Red je da preporučim jednu korisnu knjigu za sve one koji govore srpski jezik, pogotovo za one koji se bave ili žele da se bave pisanjem i srpskim jezikom. Knjiga se zove „Kako se kaže“ i napisao ju je veoma cenjen i poštovan lingvista i pozorišni lektor Milorad Telebak. Milorad je predavao na Univerzitetu u Banjoj Luci. Autor je jezičkih priručnika, jezičkih emisija na radiju i televiziji, napisa o jeziku u listovima i časopisima – više od 1200 bibliografskih jedinica.
Član je Komisije za fonologiju i Komisije za standardni jezik u školstvu, administraciji, izdavaštvu i javnim glasilima Odbora za standardizaciju pri institutu za sprski jezik SANU. Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada.
Zašto je ova knjiga korisna?
Zato što se bavi srpskom gramatikom i jezikom na jedan zanimljiv, moderan, duhovit i jednostavan način. Takav pristup toj kompleksnoj i obimnoj materiji ni u jednoj meri ne umanjuje stručnost i bitnost same knjige. Naprotiv, on omogućava da se lakše shvati, razume i nauči srpska gramatika pa samim tim i sam jezik. Pomoću ove knjige naučićete mnoge jezičke nedoumice i sigurno podići nivo svoje pismenosti na viši nivo i pritom se dobro zabaviti. Ova knjiga nije poput mnogih drugih knjiga gramatike, konfuzna, složena i veoma, veoma dosadna. Ona je praktična, duhovita i uvek primenjiva.
Iako na netu možete pronaći mnoge sajtove koji se bave gramatikom i pravopisom, ova knjiga je mnogo više od toga. Puna je duhovitih primera iz svakodnevnog života što u većoj meri omogućava da lakše shvatite gramatička pravila koja po nekad znaju da budu veoma složena i konfuzna. Iako knjiga nije obimna, blizu 200 strana, u njoj se kriju preko 1000 jezičkih nedoumica i saveta.
Evo šta o knjizi kaže Prof. dr Luka Šekara:
Zato će i ova Telebakova knjiga – KAKO SE KAŽE – dobro doći svima – od učenika, do učitelja, od studenta do profesora, od lektora do novinara i urednika.
Dr Dijana Crnjak kaže:
Ni kraćeg ni boljeg vodiča kroz jezik – do pismenosti.
Međutim, da biste najbolje shvatili stil kojim je knjiga pisana, citiraću jedan deo sa samog početka knjige:
Dovoljno je da zamenite samo jedan glas (u govoru, ili da vas dobro ne čuju), odnosno slovo (u pisanju) pa da, na primer, obični pekar preko noći diplomira i postane lekar, a da neko mirno naselje postane grubo nasilje, da nastanak preraste u nestanak, počast u – pošast, a premašaj plana u – promašaj! Jedno je odsudan – odlučujući, a drugo odsutan – koji nije prisutan.Novine su, svojevremeno, javile da se engleska kraljica iskrcala sa kompletnom posadom u luci Marselj. I sve bi bilo u redu da se nije potkrala štamparska greška u reči iskrcala – umesto K pisalo je P! Skandal !… I to sa kompletnom posadom!
Ili, dodavanjem samo jednoga glasa, npr., simulacija postaje – stimulacija, veseo provod prerasta u tužni sprovod, ružno ogovaranje u – korisno dogovaranje. Takođe, oduzimanjem jednog glasa onaj ko je zabrinut odjednom postaje zbrinut, od slažemo se ostaje gola istina – lažemo se!
