U ovom tekstu potrudiću se da izbegnem otkrivanje sadržaja ovih serija da ne bih umanjio draž gledanja onima koji ih nisu pogledali. Kroz jedno uopšteno sagledavanje pokušaću da povežem ova dva odlična ostvarenja i pronađem zajedničke niti. U tom smislu spojlovanje će biti najmanje moguće.
Deca zla je srpska krimi-triler serija koja je snimljena na osnovu istoimenog romana srpskog pisca Miodraga Majića i koja je krenula sa emitovanjem početkom novembra 2023. godine na platformi HBO. Serija je od samog početka izazvala veliku pažnju, jer je dugo bila iščekivana baš zato što je snimljena pre izvesnog vremena, ali se ni jedna TV kuća nije odvažila da krene sa njenim prikazivanjem možda iz razloga što bi to značilo zameranje sa političkom strukturom na vlasti. Pisac romana na osnovu kojeg je serija snimana je sudija Apelacionog suda koji je iz određenih razloga postao persona non grata. Takođe, oko samog romana, pisca i na posletku serije, iskonstruisana je priča i napravljena fama u kojima se previše i bezraložno naglašava epitet „anti-srpsko“, što mislim da nema veze sa realnošću. To je možda imalo kontraefekat i izazvalo veliko interesovanje i gledanost ove serije.
Šutnja je hrvatska krimi-triler serija satkana od dve sezone od po šest epizoda, bazirana na romanima hrvatskog književnika i novinara Drage Hedla: „Izborna šutnja“, „Ispovjedna tajna“ i „Kijevska piletina“. Šutnja se bavi dečijom prostitucijom i trgovinom belim robljem i obrađuje događaje koji su se stvarno dogodili u Osijeku početkom 2010. godine.
I Šutnja se isto kao i Deca zla može pogledati na HBO-u. Iskreno, serija me je baš protresla i uznemirila, da sam dugo razmišljao o odgledanom. U planu je snimanje treće sezone čime bi se zaokružila priča i uklopili svi delovi mozaika, koji su ostali nedorečeni u prve dve sezone, mada iako se to ne dogodi, sam završetak druge sezone može staviti tačku na šutnju. Ali kao što biva, tačka lako može prerasti u tri tačke, tako da se iskreno nadam trećem serijalu i jedva ga čekam.
U pitanju su klasični kriminalistički trileri koji ne odstupaju od klišea iz žanra. U poslednje vreme, u Srbiji i regionu snimljeno je dosta serija sa takvim temama. Podsetimo se nekih: Ubice mog oca, Besa, Državni službenik, Uspjeh, 12 reči, Južni vetar, Kosti, Meso, Tajkun, Kljun… Takođe, snimljene su i odlične serije koje zalaze u sferu mistike i horora kao što su Senke na Balkanu, Crna svadba, Kalkanski krugovi. Ipak, tematika sa elementima krimi-političkog trilera je nešto što je poslednjih godina vrlo popularno i gledano, pa je sve više takvih televizijskih sadržaja.
I ove dve serije su u tom maniru i prikazuju jedno korumpirano društvo u kojem su oni na samom vrhu piramide najkorumpiraniji, najprljaviji i najviše zli. Na taj način autori ovih serijala prenose poruku koja govori da više pozicije na društvenoj lestvici, donose veću moć i uticaj, veće mogućnosti, ali i dublju upletenost u porok, greh i kriminal.
Deca zla se u najvećoj meri bavi korupcijom i kriminalnim aktivnostima u sudstvu, dok Šutnja svoj fokus usmerava na policiju, ali po pitanju oba ostvarenja ne možemo tako grubo da definišemo i marginalizujemo stvari, baš zato što je korupcija nešto što se ne može ukalupiti i ograničiti i koja kao opaka bolest kancer metastazira po čitavom telu razarajući sve oko sebe, gde god da se pozicionira.
