Gotovo da je postalo pravilo da se poznati romani iz dva ili više toma ekranizuju u filmove sa nekoliko nastavaka ili serijale od po nekoliko sezona sa desetinama epizoda. To se pokazalo kao dobar poduhvat iz više razloga. Kroz veliki broj epizoda ili više nastavaka filma, roman ili serija romana se može detaljnije i verodostojnije preneti na ekran tj. filmsko platno, što pruža veći užitak a to neminovno utiče i na finansijsku stranu. Sa druge strane, iščekivanje novog nastavka filma ili nove sezone serije, takođe kod gledalaca i fanova stvara neku vrstu zavisnosti i nestrpljivosti, što opet svakako ide u prilog profitu koji ostvaruju tvorci tih filmova i serija.
Što se tiče fantastike, očigledan primer toga su serijali poput: Igra prestola (Game of thrones), Vejverd Pajns (Wayward Pines), Vampirski dnevnici (The Vampire Diaries)… Kada su u pitanju filmovi fantastike tu je još više primera: Gospodar Prstenova (The lord of the rings), Harry Potter, Igre gladi (The Hunger games), Sumrak (Twilight), Trkač lavirinta (Maze Runner)…
Poslednja ekranizacija koja je tek krenula da se emituje je američka serija Američki bogovi (American Gods) koja predstavlja adaptaciju istoimenog romana koji je 2001. godine napisao Nil Gejman (Neil Gaiman).
Nakon dve odgledane epizode, koliko je do sada i emitovano, reših da kažem reč dve o Američkim bogovima. Nedvosmisleno se može reći da je serija koja je pred nama jedno kompleksno i uvrnuto naučno fantastično delo. Kao i sva slojevita i složena dela fantastike i Američki bogovi su satakani od nekoliko za sada nepovezanih priča koje se dešavaju u prošlosti (iskrcavanje Vikinga na američko tlo 813 godine, pobuna crnog roblja na brodu 1697. godine nakon ukazanog proviđenja) i sadašnjosti koja je prilično uvrnuta, nepredvidiva i prepuna čudnih misterioznih i nadrealnih likova i događaja. Da seriju treba gledati prilično skoncetrisano govori i sledeća činjenica koju sam uočio tek kada sam krenuo da pišem ovaj tekst.
Serija počinje naracijom o iskrcavanju Vikinga na američko tlo 813 godine. Pred sam kraj prve epizode, glavni lik serije čudnog imena Moon Shadow (Mesečeva senka), na grobu svoje supruge govori da je u zatvoru pročitao ukupno 813 knjiga, što nas neminovno vraća na sam početak serije i godinu prvog iskrcavanja zapadne civilizacije na tlo Amerike i samim tim nagoveštava nevidljivu vezu između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Dalje, brojevi 8 i 13 su brojevi iz Fibonačijevog niza. A Fibonačijev niz je veoma važan za matematiku i danas ima praktičnu primenu u informatici (konkretno u tehnikama pretraživanja i organizovanja podataka) ali mnogo zanimljivije je pojavljivanje u prirodi i muzici!. Sigurno da spominjanje tih brojeva u seriji nije nimalo slučajno. A zašto? Na vama je da otkrijete.
Ono što je mene šokiralo jeste vulgarna scena seksa jednog srednjovečnog debeljka sa pohotnom crnkinjom koja umesto vagine ima ’crnu rupu’ među nogama pa je istog usisala unutar sebe i na taj način sebi pružila maksimalno zadovoljstvo.
U drugoj epizodi prikazuje se nag muškarac koji lebdi svemirom a koji je tu dospeo nakom seksa sa dotičnom crnkinjom, nakon što je bio usisan. To nas dovodi do zaključka da ta crna žena možda nema crnu rupu među nogama, kao što je prethodno konstantovano, već možda neki portal, odnosno da je ona zapravo pokretna crvotočina koji ljude usisava i izbacuje ih u neku drugu galaksiju. Šta god bila ta žena, ako je uopšte i žena, može se zaključiti da seks sa njom znači imati pravi svemirski seks, jednu intergalaktičku jebačinu u pravom smislu te reči!
Da ne bih previše otkrivao, jer to i nije svrha ovog posta, ko voli fantastiku, apsurd i nadrealno, ko voli da sve vreme zapravo ne zna šta se to događa i da sam sebi sve češće postavlja ono pitanje “Šta se koji moj to upravo dogodilo?”, Američki bogovi su prava stvar. Moja preporuka. Obavezno pogledati!