Novi album Arctic Monkeysa sam nestrpljivo iščekivao zato vam ne mogu opisati svoj osećaj kada sam ga prvi put preslušao. Malo je reći da sam bio iznenađen. Bio sam šokiran. Namerno nisam gledao bilo kakve video i audio sadržaje vezane za novi album (mada ih nešto nisam ni primetio da se vrte na netu), niti čitao bilo kakve najave, baš zato što sam želeo da ga preslušam „na suvo“, bez bilo kakvih predubeđenja. Onda je usledio totalni šok. Ne razočarenje, samo šok. Takva promena u stilu da nemam reči. Ne znam da li je to hrabrost ili ludost. Gotovo da nema nikakvih zajedničkih niti sa prethodnim albuma Monkeysa. Da mi neko pusti album ne znajući ko je izvođač, u retkim trenucima bih možda rekao da je u pitanju Arctic Monkeys. Nema tog independent rock zvuka, nema brzih gitara, nema žestine uz koju se divlja i luduje, koja burgija uši i kovitla u duši. Album pod nazivom Tranquility Base Hotel & Casino koji je zvanično ugledao svetlost dana juče 11.5.2018. godine, a na netu pojavio nekoliko dana ranije, ponudio je muziku koja je adekvatna samom nazivu albuma. To je, sarkatično rečeno, jedna muzika za hotele, muzika za liftove. U tom fazonu je album.
Međutim, ovaj postupak Arctic Monkeysa ne mogu shvatiti kao pokušaj komercijalizacije, što su mnogi bendovi učinili u želji za što većom slavom i popularnošću, kao što je na primer uradio veliki Arcade Fire, koji mnogo volim, svojim albumom Everything now iz 2017. godine. Šesti studijski album Monkeysa nije komercijalizacija. Muzika jeste laganija od onoga što smo navikli da nam Artički Majmuni daju, ali ipak i ona u sebi nosi određenu psihodeliju i težinu. Album će vam možda na prvo slušanje biti šok, možda čak i razočarenje, ali u principu album nije totalni promašaj. Gledano iz drugog ugla, možemo reći da je Tranquility Base Hotel & Casino pokušaj benda da bude drugačiji od onoga što je dosad bio. Na kraju krajeva, novi album možemo shvatiti i kao sazrevanje majmuna i kao ljudi i kao muzičara.
Ono što je sigurno, na ovom albumu nema ni jedne numere poput The View From The Afternoon, You Probably Couldn’t See For The Lights But You Were Staring Straight At Me, Still Take You Home, Brianstorm, Teddy Picker, Crying Lightning, Red Right Hand (Nick Cave cover), Library Pictures, Don’t Sit Down ‘Cause I’ve Moved Your Chair, R U Mine, I Want It All... uz koje se skače, luduje, tresu glave dok vas vrat ne zaboli. Nema! Uz ovaj album možete kulirati i vrteti ga dok radite nešto neobavezno. Možda kad odete na pecanje ili na zasluženi odmor u neki hotel. :P
Na albumu ima 11 numera i meni su na prvo slušanje najviše zapale za uvo: naslovna numera albuma Tranquility Base Hotel & Casino, Golden Trucks i Science Fiction. Nisam se bavio tekstovima pesama već samo emocijama i ekspresijama koja je izazvala muzika koju sam slušao a koji su Majmuni za nas napravili.
Kao zaključak cele ove priče mogu samo reći da nikako ne smemo zaboraviti činjenicu da pričamo o Arctic Monkeysima. Dovoljno je samo da se podsetimo naziva njihovog prvenca: Šta god ljudi da kažu da sam Ja, to je ono što nisam i da nam bude jasno da su oni to ovim svojim šestim albumom i pokazali. Album je u svakuom slučaju iznenađenje. Za nekog prijatno a za nekog neprijatno. Zar to nije suština? Ne ostaviti nikog ravnodušnim… Ipak, ja ću radije slušati njihove prethodne albume, jer baš zbog takvog indie rocka, post punka, žestine i rokanja i volim Arctic Monkeys. Ovaj novi mekši stil Artičkih Majmuna nije po mom ukusu. Ali, ukusi su različiti, pa ko voli neka izvoli…