Naučno fantastična serija Raised by wolves koja je kod nas nesrećno prevedena kao „Vučje vaspitanje“ izazvala je prilične reakcije i podeljenje kritike. Nekima se dopala a nekima je potpuni šit. Ja sam odavno prestao da čitam recenzije koje se objavljuju na određenim portalima koji se bave sedmom umetnošću, jer sam shvatio da je svrha takvih hvalospevnih tekstova zapravo samo plaćeno reklamiranje i da je vrlo često sadržaj tih kritika u potpunosti nerealan i pristrasan. Takođe, takve tekstove sam izbegavao da čitam pre samog čina gledanja filma ili serije iz razloga što su spojlovali pa su samim tim umanjivali užitak u gledanju. Iz tog razloga preporučujem da tekst koji sledi ne čitate ukoliko niste pogledali prvu sezonu serije, jer će biti otkriveni neki detalji i situacije. Zato, tek kad pogledate seriju pročitajete ovaj tekst, ako za to osetite potrebu i ako vas zanima da vidite kako sam shvatio i doživeo seriju.
Još kada sam prvi put video najavu za seriju, mesec–dva pre početka emitovanja, odmah sam naziv preveo kao „Vučji odgoj ili Odgojeni od vukova“ a prva asocijacija bila mi je Romul i Rem, braća koju je odgajila vučica a koji su smatraju osnivačima grada Rima.[1] To mi tada nije imalo nikakvu povezanost sa samom serijom, iako sam gledajući trejlere odmah zaključio da su u pitanju androidi koji odgajaju ljudsku decu i da se u tom smislu serija može povezati sa legendom o Romulu i Remu. Tek kada sam odgledao prvu sezonu pronašao sam tu nit koja bi mogla da poveže drevnu legendu i ovu futuristički sci-fi. Ali o tome ću kasnije reći nešto više, da ne preskačemo.
U pitanju je naučno-fantastična post-apokaliptična serija koja se dešava na planeti Kepler 22b koju nastanjuju dva androida Otac i Majka sa embrionima dece koje žele da odgoje shodno onom kako su programirani, a sve sa navodnim ciljem očuvanja ljudske vrste. Planeta Zemlja je uništena usled dugogodišnjeg ratovanja između Mitraista[2] (vernika) i atesita. Obe strane su u svojim redovima imale i armije androida koje su samo ratovanje učinili strašnijim i pogubnijim. Usled toga Otac i Majka sa embrionima, svojom budućom decom, „sele“ se na ovu misterioznu planetu da bi sproveli svoju misiju u delo. Smatrali su da su pronašli mirno i spokojno mesto za osnivanje svoje porodice.
Planeta je zapravo jedna golet i pustoš i sem toga na planeti nema ničeg drugog. Tu su i neke ogromne jame kojima se ne vidi kraj tj. ambisi koju zadiru u dubinu zemlje i iz kojih isijava neka toplota i rasprašuju magličasta isparenja. Vetar i huka se sve vreme čuju iz pozadine. U tim teškim uslovima dva androida odgajaju decu pri čemu jedno po jedno, strada usled teških životih uslova, tako da u životu ostaje samo najmlađe dete. Ubrzo na planetu sleće brod sa Mitraistima – ljudima od vere koji veruju u postojanje Boga Sola, kojeg obožavaju, čije reči čuju, uvažavaju i povinuju im se, a koji su smrtni neprijatelji androida. Dolazi do sukoba između njih pri čemu Majka ubija skoro celokupnu posadu sa broda. Preživljavaju samo deca Mitraista i bračni par ateista kamufliran u Mitraiste. Ali na planetu dolazi još ljudi, što znači da nevoljama i opasnostima nema kraja. Androdi zarobljavaju decu pokojnih vernika i prema njima kreću da se ponašaju poput strogih roditelja, jer tako su programirani i to im je svrha. U svom načinu vaspitanja androidi nastoje da decu vaspitavaju da budu ateisti, da ne veruju u boga. Androidi smatraju da je nauka vrhunac svega. Za sve postoji naučno obrazloženje i obajašnjenje i sve funkcioniše u skladu i po principima nauke. To bi ukratko bio uvod u seriju.
Međutim, ima tu još mnogo toga. Kapsula za simulaciju pomoću koje se teleportuje u neku virtuelnu realnost, gde mogu da se dožive dešavanja iz prošlosti i budućnosti. Neobična ogavna groteskna čovekolika bića koja tumaraju ovom pustom planetom i napadaju decu i ljude. Ogromni zmijoliki skeleti koji zastrašujuće izviru iz peska nagoveštavajući da su nekada na planeti živela ta gigantska zmijolika stvorenja. Mistična šaputanja koja čuju samo pojedini ljudi koji se nalaze na planeti a za koja se smatra da su reči Boga Sola. Drevni crteži u pećini koji najavljuju dolazak androida Majke i Oca na Planetu. Čudne lobanje koje androidi pronalaze na mestu gde će se Majka poroditi…
Androidi kao bolji roditelji od ljudi
Sigurno je da se svakom ko je gledao ovu seriju ili ima nameru da je pogleda nametnulo pitanje:
Da li bi androidi bili bolji roditelji od nas ljudi imajući u vidu činjenicu da oni kao veštački stvorena bića nemaju neke nedostatke i mane koje su karakteristika i osobina ljudi?
