Sada je okean jedno more, ili sistem mora; za Grke je bio kružna reka koja je okruživala kopno. Sve vode su tekle iz nje, a nije imala ni ušća ni izvora. Takođe je bio bog ili div, i to možda čak najstariji, jer ga San, u XIV pevanju Ilijade, naziva vrelom bogova; u Hesiodovoj Teogoniji, on je otac svih reka sveta, kojih je ukupno tri hiljade, a na čijem su čelu Alfios i Nil. Starina guste brade je bila njegova uobičajena personifikacija; tokom vekova čovečanstvo je pronašlo zgodniji simbol.
Heraklit beše kazao da kod kružnice početak i kraj čine jednu jedinu tačku. Grčka amajlija iz III veka koja se čuva u Britanskom muzeju pruža nam predstavu koja najbolje može da dočara tu beskonačnost: to je zmija koja sebi grize rep ili, kako će kasnije prelepo reći argentinski pesnik Martines Estrada, „koja počinje na kraju svoga repa”. Uroboros (onaj koji proždire svoj rep) jeste tehnički naziv ove spodobe i njega su alhemičari proneli tokom srednjeg veka.
Njegovo najslavnije pojavljivanje zabeleženo je u skandinavskoj kosmogoniji. U Proznoj ili Maloj Edi stoji da je Loki začeo vuka i zmiju. Proročanstvo upozori bogove da će te spodobe prouzrokovati propast zemlje. Vuka Fenrira su zavezali lancem skovanim od šest izmišljenih stvari: zvuka mačjeg koraka, ženske brade, korena stene, medveđih žila, daha ribe i ptičje pljuvačke. Zmiju Jormungandr „baciše u more koje okružuje zemlju, a u moru se tako razvila da sada ona okružuje zemlju i sebi grize rep”.
U Jotunhajmu, zemlji divova, Utgarda-Loki izaziva boga Tora da podigne jednu mačku; bog napregnu svu svoju snagu, ali jedva uspe da jednu šapu izdigne sa tla; mačka je zmija. Tor je obmanut čarolijom.
Kada nastupi Sumrak bogova, zmija će proždrati zemlju, a vuk sunce.
Objavljeno u Borhesovoj knjizi Knjiga o izmišljenim bićima