skakala. Vrhunac večeri nastupio je sa pesmom „Ja volim samog sebe“ kada je zavladala totalna euforija i histerija. Gledao sam ljude oko sebe i bio sam presrećan i ponosan šta sam bio baš tu…

Moja najveća zamerka celoj toj priči odnosi se na veliki video bim koji je bio postavljen iza istrumenata i na kome su non stop emitovane reklame (par njih)… najverovatnije spoznora Gitarijade. Zna se za šta služe video bimovi na koncertima. Za upotupnjavanje zvuka, za dizanje vizuelnih utiska i percepcija ni viši nivo a samim tim i celog koncerta a ne za reklamiranje. Ali ne smeno ispusti iz vida da je ovo Srbija i to istočna. Provincija provinciske države. Imajući u vidu tu činjenicu, kad se sve sabere i oduzme, dolazimo do zaključka, da provod nije mogao da bude bolji. Ili se ja to zavaravam?