Od nekolicine ljudi koji su imali prilike da pročitaju moje pesme, kratke priče i aforizme, jer zaboga ko će čitati moja duža prozna dela, dobio sam istovetni komentar u formi pitanja.
Gde si to prepisao?
U tom trenutku nisam znao kako da odreagujem i šta da odgovorim na postavljeno pitanje, jer nisam mogao da ustanovim da li je njihov komentar bio uvreda, pohvala, zajedljiva provokacija ili ljudska glupost i nesmotrenost.
Uvreda iz razloga što smatram da ne postoji grđa i gora rečenica od te, koja se može reći jednom pesniku i piscu. To nije samo vređanje umetnika u čoveku već i čoveka u umetniku. To je čak i optužba i kleveta!
Pohvala i to ona nesvesna, jer ako vam neko kaže da ste nešto prepisali to onda najverovatnije znači da mu se dopada pročitano, ali da mu vlastiti ego i sujeta ne dozvoljavaju da vam udeli reči hvale, pa se onda provocira postavljanjem zaljedljivih pitanja.
Ako je u pitanju samo provokacija onda je u pitanju ljudska zloba, pakost i prezir koji više donose štetu postavljaocu pitanja nego meni kao autoru.
Ako postavljač pitanja zapravo i ne zna koliko je bezobrazno i uvredljivo postaviti takvo pitanje čak i kada je izrečeno i kao vid nesvesne pohvale, neću mu uzeti za zlo, jer sigurno je da je glup za medalju i da ne shvata šta je zapravo rekao i pitao.
U svakom slučaju, koji god bio razlog za postavljanje takvog pitanja, skrenuo bih pažnju budućim postavljačima takvih i sličnih pitanja da vode računa šta pitaju one koji se bave pisanom reči, jer možda neko od upitanih neće biti uviđajan i tolerantan poput mene, pa će odgovor koji će dobiti na postavljeno pitanje zapravo biti neočekivana reakcija manifestovana u vidu zakucavanja pesnice među rogove. Nemojte posle da kažete nismo znali i nismo upozoreni.
Objavljeno u knjizi BUDALIZMI 2020. godine.