Džord Orvelovu Životinjsku farmu prvi put sam pročitao pre četvrt veka i moram priznati da sam bio oduševljen i šokiran u isto vreme. Brutalna novela koja je na malom broju stranica rekla sve što je potrebno. Čak i više od toga. Prikazala je surovu istinu koja nam se dešava decanijama unazad i meni kao mladiću razotkrila principe i pravila na kojima počiva jedno dekadentno i korumpirano društvo i ova posrnula civilzacija. Nakon nje shvatio sam i razumeo mnoge stvari koje do tog trenutka nikako nisam mogao da rezonujem i percipiram.
Životinska farma je nastajala u vremenskom periodu od novembra 1943. do februara 1944. godine, ali je prvi put objavljena 1945. godine. Ipak, slobodno možemo reći da je ušla u svoju osmu deceniju postojanja. Bez obzira na protok vremena i dalje je aktuelna. I više od toga. I dalje nam se dešava. I to u mnogo većoj meri nego ikada pre. To tvrdim i potpisujem, jer sam je ovih dana ponovo pročitao i ponovo se šokirao pročitanim. Živimo u Orvelovoj Životinjskoj farmi već decenijama unazad. I živećemo ko zna još koliko. Nažalost svih nas.
Životinjska farma bavi se uspostavljanjem jednog novog društva i novog sistema vladavine koji je u knjizi nazvan Animalizmom. Životinje na jednoj farmi podižu pobunu protiv čoveka, farmera u čijem su vlasništvu bile, proteruju ga sa farme, preuzimaju posed i kreću da funkcinišu oslobođene i nezavisne od ljudi. Svinje od početka preuzimaju komandu i kontrolu nad ostalim životinjama i sve njihove dalje aktivnosti usmerene su na uspostavljanje što veće vlasti i stepena kontrole nad ostalim životinjama. Orvel je taj postupak objasnio na jednostavan i nedvosmislen način, možda baš iz razloga da bi napisano bilo jasnije i dostupnije velikoj većini čitaoca. Kroz alegorijski prikaz društva u kojem su svinje vladari, psi – čuvari poretka a sve ostale životinje narod i prosta radna snaga, razotkrio je i razobličio ljudsku pohlepu i neobuzdanu želju za dominacijom i kroz proste svakodnevne primere demistifikovao i objasnio kako funkcioniše taj društveno-politički mehanizam pomoću kojeg se osvaja vlast i stvari drže pod kontrolom. Propaganda je u tom mehanizmu glavni zupčanik pokretač.
U kontekstu novele, propaganda se u najvećoj meri sprovodi kroz uspostavljanje sedam zapovesti kojih treba da se pridržavaju sve životinje. Te zapovesti predstavljaju osnovna načela na kojima se zasniva to novo društvo. I više je nego očigledno da ovih sedam zapovesti upućuju na sedam smrtnih grehova na kojima se bazira Hrišćanstvo. Sa razvojem priče, čitaoci saznaju kako se po potrebi nemilosrdnih i beskrupoloznih vladara – svinja ove zapovesti menjanju i modifikuju, a životinjama stalnim presijama, ubeđivanjima i političkim govorima nameću mišljenja, vrednosti i ideje koje idu u korist interesima vladajućih svinja.
SEDAM ZAPOVESTI
- Šta god ide na dve noge, neprijatelj je.
- Šta god ide na četiri noge, ili ima krila, prijatelj je.
- Nijedna životinja neće nositi odeću.
- Nijedna životinja neće spavati u krevetu.
- Nijedna životinja neće piti alkohol.
- Nijedna životinja neće ubiti drugu životinju.
- Sve životinje su jednake.
