Столећима далеко од трена
када је Децебaл зауставио легије
Живот некога у старачком лику
покрај себе чува дачко присуство
Које се игра с лутком пса
Говори му шта да уради
Лутка то не чини при покрету узице,
осим кад при наредби „да умре“,
падне
Док се и не зачују нове речи:
„А то знаш?!“
Тада се вратим досељеницима
из Подунавља
који почивају
у једној од некропола Municipiuma S
Девојци која је волела да се окити
Припадају јој гривне
Или она припада копчама,
ђердану око врата
Младићу с котарицом грожђа,
симболом јесени
И улози паса
у хтонском значењу
поред ловца
И речима с почетка песме
Таквим
да је све
преплитање
у које нас веже иста река
Осим ако за мене то није
есхатолошко
јављање
И туга због садашњег сведочења
да се цвет лунарије
прима и под четинарима
Спасоје Јоксимовић је рођен 1988. у Мајданпеку. Завршио је мастер студије на Православном богословском факултету у Београду.
Објавио је збирке песама „Живот, по сунцу“, „Далеко од Јоханесбурга”, „Вече у Витанији”, за коју му је додељена награда „Србољуб Митић” за 2016. годину. Један је од добитника награде „Новица Тадић”, за рукопис „Municipium S”.