Negotinski bend SickTer objavio je svoj album prvenac Druga strana okeana koji možete da poslušate i preuzmete sa njihovog bandcamp profila.
U pitanju je alternativni, punk-rock-metal bend koji čine trojica mladića od dvadeset i kusur leta koji svojim muzičkim delovanjem vode tu ljutu borbu za očuvanje rokenrola. Bend je osnovan 2017. godine što ga čini relativno mladim bendom. Međutim, iako mladi, momci iz SickTera imaju priličnog muzičkog iskusava, jer iza sebe imaju veliki broj nastupa širom Srbije, pri čemu su nastupali sa nekim bitnim imenima srpske rokenrol i alternativne scene (Artan Lili, Stuttgart Online, Straight Mickey and the Boyz, Bolesna Štenad, Plastic Sunday…). Pobednici su 4. Velikogradištanske gitarijade održane 2019. godine. Ova pobeda je samo potvrdila ono što su znali svi oni koji su imali prilike da bend čuju i pogledaju, da je u pitanju jedan mlad bend pun potencijala.
Albumu su prethodila 4 video spota iz kojih smo mogli da naslutimo kakvu nam to muziku SickTer sprema na svom novom albumu.
Najpre se pojavio njihov video spot: Ja sam se zajebao, koji nam je od prvih rifova stavio do znanja o kakvoj je muzici reč. Usledili su spotovi Ljubav, Ostajem i Ružan san kojima je SickTer potvrdio svoj muzički kvalitet i pokazao veliku volju i želju koju momci poseduju. Pred samo objavljivanje albuma na Jutubu su postavljene i ostale tri pesme sa albuma, tako da se kompletan album može poslušati i na ovoj platformi.
Znači, album Druga strana okeana se sastoji od 7 pesama koje ukupno traju nešto duže od 27 minuta. U muzičkom smislu to je neka kombinacija punk, rok, metala ali kratkoća pesama od svega 2,3 minuta upućuje na taj neki pankerski pristup. Jedina pesma koja se po dužini trajanja izdvaja od ostalih jeste Druga strana koja traje blizu 8 minuta i po kojoj album i nosi naziv. Ova pesma mi je nekako najbolje i legla baš zato što je u pitanju kompleksna pesma koja kombinuje promenjive ritmove i stapa žanrove pa i u tom smislu odudara od ostalih pesama sa albuma. Međutim, bilo bi nepravedno podrediti i zapostaviti ostale pesme jer i one imaju tu svoju emociju, draž i poruku koju nose, ali ja samo iznosim lične impresije.
Okean koji guta snove i potapa mlade živote nije nešto što nije nepremostivo. Zato se i nastoji da se prepliva na drugu stranu sa nadom da je na toj drugoj strani okeana sve ono što nam je potrebno, što nam nedostaje i čemu težimo. Zar svi mi ne maštamo i ne težimo toj nekoj drugoj strani, gde je sve bolje i lepše, gde nas čeka ostvarenje svih naših želja i snova? Zar ta naša nada u bolje sutra zapravo nije jedna utopija? Priča za malu decu u koju očajnički pokušavamo da verujemo? Ali ako prestanemo da verujemo i nadamo se, nastupiće periodi depresije, tuge, sete, razočarenja, anksioznosti koji najslabije i najlabilnije od nas mogu odvući čak i u samoubistvo. Baš kao što je prikazano u spotu Ostajem…
Na omotu albuma predstavljena je ogromna vodena površina koja nedvosmileno upućuje na okean. U prvom planu je sirena koja se koristi za oglašavanje opasnosti, nagoveštavajući na taj način opasnosti koje okean nosi i krije u svojim dubinama. Ili je možda sirena referenca za opasan zvuk i muziku koja se krije na samom albumu. Na drugoj strani okeana mogu se videti fabrička postrojenja i vetropark što nagoveštava da se tamo preko bare radi punom parom, upućujući tako na činjicu da je tamo negde daleko, taj bolji i lepši svet, koji čeka samo na nas… Samo je potrebno preplivati taj ogromni okean…
Sam naziv albuma uputuo me je na jedan naš takođe mlad ali prilično uspešan bend Repetitor koji se svojim albumom Dobrodošli na okean takođe upustio u koštac sa velikim, nepredvidim i opasnim okeanom. Suvišno je reći da je okean simbol za život i da smo svi mi više brodlomnici koji pokušavaju da ostanu na površini, nastojeći da se ne udavimo. Omot je uradio Miroslav Lučić Luča, stariji kolega i višedecenijski panker koji je sa tim muzičkim okeanom poodavno ušao u koštac, ali ipak dobro pliva u tim vodama…
Pesme tematski odišu mladalačkim duhom i bave se onim sa čime su mladi ljudi i suočeni. To su možda prva shvatanja okrutnosti i nepravednosti života, prva razočarenja i prva suočavanja sa problemima koji nekad izgledaju bezgranično i nepremostivo poput okeana. Ljubavni krahovi, nedoumice, zablude i kolebanja provejavaju u SickTerovim pesma, ali pored svog tog nezadovoljstva, besa i konfuzije pesme odišu i jednim optimizmom i nadom, zbog čega mi je izuzetno drago, jer to govori da bez obzira na sav mrak kojim smo okruženi svi mi postoji i zračak svetlosti ka kojem bend ide, što ga svakako vodi na drugu stranu… (Druga strana, Nađi način).
Snimanje, miks i mastering odradio je Luka Matković – Citadela Sound Production i mogu zaključiti da je posao dobro odrađen. Tako se pred nama našao ovaj album prvenac koji je kao celina kompaktan i slušljiv. Pesme su po kvalitetu na približno istom nivou, nema tih nekih osilacija. U pojedinim trenucima sam se čak prijatno iznenadio određenim muzičkim deonicama i gitarskim solažama, što samo potvrđuje muzičko umeće ovih mladih momaka.
Kao poentu na celu ova priču mogu reći da je ovaj mladi bend uradio jednu veliku i dobru stvar. Da je koncepirao i snimio odličan muzički album koji svakako da treba da bude poslušan.
Momcima iz benda bih poručio da samo tako nastave i da nikad ne prestaju da plivaju ma koliko teško, beznadežno i uzaludno bilo, jer ako odustanu onda će okean da pobedi…