Kao i u svakom političkom-krimi trileru uvek postoji pojedinac ili nekoliko pojedinaca koji odstupaju od tih preovladavajućih normi jednog dekadentnog društva, koji veruju da pravda postoji, da istina može da nadjača laži i obmane, koji su spremni da podnesu žrtvu zarad nekog većeg dobra… Oni kao takvi su buntovnici, neprilagođenici, otuđenici, autsajderi i čudaci… I to je postalo kliše u takvim ostvarenjima iz sveta sedme umetnosti. U tome ne odstupaju ni ove dve serije.
Sličnosti između Dece zla i Šutnje
Deca zla je prva srpska serija emitovana na HBO-u. Šutnja je prva hrvatska serija emitovana na HBO-u. Obe serije baziraju se na književnim delima i obe se bave zlom koje nas okružuje i koje mimo naše volje i želje utiče na stanje stvari i menja nam živote. Događaji koje pratimo na ekranu, između ostalog, prikazuju delovanja i aktivnosti beskrupoloznih političara i moćnika koji zarad ličnih interesa uništavaju sve što im se nađe na putu i ugrožava ih. Jedino su bitni novac, moć i vlast. I to je ono što je užasavajuće. To saznanje da postoje takvi ljudi koji su spremni na sve, kojima ništa nije sveto, a koji imaju toliku moć da odlučuju o sudbini čitavog naroda. To je jedna od poenti koje se provlače kroz obe serije. To je ono što čini stvarno zlo modernog života, a što u sve većoj meri prepoznajemo u životu i okruženju u kojem živimo.
Obe serije počinju svirepim ubistvom i prikazuju koliko je u ovom našem društvu sve otišlo dođavola. Takođe, u obe serije sporedna priča je rat. U Deci zla to je rat na području bivše SFRJ a u Šutnji to je rat u Ukrajini, mada ima i osvrta na ratovanja u Hrvatskoj devedesetih godina prošlog veka. „Ratna atmosfera“ je podigla kulminaciju i povećala tenziju u oba ostvarenja. Trafiking i prostitucija su još jedna zajednička nit, stim što je u Šutnji to centralna priča oko koje se grade sva ostala dešavanja, dok je u Deci zla to samo mali segment ogromnog mozaika koji čini širu sliku.
Sama završnica u obe serije je iznenađujuća i šokantna, pa je samim tim i efektna. Iako sam prethodno pročitao roman Deca zla, to mi nije u velikoj meri umanjilo draž gledanja same serije.
Međutim, najveća povezanost između ova dva serijala jesu naslovi. Deca zla i Šutnja. U obe serije predmet zla su deca, bilo da su žrtve ratnih zločina ili seks trafikinga. A deca su kao sunđeri. Upijaju sve u sebe. Ako su okružena zlom, to zlo apsorbuju u svoje biće i ono ih polako sve više obuzima, muči, menja, degradira, razara i na kraju okreće ka zlu. I oni kao žrtve zla upadaju u greh, porok, kriminal. Postaju zli. Mi to kao društvo, njihovi roditelji, školstvo, sociolozi, policija, sudstvo, zdravstvo primećujemo, ali trudimo se da ne vidimo. Okrećemo glavu na drugu stranu kada smo suočeni sa tim zlom i ĆUTIMO. To je ta ćutnja koja nas uništava. I dokle god ćutimo i okrećemo glavu od problema, nedaća i užasa koji su nas zadesili, zlo će da pobeđuje i u sve većoj meri da metastazira. Ponekad, ćutanje nije zlato. To nam poručuju ove dve serije.
Rezime
Zaključak je kratak. Pogledajte ove dve serije. Nećete pogrešiti. Iako u obe serije postoje momenti kada vam neće biti prijatno da gledate dešavanja na ekranu, moja je preporuka da ih pogledate, jer govore o svetu i vremenu u kojem živimo. One iznose tamnu stranu našeg društvenog i državnog bića. Svega onoga što ne želimo da vidimo i ne smemo da govorimo i sebi priznamo. Na kraju krajeva, možda će vam pomoći da pobedite ćutnju i zlo koje krijete u sebi i na taj način omogućite uplašenom detetu koje se nalazi duboko potisnuto u svakom od nas da konačno prevlada vašim bićem. Ne znam, možda…