Ako u filmu imamo ženu koja živi sama u šumi, obično je čeka pakao, odnosno najverovatnije će je neko napasti, ili bar pokušati. U filmu „Hush“, reditelja Mikea Flanagana, reč je o čoveku sa maskom na licu, koji će se jedne noći pojaviti na prozoru naše glavne junakinje, sa namerom da je ubije, ali to neće učiniti tako brzo. Flanagan je zajedno sa svojom suprugom Kate Siegel napisao scenario (ona igra i glavnu ulogu, a sebi daje nimalo lak glumački zadatak), i to je dosta dobar slasher, veoma napet, od početka do kraja. Iako možda ne donosi ništa novo, ima malo likova i jednu lokaciju, Flanagan itekako zna kako da zadrži gledaoca prikovanim za ekran.
U kući, duboko u šumi, mlada spisateljica Maddie (Kate Siegel) živi potpuno sama: odlučila je da se preseli u kuću daleko od grada i gradske vreve i završi knjigu. To je, međutim, savršena lokacija za psihopatskog ubicu sa samostrelom da uhodi svoj plen, a to je upravo ono što Maddiein neimenovani napadač radi. Ona je gluvonema i to fascinira njenog progonitelja, koji će joj, za početak, isključiti struju i ukrasti mobilni telefon (svakako ne može da pozove policiju zbog svog hendikepa). Čovek pod maskom očigledno ne želi samo da ubije svoju žrtvu, on želi prvo da se malo poigra sa njom, a mi o njemu ne znamo apsolutno ništa. Osim toga, kuća je veoma velika, nema alarma, a Maddie nema nikakvo oružje. Može li neko ili nešto (ili ona sama) da spase našu heroinu pre nego što ubica odluči da je igra gotova?
Najveća snaga filma je naglašena u prvoj sceni, dok Maddie kuva večeru: dizajn zvuka. Čujemo kako jaja pucketaju, luk seče, špargle cvrče na šporetu – a onda zvuk nestaje dok se polako približavamo njenom licu. Gluva je od 13. godine, a saznajemo nešto više o njoj i načinu na koji funkcioniše kada komšinica i prijateljica Sarah dođe u kratku posetu. Poseta koja se za nju neće dobro završiti, jer će naleteti na ubicu, koji nije samo naoružan, već i tvrdoglav, sposoban i kojem, po svemu sudeći, nije problem da ubija ljude. Vidimo uznemirenu i krvavu komšinicu koja lupa po providnim vratima Maddiene kuće dok je ubica kolje, a tri metra dalje Maddie ležerno pere sudove i logično ne primećuje ništa čudno. Sa desetak uboda u stomak, komšinici nema spasa, a ubica potom kreće na svoju primarnu metu. Toliko je ubeđen da je u prednosti u odnosu na svoju žrtvu da u jednom trenutku čak i skine masku sa lica i time svojoj žrtvi kaže da je „pečena“.
Siegel će nas lako staviti na svoju stranu i mi ćemo zapravo navijati za njenu pobedu, bez obzira koliko smo svesni da njene šanse nisu velike. Ona sigurno ne igra jadnu žrtvu, već će pokušati da nadmudri svog progonitelja koji ju je potcenio zbog njenog hendikepa, a ima li išta gore od potcenjivanja protivnika? Glumac John Gallagher Jr. ima još jednu dobru izvedbu kao potpuni manijak i sadista, nakon što je sjajno glumio u filmu „10 Cloverfield Lane“ (2016). Njegov lik ovde nije najjeziviji koji ćete videti u ovom žanru, on je običan momak, ali izgleda zastrašujuće za gledanje, posebno kada se pojavi na Maddienim vratima (ili prozoru), stojeći mirno i gledajući pravo u nju.
Naša pitanja o ovom filmu biće logična, ali odgovori na neka od njih su zapravo jednostavni. Zašto negativac radi to što radi? Zato što je manijak. Zašto koristi nepraktično oružje poput samostrela koje nije ubojito kao puška? Zato što je sadista i manijak. S druge strane: zašto gluvonema osoba živi sama usred šume? Na to smo odgovorili na početku teksta, ali je i dalje teško poverovati da bi osoba poput Maddie odlučila da živi u šumi, bez ikoga (no, možda takvi ljudi zaista postoje i to im nije problem?). U svakom slučaju, ima ovaj film itekako svoje adute kojima će „napasti“ publiku, i koji će je držati na ivici svog sedišta.
Kate Siegel je ovu ulogu odigrala maestralno, dok Mike Flanagan takođe odlično radi svoj posao, ne dozvoljavajući da napetost ni u jednom trenutku padne. Sama lokacija na kojoj se dešava film je dobra, ali ćemo to primetiti najbolje u tek nekoliko uvodnih scena. U suštini, to je jednostavan film od 82 minuta, ali je dovoljno zabavan da dobije laganu preporuku od mene.
Ocena: 7,5/10.
Autor: Marko Jovanović
