Deo pogovora Saše Skaluševića Skale napisan za moju novu zbirku priča pod nazivom VIZIJE. Namerno nisam objavio ceo pogovor da ne bih otkrivao previše. Koga zanima, VIZIJE će mu se ukazati same…
ONO IZA – Saša Skalušević Skala
Ovo je tama:Sebični gen koji se približava
onome što ljudsko biće zaista jeste.
Dejvid Kronenberg
Tumarajući u eri tehnološke i industrijske prezasićenosti, u nemogućnosti ljudskog uma i ograničenog tela da na smislen način isprati svaki detalj te tuđinske kolonizacije iskustva gurnuti smo grubo u vek koji nije naš. Kome još uvek ne pripadamo. To možemo osetiti na svakom koraku pogotovu ovde na Balkanu. Moramo priznati da smo mi i dušom i telom još uvek u XX veku iako živimo u XXI. U tom svojevrsnom paradoksu, koji se kao mnoge zgode (ali još više) nezgode imeprijalističkih svetskih sila koji su se zakukuljile groteskno nasmejanom maskom korporacija, banaka i sličnih organizacija, ponajpre osete po našim leđima. U tom jedinstvenom simulakrumu nastaju i nove priče Miljana Ristića.
U vremenskom vakumu između proživljenog užasa poslednjih dvadesetak godina u nas i okolini do još strašnijih predskazanja, objedinjene su priče pod nimalo slučajnim nazivom „Vizije“. Iako se taj pojam najčešće vezuje za red mističnih, religioznih stanja-ukazanja ili prikazanja, ovde nije reč o toj vrsti spoznaje. Iako je taj element vizionara (samo) spoznaje, kao nekog ko kroz samu viziju dobija neku poruku, činjenice, unutrašnji vid koje su važne za njega, neku drugu osobu ili širu zajednicu presudan u shvatanju ovih priča. U tom aspektu naslova ove zbirke je ono na šta se možemo osloniti u čitanju ovih priča sa tamne strane mašte i snova. Tu je ujedno i poslastica (ali ne i jedina) za sve one sladokusce takvih i sličnih priča. Nakon nedavne poslednje zbirke kratkih priča pod nazivom „Nitogen“i dvema pređašnjih „Uvertira“i „Demo(n)kratija“, Miljan Ristić kao pripovedač oglašava se zaista novim glasom. I za njega i za njegove čitaoce. Ovo se može videti u tome što priče u ovoj zbirci brišu onu granicu između mogućeg i nemogućeg, zamislivog i nezamislivog. Praveći taj iskorak u nekom drugom polju. Prenoseći naraciju iz stvarnosti u neku novu zonu sumraka. U njima više nema toliko mučne svakodnevnice, malih intimnih problema i drama koje prelaze u očaj savremenog čoveka uhvaćenog između dve posete nekom od lanaca super-marketa. Od te građe ostala je samo izgrebana i oguljena fasada kao polazna tačka prema sukobu ili dodiru njegovih junaka sa nekim čudnim i nepoznatim silama. Polazeći od tog savremenog ambijenta, koga ukrašavaju poput guka i čireva (koje je nemoguće sakriti) sebičnost i otuđenje današnjeg pojedinca i njegovog okruženja, autor ide dalje, gurajući svoje junake (a sa njima i nas-njegove čitaoce) u usta ludila. Spiritualnosti, magije, divlje požude, senke, seksa, griže savesti, magle, rata i ratnog zločina. Državnog (ili privatnog) terorizma… Sve ono što bi đavo perverznosti ili anđeo sveg čudnog mogao smisliti.