I meni je takvo pitanje palo na pamet. Androidi nisu ljudska bića. Nisu bića prirode. Oni su veštačka tvorevina, programirana da funkciniše po odgovarajućem programu, šablonu i algoritmu. Androidi nemaju emocije, ne poseduju ljudske mane, nisu poročni i grešni, sve što rade rade iz čiste logike i svrhe a ne postupajući po instinktu, osećanjima, iz koristi, shodno ubeđenjima i pretpostavkama. Androidi uvek postupaju racionalno. Odnosno onako kako su programirani da postupaju. Nikad mimo programa po kojem funkcinišu. Zato se i postavlja pitanje da li bi samim tim odgajili bolju civilizaciju, jer i više je nego očigledno da mi homo sapijansi sa našim ljudskim odgojem i vaspitanjem nešto radimo pogrešno, jer da je suprotno ova civilizacija ne bi bila na pragu propasti. To je pitanje koja ova serija neminovno nameće.
Simbolika Vučjeg odgoja
Serija je prepuna simbolike.
Kao početak dva androida Otac i Majka sami na nekoj udaljenoj planeti u svemiru pokušavaju da oforme porodicu. To neminovno upućuju na Adama i Evu, prva ljudska bića koja je po Bibliji stvorio Bog. Za razliku od Adama i Eve, androide je stvorio čovek a potom ih je programirao i pripremio za specijalnu misiju, od čije će uspešnosti zavisti opstanak ljudske vrste. Ili mi kao gledaoci stičemo takav utisak.
Ženski android Majka u međuvremenu otkriva da poseduje određene moći, da je ona zapravo android nekromant tj. da može da leti, da ima veliku snagu i otpornost, da može da ubija glasom, što je čini smrtonosnom i gotovo nepobedivom mašinom. Dalje, kako gledamo seriju dolazi se do zaključka da je mala kolonija (porodica) sačinjena od dva andrioda sa nekoliko dece funkcioniše po principu matrijahata. Majka je glavni zaštitinik porodice, vodi glavnu reč, dok je Otac tu više kao podrška i prosta radna snaga. To nas nedvosmilseno upućuje na današnji sve zastupljeniji feminizam i svime onim što se neopradvadno i ciljno podvodi pod taj pojam.
Iako se majka u svom odnosu sa decom predstavlja kao ateist koji poriče postojanje Boga, kako serija odmiče, ona sve više pokazuje veru a da ni sama nije svesna toga. Čak i svoj čin letenja obavlja rukama ispruženim pod uglom od 90 stepeni u odnosu na telo, što simbolično može upućivati na raspeće i Isusa Hrista.
Konačno na red dolaze Romul i Rem i legenda o njima. I u samoj seriji se spominje legenda o Romulu i Remu kada jedno od dece pronalazi drevnu relikviju sa Planete Zemlje – Romulov zub. Po legendi Romul i Rem su deca oca Boga rata Marsa i majke vestalke Reje Silvije. Mars ze zaljubio u sveštenicu Reju koja je bila zavetovana devica i silovao je, nakon čega je ona ostala u drugom stanju i rodila Romula i Rema. Romul ubija svog brata blizanca i osniva drevni grad Rim. Nešto slično se dogodilo i sa Majkom iz serije jer silovanje koje je počinio Mars, iz kojeg su se rodili osnivači najvećeg carstva na zemlji, može se poistovetiti sa događajem iz serije kada Majka u nekoj drugoj dimenziji opšti sa određenim entitetom za koji je mislilia da je njen ljudski tvorac. Nakon toga majka ostaje bremenita a ’dete’ koje je u raslo u njenoj utrobi razvijalo se neverovatnom brzinom crpeći joj snagu i energiju u velikoj meri i na taj način čineći je vrlo slabom i ispijenom. Iz tih razloga majka je morala da se dohranjuje energijom drugih androida ili krvlju ljudskih bića kojom je ’hranila’ svoju bebu. Ipak, ubeđenje da će Majka roditi spasioca ljudske civilizacije, dete o kojem govore drevni sveti spisi Mitraista počivalo je u glavama većine gledalaca.
Međutim, u poslednjoj desetoj epizodi prve sezone događa se kulminacija. Majka se porađa, i svi iščekuju rođenje tog odabranog deteta koje će spasiti ljudski rod. Ali uslediće šok. Majka kroz usta, jer nema drugih otvora na telu, rađa leteću zmiju-pijavicu. Rađa čudovište, čiji se skeleti odraslih jedinki nalaze širom planete nagoveštavajući da su ta neka ogromna zmijolika bića živela na toj planeti. To je za mene bio neverovatan šok zbog kojeg sam i rešio da napišem ovaj tekst. Iskreno, nisam se tome nadao.
Iako serija ima određenih nedostataka, taj jednoličan i suvoparni pustinjski ambijent, malo spor zaplet i monotone delove, završetak same prve sezone je bilo ono što me je pomerilo sa mesta. A samo to porađanje kroz usta je scena koju ću dugo pamtiti.
