Belgija je zemlja koja zaista ima mnogo toga da ponudi kada je film u pitanju, i belgijsku kinematografiju moramo računati kao jednu od kvalitetnijih u Evropi. Film “The Treatment” (u originalu “De behandeling”) to potvrđuje, a režirao ga je reditelj iz iste zemlje – Hans Herbots, koji je svoju karijeru gradio uglavnom režirajući TV serije, ali sada imamo zadivljujući, brutalni triler, koji je adaptacija istoimenog romana britanske autorke Candy Davis, poznata i pod imenom Mo Hayder. U njenim knjigama ima brutalnih i jezivih priča, a Herbots je jednu od njenih takvih priča pretočio u film sa svojim scenaristom Carlom Joosom, s tim što su promenili imena likova i lokaciju – radnju iz Londona premeštaju u neimenovani belgijski grad. Ovo je triler koji se ne šali, njegove teme nisu prijatne, ali treba biti hrabar i pogledati, jer u suprotnom propuštate prilično dobar film, u kojem je glavni lik niko drugi do policijski inspektor koji mora da se bavi zastrašujućim slučajevima.
Inspektor Nick Cafmeyer ima sve – on je pametan, zgodan, a karijera policajca mu je više nego dobra. Ali, ima nešto mračno u njegovom životu: od devete godine progoni ga nerešeni nestanak njegovog mlađeg brata. Ne može pomoći što on i dalje živi u blizini poznatog seksualnog prestupnika za koga se veruje da mu je oteo brata. Ne pomaže ni to što ga starac ismejava pismima u kojima se detaljno opisuje šta je možda uradio, ili se čak pojavljuje ispred njegove kuće da ga isprovocira. Starac je već bio priveden i ispitan, no pušten je na slobodu. Uskoro će uslediti još jedan, novi slučaj: Nick ima zadatak da istraži maltretiranje bračnog para u predgrađu i kidnapovanje njihovog devetogodišnjeg sina, dok istovremeno nastavlja da se bori sa sopstvenim demonima. Uveren je da postoji veza između dva nestanka, a to ga vodi na uznemirujuća mesta i u potragu za odgovornim čovekom, što se pretvara u intenzivnu poteru.
Nepredvidiva radnja, neočekivani obrti, mračna atmosfera, fenomenalna fotografija, vrhunski dizajn zvuka i kompletna glumačka ekipa na najvišem nivou, kao i vrlo dobra režija i solidan scenario, uzimaju nas pod svoje i garantuju triler koji se gleda bez trunke dosade. Nick, kojeg glumi belgijski glumac Geert Van Rampelberg, sam vodi ceo slučaj nestalog deteta, uporno izbegavajući pomoć kolega policajaca osim kada je to neophodno, vodeći svojevrsni lični rat sa jezivim likovima, pokušavajući tako da izmiri bar deo starih računa i nađe izlaz iz psihičkog crnila u koje je upao kao dečak. Radnja filma je zamršena, ali Herbots i njegov scenarista po tom pitanju rade odličan posao, što ga čini zanimljivim u svakom trenutku, ovo je film koji gledaoca drži na ivici sedišta do samog kraja.
Nebo je tmurno, ubice i seksualni prestupnici izlaze iz šume da bi zgrabili decu, a zatim se vraćaju u svoje jazbine. Ono što otkrivamo je mračno i uznemirujuće, ali “The Treatment” je morao biti takav, jer ima za cilj da istraži najgore stvari, kao što su trgovina decom, kidnapovanje i seksualni napad. Herbots i scenarista Joos stvaraju atmosferu koja podseća na “Se7en” (1995) Davida Finchera i “Prisoners” (2013) Denisa Villeneuvea, ali tu ćemo završiti poređenja, jer se radi o filmu koji dolazi iz Evrope, ima mnogo manji budžet u odnosu na pomenute naslove, i ono što nam ovde daju autori ovog filma, malo ko bi se upustio u tako nešto. Nije da je ovo film bez ijedne mane, no kada se uzmu u obzir sve njegove pozitivne stvari, postaje više nego jasno da je ovo dobar triler. Ovo nije tip trilera o čoveku koji ubija ljude na smešne i besmislene načine, već je ovo film o ljudima koji su mentalno uništeni. Opet, uprkos temi i događajima, neverovatno je zanimljiv, toliko nas uvlači u svoju priču da mu je teško odoleti.
Kada se podvuče crta na kraju, “The Treatment” zbog svoje teme i svega što će se dogoditi možda neće dozvoliti vašem kritičaru da ga preporuči tako lako i bez jasnih upozorenja, ali ovog puta ću prekršiti to pravilo. Budite hrabri, spremni i pogledajte ovaj film.
Ocena: 8/10.
Autor: Marko Jovanović
