Groblje zaboravljenih knjiga

Najveći strah ne leži u činjenici da će mnogi pisci biti zaboravljeni, već da neće biti ni otkriveni. Za većinu knjiga se čak ne može reći da su zaboravljene; one jednostavno nestaju čim se objave, a to se odnosi samo na majušan procenat dela koja dožive izdavanje. Pisanje je posao u kojem je teško opstati.^[1] 

Karlos Ruis Safon

Karlos Ruis Safon je svojim romanom Senka vetra privukao svetsku pažnju i publicitet. Knjiga je prevedena na preko trideset jezika i prodata u milionskom tiražu. I kod nas je naišla na dobar prijem čitalaca. Nakon nje svaki naredni njegov roman iščekivan je sa velikom pažnjom.
Romanom Senka vetra Safon započinje svoj ciklus romana Groblje zaboravljenih knjiga koji obuhvata još i sledeće romane: Igra anđela, Zatočenik nebesa i Lavirint duhova 1 i 2. Ovim petodelnim (četvorodelnim) romanom Safon je izgradio jednu kompleksnu priču koja se dešava početkom i sredinom dvadesetog veka prevashodno u Barseloni.
Svaki od navedenih romana ima svoju priču koja je velikim delom nazavisna u odnosu na ostale romane, ali, takođe, postoji i uzajamna povezanost samih romana koja ih čini jednom celinom.
Svako ko je čitao Safona dobro zna da sama knjiga u njegovim romanima zauzima posebno mesto. Velikim delom knjiga i jeste centralna tema i „glavni junak“ Safonovih romana, ako knjigu možemo smatrati glavnim junakom. Uglavnom su to knjige koje se istovetno zovu kao i Safonovi romani koji o njima govore: Senka vetra, Zatočenik nebesa i Lavirint duhova. Izuzetak je knjiga Lux Aeterna koja se spominje u romanu Igra Anđela. Svaka pomenuta knjiga u navedenim Safonovim romanima, produkt je piščeve mašte, odnosno ne postoji u stvarnosti i svaka od njih je povezana sa Grobljem zaboravljenih knjiga, jednom ogromnom tajnom bibliotekom u kojoj se nalaze sve zaboravljene, nepravedno zapostavljene i retke knjige, knjige koje su veoma uticajne, sudbonosne, uklete i tragične za likove romana. Oko tih i u vezi tih knjiga gradi se priča romana i čitava misterija, ali se i kriju odgovori na sva postavljena pitanja koje čitalac može da postavi. Istovetnost naziva Safonovih romana sa nazivima romana koji su predmet Safonove proze je način na koji se fikcija i stvarnost prepliću, odnosno, to je ono što Safonovim romanima daje jedan nadrealni, gotovo magijski ambijent i efekat jer na taj način Safon samog čitaoca uvlači u sam tok romana i čini ga sastavnim delom čitave priče. Čitalac čita roman koji se zove isto kao i roman oko koga se dešava čitav zaplet i misterija u samom romanu.

I tu se ne završava Safonova posvećenost knjigama, već on ide mnogo dalje, on se u svojim romanima ne bavi samo tim izmišljenim knjigama, on spominje i knjige velikih svetskih pisaca, koje su imale uticaj na njega, koje su mu uzor, ideal kojem stremi kao pisac, a koje su u romanima bile od velikog značaja za glavne likove, shodno kojima je on gradio i pisao svoje romane i kreirao svoje likove. Tako, na primer, tu je Dikinsova knjiga Velika očekivanja ili pak Dimina Grof Monte Kristo. Pored knjiga, što fiktivnih, što stvarnih, Safon obrađuje i prikazuje živote pisaca tih izmišljenih knjiga, talentovanih pisaca sa tragičnim sudbinama. Čitajući ovaj ciklus romana, neminovno će se doći do zaključka da tragične sudbine pisaca nastaju baš kao posledica tog njihovog velikog spisateljskog dara, iz čega proizilazi da je njihov talenat zapravo i njihovo prokletstvo koje im uvek „diše za vratom“ i od koga ne mogu pobeći. U Senci vetra ukleti pisac je Hulijan Karaš, u Igri Anđela i Zatočeniku Nebesa David Martin, a u Lavirintu Duhova je Viktor Mateiš. Svi ti pisci su doživeli tragične sudbine, a njihove knjige su završile na Groblju zaboravljenih knjiga osuđene na zaborav ili „čekajući dan“ kada će biti ponovo otkrivene od svojih predodređenih čitaoca.

Šta je Groblje zaboravljenih knjiga?

