Skretničar se sprema za novu cirkusku tačku,
ispod stola oštri sečiva, a iznad
lista slike nežnih, naizgled poznatih lica.
Moje gnezdo-grad
posmatra ga kroz zaprljane prozore,
gustom tamom spušta mu kapke,
a ispod sna širi se krvava mrlja.
Život se nastavljao pod pupkom boginje bordela.
Igrala se sa nama.
Slušali smo proricanja nakićene žene
sa magnetima na ključnim kostima.
Palio je još jednu cigaretu,
hladio šotovima škripanje u grudima
i strah da noževi nisu zakopani
na bezbednim mestima.
Grlio ga je vlažni Grad,
dok mu je pored iskrivljenog meseca
u bari kod nogu ležala nepomična ptica,
koju je šutnuo i nastavio da beži.
Naglo se trgao iz sna.
Na ekranu je bila
nakinđurena žena koja otvara tarot.
Iza zatvorenog prozora zatekla su ga
dva razrogačena ptičja oka.
Izranjala su iz mraka okolnih građevina,
kao dva sveznajuća okna Trojanovog grada.
Živeli – nazdravio je Grad