Animalizam u Životinjskoj farmi
Poredak uspostavljen u novom društvu i uređenju u kojem vladaju životinje, to jest svinje, u knjizi je nazvan animalizam. Animalizam je filozofska teorija o čovekovom identitetu po kojoj su ljudska bića u stvari životinje, i suštinski se ne razlikuju od ostalih životinja.[1] Začetnikom animalizma može se smatrati Čarls Darvin, koji je suprotno tadašnjem ustaljenom mišljenju da samo čovek ima razum, tvrdio da i ostale vrste imaju razum, samo što se on kod njih razvio u manjoj meri ili drugačijem obliku.[2]
Takođe, pojam animalizam se može sagledati i kroz jedan religijski aspekt i to u smislu obožavanja životinje kao svetog bića ili božanstva. U kontekstu novele animalizam se može poistovetiti sa obožavanjem vođe i vladara – ogromnog vepra Napoleona.
Još pri prvom spominjanju pojma animalizam u noveli možemo zaključiti da će se Životinjska farma u svojoj osnovi baviti relacijom životinja-čovek, ali ovde treba imati u vidu vreme pisanja ove knjige i činjenicu da transanimalizam kao filozofska i naučna ideja koja podrazumeva bioinžinjernig, tada nije ni postojao, pa se Orvel još jednom pokazao kao pisac koji je predvideo mnoge stvari.
Međutim, mi ćemo za ovu priliku animalizam posmatrati iz drugog ugla, kao jedno društveno uređenje u kojem su ljudi proglašeni za neprijatelje a životinje vladaju oslobođenje stega u koje su ih ljudi utegli i lanaca u koje su ih ljudi okovali.
Nije nikakva novost da je Životinjska farma kritika komunizma, pre svega sovjetskog Staljinizma. Iz tog razloga knjiga je dugo godina bila zabranjena u Sovjestkom Savezu, Kubi, Kini…[3]. Sa druge strane, tajne službe zapadnih zemalja (CIA, MI6) su u Životinjskoj farmi videli dobru priliku za borbu protiv komunizma pa su pedesetih godina prošlog veka izdejstvovale snimanje animiranog filma baziranog na knjizi kao svojevrsnu antikomunističku propagandu.[4]
Međutim, Životinjska farma nije samo kritika komunizma. To se može potvrditi danas osamdeset godina od nastanka knjige. Ako je Životinjska farma samo kritika komunizma, zašto je onda prepoznajemo u današnjim društvima koja se smatraju demokratskim, liberalnim, kapitalističkim, koja nikad nisu bila komunistička? Zašto se naši vladari ponašaju poput svinja iz Orvelovog animalizma?
Čak i u samoj knjizi, pred sam kraj, kada su svinje popirimile naličje, mentalitet i narav ljudi, glavnokomandujući nerast Napoleon je rekao jednu veoma bitnu rečenicu.
Do sada su životinje na farmi imale prilično glupav običaj da se jedna drugoj obraćaju sa „druže.” Sa tim se mora prekinuti.
Znači i sam Orvel nam je poručio da je komunizam kao politička ideologija u Životinskoj farmi prevaziđen i da društvo životinja na čelu sa sve podgojenijim svinjama, u sve većoj meri uspostavlja saradnju sa ljudima u cilju poboljšanja trgovine. Dakle, Životinjska farma se okreće kapitalizmu i postaje društvo u kome je jedina bitna stvar novac i profit.
Zato slobodno možemo reći da ova neobimna knjiga predstavlja satirični prikaz mnogih društvenih poretka bez ograničavanja na komunizam i da je shodno tome univerzalni priručnik za večnu vladavinu nad narodom.
Postanak čoveka po Orvelu
Po Darvinu i njegovoj teroriji evolucije Postanak vrsta čovek je kao najrazvijenije biće nastao kroz evoluciju u kojoj kompleksna bića evoluiraju iz jednostavnih bića. U tom smislu, masovno se ukorenila izreka da je „čovek postao od majmuna“, što je često imalo i negativnih konotacija i što je odstupalo od Darvinove teorije.[5]
Nasuprot Darvinizma stoji Hrišćanstvo i Biblija u kojoj je navedeno da je Bog sedmog dana stvorio čoveka[6], pa je u tom smislu čovek kao biće božanska tvorevina.
