Usred noći, zbog opasnosti od rušenja, evakuiše se cela zgrada. Među stanarima su Rana i Emad, iranski bračni par, koji trenutno sprema uloge u predstavi „Smrt trgovačkog putnika“ Artura Milera. U pomoć im priskače kolega iz pozorišta koji im iznajmljuje svoj stan, ali je problem sledeći: prećutao je da je pre njih tu živela žena sumnjivog morala, koja je dovodila mnoge klijente. Ovo će postati značajno kada jedna od mušterija dođe jedne noći dok je Emad na poslu, a Rana, misleći da je to njen muž koji se vratio s posla, pušta stranca u stan. Dok se sama kupa, on je brutalno napada, a posledice tog događaja potpuno će poremetiti srećan i miran život ovog para.
Asghar Farhadi se naširoko smatra jednim od vodećih svetskih reditelja koji danas rade, isporučujući filmove koji često sadrže priče koje lako možemo da zamislimo u stvarnom životu, a napetost koju stvara je opipljiva. „The Salesman“, koji je dobio Oskara u kategoriji stranog filma, upravo je jedna takva priča, koju iranski velemajstor ponovo gradi na maestralan način – to je drama koja kasnije prerasta u triler. Inače, on je vrstan i kao pisac i kao reditelj, a glumci koje bira po pravilu nas nikada neće razočarati. Ovde opet bira sve Irance za glumce, a oni su, očekivano, odlični. Shahab Hosseini koji igra Emada je, posebno, prilično jak, i dobio je nagradu za najboljeg glumca na Kanskom festivalu, a Farhadi za scenario.
Farhadi nije toliko zainteresovan za sam napad (što mi zapravo ne vidimo i namerno je ostavljeno kao misterija), više ga zanimaju posledice koje iz toga proizađu, uglavnom Emadov bes i Ranina trauma. Šta se zaista dogodilo Rani dok njenog muža nije bilo? Na stepenicama ima tragova krvi, a Rana je odvedena u bolnicu zbog povrede, ali se postavlja pitanje: da li je silovana? Niko nije pozvao policiju, a Emad želi da se sve što pre vrati u normalu. Isto želi i Rana, koja bi više od svega volela da nastavi dalje i ostavi ovo iza sebe (ona i ne pomišlja da prijavi svoj slučaj policiji, ovo je već dovoljno sramota za nju, a čini se da i ne veruje policiji), ali ne može. Rana je u šoku i ne može normalno da nastavi sa svojim životom (situacija je toliko strašna da ne može sama da ode ni u toalet). Novi stan za nju je sada pravi pakao, a koji bi trebalo da bude njen novi dom. Primetivši da je počinilac ostavio ključeve od svog kombija, Emad odlučuje da uzme stvari u svoje ruke kako bi otkrio identitet počinioca.
Njegova briga za ženu pomešana je sa krivicom jer nije mogao da je zaštiti. Ovaj incident ga pretvara u osvetoljubivu osobu čiji je jedini cilj u životu osveta. Da li će saznati ko je počinio zločin, pa čak i ako uspe da pronađe krivca, šta će uraditi? Odvesti ga nadležnima ili sam rešiti situaciju? Koja bi kazna bila prikladna za takav zločin i da li bi ikakva kazna uopšte pomogla Rani koja ne podržava postupke svog muža?
I ko je uopšte počinio ovo nasilje i iz kog razloga. Da li je to mladić, muškarac srednjih godina, ili možda stariji čovek, porodičan čovek, neko slabog srca, poslednja osoba za koju bi se očekivalo da se upusti u nasilje? Ali ono što vredi napomenuti je kraj filma koji postavlja toliko pitanja koja nas teraju da intenzivno razmišljamo.
„The Salesman“ je upravo takav film: onaj koji nas neće beskrajno zabaviti, pomaže prilično spor tempo, već onaj koji će nas rešetati pitanjima, naterati da mnogo razmišljamo, pa čak i da pokušamo da se stavimo u kožu naših protagonista i da razmislimo kakve bismo odluke doneli, pogotovo da smo na Emadovom mestu. Farhadi svoj film ispunjava snažnim emocijama, i polako prikazuje kako se njegovi likovi menjaju…
Na kraju, „The Salesman“ je veoma dobar film kojem malo nedostaje da bude savršen. Nije tako besprekoran kao „A Separation“, možda čak ni na nivou „The Past“, ali je skoro tu – blizu prvog i još bliže drugom.
Ocena: 8.5/10.
Autor: Marko Jovanović