Kao što je prethodno pomenuto, Groblje zaboravljenih knjiga je jedna ogromna, tajna, biblioteka, za koju se ne zna tačno vreme nastanka, ali se smatra da postoji od samog postojanja Barselone. Nalazi se u starom delu grada i predstavlja jedan doslovno lavirint, u koji se odlažu sve one zaboravljene knjige, koje nikad nisu dospele do svojih čitalaca, koje su bile namenjene uništenju, koje su tu u Groblje zaboravljenih knjiga ostavljene na večni počinak zaborava, ali i da bi bile spašene od fizičkog uništenja. To je jedna ogromna bilblioteka za koju zna mali broj ljudi i koji u velikoj tajnosti i sa velikom posvećenosti čuvaju tu tajnu vezanu za taj mistični svet knjiga. Groblje zaboravljenih knjiga me je neminovo podsetilo na Kišovu Enciklopediju mrtvih, na tajnu biblioteku iz Ubertovog romana Ime Ruže, na Borhesovu Vavilonsku biblioteku. Ovo poređenje sa pomenutim piscima sigurno nije preterano, već još više govori o vrednosti i kompleksnosti ovih romana.
Sa druge strane, ukoliko Groblje zaboravljenih knjiga sagledamo kroz simboliku shvatićemo da je danas gotovo svaka biblioteka u izvesnom smislu Groblje zaboravljenih knjiga. Biblioteke su postale masovna groblja knjiga, knjiga koje je „ubila“ ljudska nezainteresovanost i ravnodušnost. I to je ono što je poražavajuće jer sahranjivanjem knjiga mi ne sahranjujemo samo pisanu reč, već mnogo više od toga. Sahranjujemo istoriju, ideje, misli, znanje, kulturu… A bez toga, ljudska civilizacija ne može opstati.
Iz tih razloga ovaj Safonov ciklus u velikoj meri oslikava i današnje stanje stvari u književnosti na svetskom nivou, ali je i jedno upozorenje na tu masovnu pojavu ljudskog udaljavanja od knjige.

Evo šta Safon kaže o Groblju zaboravljenih knjiga:

Groblje zaboravljenih knjiga je metafora ne samo za knjige već i za ideje, jezik, znanje, lepotu, kolektivno sećanje i svega onog što nas čini ljudima.^[2]

Šta se sve to krije u Groblju zaboravljenih knjiga?

Ciklus Groblja zaboravljnih knjiga predstavlja spoj trilera, kriminalističkih, detektivskih, avanturističih, mističnih i istorijskih romana koji obrađuju političku i sociološku situaciju Španije početkom i sredinom dvadesetog veka, u velikoj meri obuhvatajući vreme Frankove diktature prikazujući stanje stvari i način na koji su ljudi tada živeli.
U romanima iz pomenutog ciklusa srešćete se sa mnogo čime, počevši od političkih mahinacija, preko bankarskih prljavih poslova, do okrutnosti tadašnje policije i brutalnih kažnjavanja zarobljenika u zloglasnom zatvoru u tvrđavi Monžuik, ali ipak cela priča počinje i odigrava se oko knjiga i književnosti. Safon je kroz te romane vešto isprepletao sve što se dalo isprepletati i na taj način suštinu priče lepo ukomponovao međ’ te silne misterije kojima romani obiluju. Ima tu i ljubavne požude, patnje, ludila, požrtvovanja, pravog prijateljstva i ponizne zahvalnosti, pa preko intriga, goustvrajtinga, kriminalistike, sve do mistike i mekšeg horora.
Romani su velikim delom nezavisni jedan od drugog. To znači da će se osnovna priča oko koje se konstruiše roman i formira zaplet, do kraja romana razrešiti i rasplesti. Međutim, nije sve baš tako jednostavno. Postoji i ona šira i dublja priča koja se u svakom od romana gotovo stidljivo iznosi i koja nam roman demistifikuje u jednom makro planu i koju ćemo shvatiti tek onda kada pročitamo ceo ciklus. Proizilazi da je sam ciklus koncipiran kao jedan ogromni mozaik, a sitni delovi mozaika su razbacani i sakriveni u svih pet romana, da čitanjem jednog, dva ili tri romana čitalac stiče neku osnovnu sliku i razotkriva neke primarne tajne i misterije, ali otkrovenje će uslediti tek kada pročita ceo ciklus ili ga pročita više puta.

O svojoj sagi Groblja zaboravljenih knjiga Safon kaže:

Nije reč o hronološkoj sagi, već pre o lavirintu međusobno protkanih romana koji čine slagalicu priča čiji je čvor groblje zaboravljenih knjiga, samo središte ovog četvoroknjižnog ciklusa.^[3]

Iz svega napred navedeno, dolazi se do zaključka da je ovaj Safonov ciklus jedno veoma kompleksno i višeslojno književno delo, koje čim krenete da čitate, nećete moći da ispustite iz ruku dok ga ne pročitate. Međutim, ozbiljan je to poduhvat. Pet knjiga, a svaka ima oko 400 strana. Ali neka vas ta obimnost ne plaši, niti odbija od čitanja jer čim krenete sa čitanjem i brzinom „senke vetra“ budete uvučeni u tu Safonovu misteriju Groblja zaboravljenih knjiga, nećete moći tako lako da se iskobeljate iz tog lavirinta pisanih reči, iz tog „lavirinta duhova“. Imaćete utisak da ste postali svojevrsni zatvorenik, „zatočenik nebesa“ u tom imaginarnom svetu Safonove proze i da sve to što vam se dešava prilikom čitanja delo je neke veće sile, nečeg što je iznad vas i vašeg poimanja stvari i stvarnosti, a u stvari sve je to samo Safonova magija koja u velikoj meri može biti okarakterisana i kao „igra anđela“. Zato pravac na čitanje. Oživite tu magiju koja čeka samo na vas, umrtvljena i zaboravljena na Groblju zaboravljenih knjiga.

[1] Citat iz intervjua objavljenog u Politici – Već imamo groblja zaboravljenih knjiga
[2] Citat iz intervjua objavljenog u Independentu
[3] Citat iz intervjua objavljenog u Politici