U srednjem veku za stvaranje knjige bilo je potrebno uložiti godine truda i napora. Pisar nagnut nad svojim stolom na kojem je prepisivao knjige, osvetljen samo prirodnim svetlom jer sveće su bile preveliki rizik za knjige, svaki dan bi satima ručno pisao, pazeći da nikada ne pogreši. Biti prepisivač, napisao je jedan pisar, bilo je veoma bolno:
Gasi svetlost iz očiju, savija leđa, lomi utrobu i rebra, izaziva bol u bubrezima i umor u celom telu.
S obzirom na izuzetne napore koji su bili uloženi u stvaranje knjiga, prepisivači i vlasnici knjiga imali su pravi podsticaj da zaštite svoj rad. Koristili su jedinu moć koju su imali: reči. Na početku ili na kraju knjiga, pisali bi dramatične kletve preteći lopovima bolom i patnjom ako ukradu ili oštete ovo blago.
Nisu oklevali da pominju najgore kazne koje su poznavali – izopštenje iz crkve i užasnu, bolnu smrt. Kradljivcima knjigama predviđane su užasne sudbine: demonski mač koji seče ruke, kopanje očiju iz očnih duplji, vatre pakla i sumpora.
„Ove kletve su bile jedino što je štitilo knjige“, kaže Mark Drogin, autor knjige Anathema! Srednjovekovni pisci i istorija kletvi u knjigama (Marc Drogin – Anathema! Medieval Scribes and the History of Book Curses) „Srećom, to je bilo u vreme kada su ljudi verovali u njih. Ako biste iscepali stranicu, umrli biste u agoniji, a niko nije hteo da rizikuje da mu se to desi.
Droginova knjiga, objavljena je 1983. godine i predstavlja najtemeljitiji zbornik kletvi za zaštitu knjiga ikada sastavljen. Crtač i dizajner vizitkarti, Drogin pohađao je obuku o gotskim slovima i oduševio se srednjovekovnom kaligrafijom. Istražujući za svoju prvu knjigu, naišao je na kratku izrečenu kletvu. To je bila inicijalna kapisla. U svom daljem istraživanju, pronalazio ih je sve više i više skrivenih u fusnotama istorijskih knjiga napisanih u 19. veku, tako da je njegova zbirka rasla obuhvatajući kletve i prokletstva iz stare Grčke i vavilonske biblioteke, sve do renesanse.
Istoričarima iz tog perioda kletve su predstavljale jedan vid zanimljivosti, ali Droginu su te kletve bile dokaz koliko su srednjovekovni pisci i učenjaci cenili knjige u vreme kada su čak i najelitnije institucije imale biblioteke od samo nekoliko desetina knjiga.
Prokletstvo ekskomunikacije jedna je od jednostavnijih kletvi. Drogin je pronašao mnogo primera kletvi koje su bile kratke i jasne, ali su uspešno prenosile poruku. Na primer:
Neka mač anateme ubije,
Ako neko ovu knjigu sakrije.
Ako je pisar stvarno želeo da zapreti, koristio je „anatemu-maranatu“ – citat koja govori da je „Naš Gospod došao“, što je pojačavalo značenje obične kletve ekskomunikacije. Ali kletve su nekad bile mnogo složenije. „Najbolja pretnja je ona koja vam zaista detaljno opisuje muku koja vas očekuje ako se ogrešite o upozorenje. Što je pisar bio kreativniji, to su kletve bile detaljnije”, napisao je Drogin. Pisar može da zamisli strahovitu smrt lopova:
Ako neko ukrade ovu knjigu, neka odmah umre; neka se prži u loncu; neka ga obuzme bolest i groznica; neka bude slomljen na kolu i neka bude obešen. Amin.
A ponekad su opisi bili još detaljniji:
Neka se ova knjiga pretvori u zmiju u rukama onoga ko ju je ukrao od vlasnika ili pozajmio, a nije vratio. Neka bude paralizovan, da ne može da pomera ruke i noge. Neka se muči u agoniji i moli za milost. Neka bol ne prestaje sve dok ne počne da se raspada. Neka ga crvi izjedu iznutra, i kada ga stigne poslednja kazna, neka zauvek gori u krugovima pakla.
Droginova knjiga sadrži mnoštvo takvih kletvi, a sakupio je najmanje još toliko koje nikada nisu objavljene, a koje će uključiti u drugo izdanje.
Dok je Drogin skupljao kletve, pronalazio je i neke koje su se ponavljale. Nisu svi pisci bili podjednako kreativni. Ako tražite dobru, jaku kletvu koja će poslužiti u svim situacijama, isprobajte onu najpopularniju. Može da se koristi u više slučajeva i jednako je efikasna kao i crvi koji vas jedu iznutra, ali možda ne zvuči toliko preteće:
Neka onaj ko ovu knjigu ukrade ili uništi, bude proklet i odbačen od crkve.
Veza ka izvornom tekstu: Atlas Obcura: Sarah Laskow – Protect Your Library the Medieval Way, With Horrifying Book Curses
Tekst preveo i adaptirao: Miljan Ristić a.k.a eXperiment