Danas, na Božić, ove 2025. godine setio sam se jedne svoje priče koju sam napisao pre više od četvrt veka, tačnije 5.11.1999. godine i objavio u svojoj prvoj zbirci priča „Uvertira“ 2001. godine. Priča se zvala „10 Para“. Napisao sam da se zvala, jer sam u međuvremenu bio prinuđen da joj promenim naziv jer nije bio prikladan. Naime, priča govori o Badnjoj večeri i Božiću, pravljenju česnice i ubacivanju novčića u nju, kao i običajima koji su se sprovodili tom prilikom. U trenutku kada je priča napisana moja baka koja je pravila česnicu, a koja na žalost fizički više nije sa nama, je stavila 10 para u hleb, jer je tada ta kovanica nešto i vredela. Moglo je nešto da se kupi za nju. Odakle znam šta. Šibica. Žvaka. Ko će da se seti posle svih tih godina koje su protekle u nepovrat, ali znam da je najveća kovanica tih godina bila 5 dinara i da nije bilo blam staviti 10 para u „sveti kolač“ baš zato što je i on imao neku vrednost.
Godine 2010. na Božić priču sam objavio na svom blog/portalu eXperiment u kome je sve moguće i još tada sam bio suočen sa jednim apsurdom. Kovanica sadržana u naslovu priče više nije imala nikakvu nominalnu vrednost tako da je priča bila u potpunosti besmislena sa jedne strane, ali možda čak i bogohulna sa druge, jer šta bi značilo ubacivati bezvredni novčić od 10 para u česnicu. Nisam želeo da pričom koju sam posvetio svojoj baki obezvređujem najveći hrišćanski praznik. Iz tog razloga promenio sam naslov i priču nazvao „50 para“ i objavio je pod tim nazivom. U tom trenutku to je možda imalo nekog smisla, jer je 50 para imalo određenu vrednost, ali kako su godine polako prolazile i vrednost dinara opadala, ja bih se s vremena na vreme uvek vraćao ovoj priči na portalu i ažurirao joj naslov i određene delove u kojima se spominjala kovanica. Tako je ova moja priča postala priča sa najviše promenjenih naslova. Zvala se i „1 dinar“, „2 dinara“, „5 dinara“. Trenutnu aktuelani naziv je „10 dinara“. Možda ćete se zapitati zašto odmah nisam stavio iznos najveće kovanice u naslovu, ali za to imam opravdan razlog. To je urađeno sa svrhom, jer utiče na sam tok priče i njenu završnicu. Zbog toga su naslov i sama priča više puta ispravljani. Nadam se, da u godinama koje slede, neću morati da menjam ovu priču i da novčić iz naslova, koji se stavlja u česnicu kao praznični obred, neće izgubiti svoju vrednost i samim tim biti povučen iz upotrebe kao što su povučene kovanice od 10 i 50 para. Na kraju mi ostaje samo da kažem Hristos se rodi. Srećan Božić svima onima koji slave.