Postanak čoveka po Orvelu u njegovoj Životinjskoj farmi odstupa od obe ove teorije i mogućnosti.
Evolucija u noveli može se posmatrati kroz razvoj i usavršavanje svinja koje u sve većoj meri poprimaju ljudski karakter, osobine i razum. Pred sam kraj novele svinje čak počinju da hodaju na dve noge i da se transformišu u ljudska obličja. U sve većoj meri se ponašaju kao ljudi. Žive u kući, spavaju u krevetu, jedu iz servisa za obedovanje, nose odela i šešire, puše, piju, kockaju se, svađaju i tuku, zarađuju novac… To bi trebalo da predstavlja jedan od završnih faza evolucije, baš kao što se u Darvinovoj teoriji čovekoliki majmun uspravio i počeo da hoda na dve noge, pri čemu mu prednji udovi postaju ruke koje mu omogućavaju dominaciju nad ostalim životinjskim svetom, jer pomoću ruku on pravi oruđa i oružja, pali vatru, obrađuje zemlju i na taj način otpočinje eonsko pokoravanje i podređivanje prirode svojim potrebama i volji.
Znači, u ovoj Orveolovoj nehumanoj i surovoj basni čovek je potekao od svinje. I u takvoj vrsti evolucije nisu primenjive ni naučne teorije evolucije ni religijske dogme. Ovde je osnovni mehanizam i pokretač ovog neprirodnog i nakaradnog razvoja u više biće jedna genetska mutacija nastala ukrštanjem vrsta. Dobija se biće sa telom svinje a karakterom, naravom, intelektom, manama i poročnošću čoveka. Zvuči užasavajuće.
Neko će reći da je sve to fikcija i da je takva vrsta evolucije nemoguća. Ja bih se samo nadovezao i rekao da takođe ne postoje konkretni dokazi koji potvrđuju da je čoveka stvorio Bog, kao i da je čovek nastao evolucijom. U tom smislu, zašto čovek ne bi mogao da nastane od svinje? Imaju mnogo sličnosti. I ljudi i svinje su sisari. Proždrljivi su i svaštojedi. Imaju istu boju kože, debeo sloj potkožnog masnog tkiva. Raspored organa u telu (i često veličina i funkcija), je gotovo istovetan. Slične progresije određenih bolesti koje napadaju i ljude i svinje. Tkivo svinjske kože i srčani zalisci mogu se koristiti u medicini zbog njihove kompatibilnosti sa ljudskim telom.[7]
Na kraju krajeva, osvrnite se oko sebe. Zar niste okruženi ljudima koji se sve više ponašaju kao svinje. Pogotovo oni koji imaju moć, novac ili su na vlasti, tako da ni ne možete biti sigurni da li su to ljudi ili veprovi i krmače. Ili je u pitanju neka genetska anomalija ili mutacija. Na posletku, sam završetak Životinjske farme dao je odgovor na ove nedoumice:
Sada je bilo jasno šta se promenilo u izgledu svinja. Pogled životinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do čoveka, od čoveka do svinje, i ponovo od svinje do čoveka; ali već je bilo nemoguće raspoznati ko je svinja, a ko čovek.
[1] Vikipedija: Animalizam
[2] O poreklu čoveka, Čarls Darvin 1871. godine
[3] Miljan Ristić: Smrtonosne i opasne knjige, Presing, 2022, str. 76
[4] eXperiment u kome je sve moguće: Radmilo Kračunović – 12+1 činjenica koje možda niste znali o Životinjskoj farmi
[5] Ekoblog: Darvinova teorija evolucije
[6] Biblija: Prva Mojsijeva knjiga: Postanje: Čovjek u raju. Božija zapovijest. Stvaranje žene: brak: 7. A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta *čovjek duša živa. [*1 Kor 15, 45.]
[7] Quick Animals: Are pigs similar to humans?