Radicu Milovanović a.k.a Zelenu poznajem skoro deset godina. Upoznali smo se na mom prvom blogu koji sam pokrenuo. Šta više, ona je ostavila prvi komentar te daleke 2009. godine kao blogerka koja je već zakoračila u te bloging vode. Ona možda i ne shvata da je baš ona bila taj vetar u leđa koji me je oduvao u blog okean u kojem plovim i dan danas. Od tada se mnogo toga promenio u blogosferi, ali istrajali smo i ona i ja. A to je najbitnije. Mnogi su odustali. Pojavili su mnoge nove face. Marketing i politika su uništili svu draž blogovanja, koji uopšte nisu bili zastupljeni kada smo počinjali sa blogovanjem. Ali da ne širim priču, on našeg prvog kontakta, ja sam redovno posećivao i dalje posećujem njen blog, njen zeleni svet i čitam njene kratke priče, smejem se i opuštam. I onda, nakon deset godina blogovanja, kada je stekla i izgradila svoj renome kao bloger, Zelena je objavila svoju prvu knjigu. Zbirku priča pod nazivom BEZ POENTE.
Radičin prvenac je do mene stigao pre tri dana, ja ga pročitah u dahu, pa hajde da kažem koju reč o njemu. Hteo bih da napomenem da sam pročitao dosta knjiga prvenaca, jer u tim sam književnim vodama više od dve decenije, tako da sam imao neka predubeđenja. Međutim, čim sam otvorio pakat usledilo je prvo iznenađenje. U pitanju je bila knjiga od blizu 200 strana. Obično su prvenci tanane knjižice od 60-80 strana, koje su sklepane i objavljene samo reda radi. Neke od njih čak nemaju ni CIP ni ISBN broj tako da se i ne mogu smatrarti knjigama, ali to nije slučaj sa knjigom BEZ POENTE. Ova zbirka je zvanično objavljena i legalizovana od strane izdavača Slovo pres iz Beograda.
Druga stvar koja me je iznenadila jeste broj priča. Ima ih ukupno 68 podeljenih u 5 oblasti. Hteo bih da nagalasim da se u tom broju 68 krije velika simbolika imajući u vidu činjenicu da ja Radica, iliti blogerski rečeno Zelena, rođena 1968. godine i da je svoju knjigu objavila za svoj 50. rođendan a posle 10 godina aktivnog blogovanja i horoskopovanja. Zatim, priče su podeljene u 5 kategorija, za 50 godina života. Ovako koncepirana knjiga me nimalo nije iznenadila poznavajući Radicu. Ona je svoju knjigu povezala sa samom sobom kroz taj jedan svet numerologije dajući joj na takav način određenu dozu mistike. Skockala je svoju knjigu na isti način kao što se ponekad skockaju zvezde i planete u univerzumu pa samim tim i horoskopu.
Priče su blogovskog tipa. Kratke i konkretne. Nema uvijanja. Nema odugovlačenja. Udaraju direkt u glavu. Strana i po, dve, po neka 3 do 4 strana, tako da se brzo čitaju. Međutim, ta njihova kratkoća vas za čas može prevariti i naterati da knjgu doslovno progutate prelazeći sa priče na priču.
Priče su duhovite, pune ironije, sarkazma ali i zdravog razmišljanja. Radica bez dlake na jeziku, vrlo iskreno priča svoje priče, koje u najvećoj meri govore o njoj samoj i životu koji je proživela počevši, od detinjstva i nekih veoma bitnih i ključnih momenata u svom životu, pa do današnjih dana i nekih na prvi pogled trivijalnih stvari i događaja. Puno je poštapalica, nekih novih reči koje je Radica izmislila, vulgarnih izraza, ali to priče čini dostupnijim jednom prosečnom čitaocu. Ima priča koje će vas nasmejati i načiniti da se dobro osećate, a ima priča koje će vas potresti i uznemiriti. Mene je u nekoliko priča potresla Radicina iskrenost i taj njen način ogoljavanja istine a koja se tiče njenog sopstvenog života. Ona je iznela na papir ali i blog ono što mnogi ljudi sami sebi ne mogu, ne smeju i ne žele makar i da priznaju. A to je velika stvar, jer to govori ko je Radica u stvari, da je u pitanju jedna surovo iskrena osoba, da dobro shvata samu sebe i da nije sujetna baš zato što u svojim pričama ponekad najviše šiba sebe samu.
U njenim pričama ćete pročitati gotove sve. Nema te teme koju Radica nije dotakla. Počevši od svakodnevnog života i atipičnih smešnih događaja, preko kritike društva i stanja stvari, do seksa i preljube ali i mučnih životnih situacija poput alkoholizma, smrti voljenih osoba i razvoda. Krahovi i slomovi ali i sitnice koje život znače. Ipak u pričama preovladava pozitivnost tako da ćete čitajući ovu knjigu svakako da se nasmejete i opustite. Neophodno je napomenuti da je jedna oblast u knjizi posvećena Beogradu, iako većina priča iz knjige i jesu beogradske priče koje oslikavaju i prikazauju Beograd, bilo da se radi o konkretnim događajima ili je u pitanju sumiranje utisaka i iznošenje zaključaka ili mišljenja u formi pisane reči. Ono što se neminovno zaključuje, čitajući te priče o Beogradu, jeste ta ogromna ljubav koju Radica oseća i gaji prema svom gradu čak i onda kada kritikuje, psuje i stidi ga se. Nju Beograd ispunjava i čini srećnom ali je i užasava i prilično nervira. Ali ona ga ipak voli svom svojom dušom, što se oseća u njenim pričama.
Na kraju hajde da poentiramo po pitanju Bez poente. Radica je u ovu knjigu ugradila čitav svoj život. Pedeset godina života, deset godina blogovanja, sva svoja iskustva, znanja, misli, kreativnost, sve ono što je proživela, osetila, iskusila… I to je uradila na jedan njoj svojstven i prepoznatljiv način i stil. Zato, pročitajte ovu knjigu, posetite Radičin blog, uđite u taj njen zeleni svet. Opustićete se, nasmejati i oraspoložiti. A to nam je danas tako potrebno. Smeh. Dobro raspoloženje. Cool atmosfera. Možda čak i najpotrebnije!