Rene Magrit objašnjava Renea Magrita

Jedan od najfascinantnijih aspekata Renea Magrita (René Magritte) je činjenica da je u priličnoj meri voleo da razgovara o svojoj umetnosti i onome što je želeo da izrazi svojim slikama. I to je pravi poklon jednog nesebičnog nadrealiste jer je na taj način omogućio ulazak u mentalne mehanizme koji su inspirisali njegove slikarstvo, na način koji su za umetnička dela mnogih drugih simboličnih umetnika nedostupni.

Nјegova umetnost uvek je imala jasnu filozofsku komponentu. Magrit je voleo da razmišlјa o stvarnosti, o značenjima stvari, na taj način nudeći perspektive koje bi dovele u pitanje konsolidovanu percepciju sveta. Obožavao je da predstavlјa svakodnevne predmete u potpuno novim kontekstima, sa cilјem da nas natera da razmišlјamo o onome što u običnom životu uzimamo zdravo za gotovo. Nisu to bili samo optički efekti: svakim prikazom želeo je da pokrene posmatrača, lansirajući poruku. Poruku koja je ponekad bila skrivena, kao što je obično u nadrealizamu inače, ali je uvek tu, obezbeđujući komunikativnu dimenziju koja nam je uskraćena kod mnogih drugih nadrealističkih umetnika, obično se pridržavajući psihološkog rezonovanja prema kojem je ekspresija nesvesnog dovolјan legitimitet sam po sebi.

Iz tog razloga, kada je u pitanju Magrit, poštenije je tražiti značenja njegove umetnosti kroz njegove sopstvene reči, bez prevelikog upuštanja u mišlјenja kritičara umetnosti, istraživača i psihologa o tome šta mesec, sfere, kamenje i svi ponavlјajući elementi na njegovoj slici mogu da predstavlјaju. U nastavku teksta imaćete priliku da pročitate nekoliko originalnih citata belgijskog slikara, reči koje je izrekao za neke od svojih najznačajnijih slika. Često su Magritove reči bile konkretne i precizne prilikom izražavanja u nameri da što bolje objasni samu sliku, u ostalim slučajevima objašnjenje je poteklo samo od sebe. Reči koje slede su njegove iskrene i jednostavne reči, bez ikakvog dodatnog komentara: jer u životu potraga za istinom uklјučuje lični napor da se krene u tom pravcu i da se tamo stigne. Magrit je objasnio Magrita, stazom koja nam omogućava da se izgubimo u njegovim slikama i u njegovoj simbolici.

Ljudsko stanje

Ljudsko stanje

Možete se zapitati šta je mašta a šta stvarnost. Da li je u pitanju stvarnost kao pojava ili predstava stvarnosti? Šta je zapravo unutra, a šta van? Šta imamo ovde: stvarnost ili san? Ako je san otkrivanje jave, buđenje je takođe otkrovenje sna.

Izdaja slika

Margitova lula

Prave stvari nisu vulgarne i jednostavne stvari iz našeg neposrednog okruženja. Ono što je zaista stvarno, postoji samo neko određeno vreme u trenutku kada taj osećaj doživimo. I to pokušavam da izrazim svojim slikama.

Imperija svetlosti

Imperija svetlosti, 1950

Ne smemo se bojati dnevne svetlosti samo zato što ona skoro uvek osvetlјava bedan svet.

Rođenje idola

Rođenje idola

Biti nadrealista znači zabraniti svom umu svo sećanje na ono što ste videli i uvek biti u perspektivi onog što nikada nije bilo.

Lampa filozofa

Lampa filozofa, 1936

Moja slika su vidljivi prikazi koji ništa ne kriju … oni evociraju misteriju i zaista kada neko vidi neku od mojih slika, samom sebi postavlјa jednostavno pitanje: „Šta to znači?”. To ne znači ništa, jer misterija takođe ne znači ništa, i ona je nepoznata.

Terapeut

Terapeut

Um voli nepoznato i nejasno. Obožava slike čije je značenje nepoznato jer i veličanstvenost samog uma je takođe nepoznata i nejasna.

Sadašnjost

Sadašnjost, 1939

Mijazme sadašnje osrednjosti i atomske bombe.

Sin čoveka

Sin čoveka, 1946

Sve što vidimo skriva neku drugu stvar. Mi uvek želimo da vidimo šta je skriveno u onom što posmatramo. Postoji interesovanje za onim što je skriveno i onim što nam vidlјivo ne pokazuje. Ovo interesovanje može biti u obliku prilično intenzivnog osećanja, moglo bi se reći, svojevrsnog sukoba, između vidlјivog koje je skriveno i vidlјivog koje je dostupno.