O simbolici zmije ima mnogo toga da se kaže. Simbol zmije je mnogostruk i nije samo vezan za zlo i nesreću. Zmija je i simbol plodnosti, a u Africi zapravo upućuje na matrijahatska društva[3], što se može povezati u kontekstu sa serijom i dominacijom Majke. Ali najznačajna je ona simbolika koja upućuje na prvobitni greh, kada je zmija nagovorila Evu da proba jabuku sa drveta spoznaje i tako se ogluši o božje zapovesti. U tom smislu zmija se može shvatiti kao đavo, a analogno, u skladu sa serijom, može se zaključiti da Majka android nije nosila ljudsko dete u svojoj utrobi već da je začela novi život sa đavolom i shodno tome na svet donela Sataninog potomka koji je eto otelotvoren u telo jedne leteće zmije-pijavice koja je rasla i razvijala se abnormalnom brzinom.
I tek tada, nakon rođenja tog „nesvetog“ bića mogu se povezati neka dešavanja koja su se desila u ranijim epizodama a tiču se tihih glasova koji su pojedini likovi na planeti čuli i smatrali da im se to obrađa Bog Sol. Ta tiha šaputanja za koja su oni koji su ih čuli mislili da su reči Sola zapravo su podsećala na siktanje zmije. To odmah nagoveštava da te reči zapravo nisu bile reči Boga već drevnog monstruma, ogromne zmije, oca bića koje je Majka android rodila a koje se jednom rečju može nazvati Levijatan, koji po hrišćanskoj mitologiji i jeste otelotvorenje Satane.
Gustav Dore – Uništenje Levijatana, 1865.
Znači ako je po Bibliji đavo koji je bio otelotvoren u zmiju nagovorio ljudski rod da počini greh, ovde je android koji je stvoren rukom čoveka rodio dete đavola otelotvorenog u zmiju. U tom smislu se i zatvara krug i kroz simboliku poručuje da će sva ta ljudska stremljenja kojima čovek pokušava da postane Bog i zauzme mesto Boga, da nas sve zajedno odvedu dođavola i potpune propasti.
Kao zaključak možemo reći da je „Vučji odgoj“ zapravo serija koja zaslužuje da se pogleda bez obzira što je dobila dosta negativnih kritika. Te kritike su možda produkt toga što je široki filmski auditorijum navikao na obilje filmskih efekata, eksplozija, seksa, žestokih akcionih scena, „easy on brain“ filmskih proizvoda koji služe samo da ubiju vreme i razonode… pa im jednolična atmosfera sa puste planete deluje nekako monotono i dosadno. Ja zato moram da naglasim da je jedan od režisera i producenta serije Ridli Skot ipak uradio dobru stvar i „Vučijim odgojem“ ponudio nešto drugačije. Iako ideja o veštačkom biću (robotu, androidu) koje je začelo život u sebi, baš poput ljudskog bića (žene) nije nova ideja[4], serija ima svoju originalnost i atipičnost što je najbitnije za jedno filmsko ili bilo koje drugo umetničko delo.
Otac „Osmog putnika“ je stvorio delo koje će moći da stane na crtu čudovištu iz „Alliena“ koji je režirao daleke 1979. godine. Kad malo bolje razmislim i tu se može povući neka paralela. I taj osmi putnik, čudovište koje je sejalo smrt i teror i plašilo generacije dece sa druge strane ekrana koja su sada zašla u ozbiljne životne godine je rođeno u utrobi čoveka iz koje je došlo na svet probivši je. I zmija koju je rodila Majka odnegovana je u utrobi. U tom smislu proizilazi da je andriod koji rađa (povraća) zmiju zapravo bilo očekivano uvođenje čudovišta u samu priču serije i dešavanjima koja će uslediti.
Ostaje nam da strpljivo sačekamo i vidimo šta će se sve dogoditi. Ja sam prilično nestrpljiv, mada bih i mogao da podnesem da serija nikad ne dobije nastavak baš zato što smatram da je ovo i više nego dobar završetak sezone. Plašim se da dalja dešavanje ne unište čitavu priču. Zver je rođena i to je dovoljno za kraj!
[1] Osnivač Rima bio je Romul koji je ubio svog brata blizanca
[2] Mitraizam – religija, odnosno kult indoiranskog božanstva Mitre koji je uživao veliku popularnost na teritoriji Rimskog Carstva od 1. do 3. veka. Bog Mitra je poštovan u različitim delovima sveta i u veoma širokom vremenskom rasponu. Poznat je pre svega u hinduističkoj, zatim persijskoj, helenističkoj i rimskoj civilizaciji. U Indiji je poštovan kao božanstvo Sunca i usko se vezuje uz Varunu, boga voda i kaznitelja krivaca. (izvor: Vikipedija)
[3] Alen Gerbran , Žan Ševalije: Rečnik simbola, str. 1110, 2013.
[4] Film Blade Runner 2049, iz 2017. godine kao nastavak Ridlijevog filma Blade Runner, govori o androidu koji rađa novi život.