Prijateljstvo je čoveku potrebno za dobro pamćenje. Sećati se svoje prošlosti, nositi je uvek u sebi, možda je neophodan uslov da bi se sačuvala, kako se to kaže, celovitost našeg JA. Da bismo sprečili naše JA da se ne smanji, da bi očuvali svoj obim, sećanja treba zalivati kao cveće u saksiji, a to zalivanje zahteva redovne susrete sa svedocima prošlosti, što će reći sa prijateljima.
Oni su naše ogledalo, naše pamćenje, i od njih ništa ne zahtevamo osim da s vremena na vreme podese to ogledalo da bismo mogli da se u njemu ogledamo.
Citat iz knjige „Identitet“ Milana Kundere