Srpski dungeon synth projekat Ris kreirao je soundtrek za italijanski TV film „The Pastoral of Doom“. Kako ovo putovanje u tamu prolazi kao samostalni album?
Napomena: U pitanju je soundtrek album za film „The Pastoral of Doom“. Ova recenzija je napisana za samostalni album samo sa muzičke tačke gledišta.
Album otvara „Old Vatermill lament“, koja oslikava mračni zvučni pejzaž sa prilično minimalističkim stvarima koje se dešavaju. Vodeći sintisajzer – koji zvuči eufonično na zloslutan način – iznosi jednostavnu, donekle ponavljajuću melodiju koja proganja. Melodija je praćena pozadinskim sintisajzerima i šumovima koji povećavaju jezivu atmosferu. Ista atmosfera se nastavlja i u „Mine diggers, grave diggers“, koji uvodi vrstu kreštavog zvuka sintisajzera koji mi se prilično dopada. Ponavljanje tih tonova i disonanca između ostalih zvukova podsećaju me na određene naslove igrara za Nintendo 64 u kojima momak iz šume u zelenoj odeći ide u mračnu avanturu sa vilom…, što je prilično primamljivo.
Dok su prve numere mračnije i zloslutne, treća numera „Love with forest mother” menja ton u svetliji. Ovaj korak izgleda kao utočište na zlokobnim putovanju na kojem je slušalac do sada bio. Uživam u mirnom sintisajzeru koji vodi pesmu, u zvucima koji podsećaju na kapljice i uopšte u vajbu koju pesma donosi. Sintisajzer koji svira ovu visoku sekvenciranu numeru je ipak pomalo iritantan, barem meni, ali to ne kvari inače zadovoljavajuću pesmu.
Putovanje kroz album se zatim ponovo nastavlja tamnijim tonom uz „Red rivers flow”. Za razliku od prethodne pesme, ova zaista izaziva osećaj kao da je krv prolivena, kao da je mnogo krvi proliveno ili se trenutno proliva na prilično nasilan način. Pesma predstavlja kombinaciju zlokobnih sint orgulja, semplova zvukova vode i nekog zvuka koji me podseća na neku vrstu ventilacionog sistema. Nedostaju samo pucnjevi i vrisci čime bi numera bila savršena zvučna priča kao takva. Ipak, pesmi zaista ne nedostaju ti segmenti ali se tokom slušanja vrlo lako mogu zamisliti.
Kad smo već kod vriska, album se nastavlja numerama „The curse of Vila“ i „Forest scream“. Prvopomenuta daje odušak (i dalje zadržavajući mračan ton) nakon prilično intenzivnog užasa numere koja joj je prethodila, donoseći čak i svojevrsni detektivski zvučni pejzaž – samo zamislite da istražujete šta se dogodilo na mestu prethodnog naslova. Druga, s druge strane, ponovo dovodi do neke užasavajuće akcije. Nije teško da zamislite sebe u dubokoj turobnoj šumi okruženi svim strahotama koje tamo vrebaju a koje se naslućuju dok slušate ovu pesmu.
Naredna „From the depths of Torlak hills“ daje još jedan predah jer se više fokusira na ambijentalne elemente, zvuči kao trenutak tišine pre (još jedne) oluje koja dolazi negde iz dubine. A „dubina“ je zaista ključna reč ovde, pošto je atmosfera zaista ista kao na primer dok istražujete tamnicu ili pećinu u Skyrim-u ili nekoj drugoj video igrici. „Valley of poison winds“ je izlaz iz ove dubine, samo da bi se otkrilo da izlaz nije uvek put do bezbednosti. Ova numera ima neke iritantne zvukove pucketanja i ne mogu baš da shvatim njihovu svrhu.
Kao što ste mogli da primetiti video igrice se pominju više puta, pa hajde da ih pomenemo bar još jednom. Pretposlednja pesma „Pandemia Pandemonia“ deluje kao priprema za neku intenzivnu poslednju bitku ili borbu. Nedavno objavljeni trejler za „Alan Wake 2“ izašao je baš na vreme da bih konstatovao da bi ova (kao i druge numere) zaista mogla da se uklopi u tu igru ili prethodno pomenute. Finale koje je pred nama u obliku „The rising green power“ je pomalo razočaravajuće ako se očekuje veliko finale. Iako se definitivno uklapa u ostatak albuma, u kontekstu poslednje pesme mogla bi biti malo intezivnija poput numera „Red rivers flow“ ili „Forest scream“. Ovako više podseća na hajp numeru, a čak i ime numere implicira da bi mogla biti takva.
Da sumiramo, Ris je napravio zanimljivo muzičko putovanje do mračnih šuma i drugih turobnih mesta a koje traje malo duže od 30 minuta. Album je sam po sebi delotvoran, tako da je očekivano da funkcioniše kao soundtrek za TV emisiju/film, što i jeste. Najverovatnije bi funkcionisao i kolaboraciji sa stripovima. U stvari, ova Risova muzička pastorala mogla bi da funkcioniše kao pozadinska muzika za skoro sve, pod uslovom da volite mračnu i atmosfersku muziku. Na kraju krajeva, uživao sam slušajući ovo dok sam piskarao i radio neke nasumične poslove ali i dok sa slušao sa punom pažnjom.
Album uglavnom uspeva da zadrži pristojan tempo u okviru različitih stilova numera kako bi slušaoce zadržao zainteresovanim. Pred kraj pomalo gubi na snazi, a čuju se neki zvuci koji nisu baš prijatni, barem mojim ušima. Ipak, uglavnom je zadovoljavajuć za svoju dužinu i svakako bih ga preporučio ljubiteljima dungeon synth-a, dark ambient i muzike u stilu retro video igrica.
Omiljene numere: „Love with forest mother“ i „Red rivers flow“
Ocena: 3,5 / 5
Lista numera:
Old watermill lament
Mine diggers, grave diggers
Love with forest mother
Red rivers flow
The curse of Vila
Forest scream
From the depths of Torlak hills
Valley of poison winds
Pandemia Pandemonia
The rising green power
Ris / Album na Bandcam profilu na ovom linku
Veza ka originalnom tekstu: Ris – The Pastoral of Doom (Review)
Tekst preveo i adaptirao Miljan Ristić a.k.a eXperiment