Večita dilema. Da li je bolji film ili knjiga? Mada su to dve neuporedive stvari. Dva različita vida umetničkog izražavanja. Zato se i ne mogu porediti. To kažem kao veliki filmofil i pasionirani čitalac. Volim da pogledam dobar film ali i te kako volim da pročitam dobru knjigu.
Druga dilema koja je prisutna u ovoj priči je svakako: da li pogledati film ili pročitati knjigu ili i jedno i drugo? Ako se opredelimo za zadnju soluciju, ponovo dilema. Šta prvo, knjigu ili film? Jedno je sigurno, ako prvo pogledamo film, umanjićemo užitak čitanja knjige i obrnuto.
A koliko je samo filmova i serija snimljeno na osnovu knjiga. Proguglajte malo i videćete da ih ima mnogo više nego što mislite. Evo poslednji je Veliki Getsbi kojim je otvoren ovogodišnji filmski festival u Kanu i koji se trenutno prikazuje i po Beogradskim bioskopima.
O trenutno ultra popularnoj seriji Igri prestola (Game of thrones), nema potrebe da govorim. Zavladala je totalna pomama za serijom. A koliko je njih i čulo za Pesmu leda i vatre pre nego što je pomenuta serija krenula da se prikazuje, to je već pitanje.
Knjiga pedeset nijansi – siva (Fifty Shades of Grey), koja je prodata u milionskim tiražima, a za kojom su odlepile pripadnice lepšeg pola širom sveta, isto tako biće ekranizovana.
To ti je ta filmska industrija, da ne kažem Hollywood. Čim se namiriše dobra zarada, odmah se snima film. Sa što većim budžetima.
Ovakvih primera ima koliko vam duša želi, ali mislim da su ova nekoliko primera dovoljna.
I koja je moja preporuka? Film ili knjiga?
Današnji način života je takakv kakav jeste. Živi se 200 na sat. Non-stop u nekoj frci i jurnjavi. Uvek u škripcu sa vremenom. Ne znamo gde ćemo pre. A ja tu pišem o čitanju knjiga? Mora da sam smetnuo sa uma da je za čitanje knjiga potrebno vreme. Naročito ako je knjiga obimnija ili je u pitanju neka trilogija, saga, ciklus knjiga. Ko će još da čita kada ljudi sve svoje vreme provode boreći se da prežive i opstanu u ovom surovom, posrnulom, nepravednom i oronulom društvu. Sa druge strane za film je potrebno svega sat i po do dva sata slobodnog vremena. Izvalimo se u fotelju, krevet ili sofu, posle umornog i napornog dana, skuvamo kafu, cirkamo pivce, grickamo kokice i gledamo film. Em se odmorimo, em uživamo. Milina.
Čitanje, knjige zahteva, kao što sam rekao, vreme. Treba se uložiti trud. Treba biti koncetrisan. Ali oni koji čitaju znaju koju draž nosi knjiga. Filmovi su za široke narodne mase. Za ljude koji nemaju vremena da ulaze u bit. Da tragaju za suštinom. Knjiga je za onaj soj ljudi koji vole da maštaju i da lutaju u tim imaginarnim svetovima koji se kriju između tih silnih slova i ispisanih reči. Knjiga vas tera na razmišljanje. Čitajući knjigu vi preispitujete svoj život i svoje postupke. Čitanjem polako ali sigurno, sa svakom narednom pročitanom stranom, sve više ulazite u dušu i um, kako likova iz knjige tako i samog autora. Osećanja, misli, dileme, težnje, strasti, patnju, ljubav… sve to doživljavate na mnogo većem nivou nego kada gledate film. To se ne može ekranizovati ili možda grešim? Možda će nam u nekoj doglednoj budućnosti visoka tehnologija i to omogućiti, da na jedan, skraćeni, instant način, za nekoliko minuta, doživimo i proživimo sve te emocije, iskustva i znanja koja se neminovno stiču konstantnim dugogodišnjim čitanjem.
Znači, film ili knjiga? Ne znam. Odlučite sami. Sve zavisi kakav odnos imate prema životu i šta su Vam prioriteti. Vreme se uvek nađe za ono što se voli i ono što Vas ispunjava. Nemanje vremena je samo obična laž, klasično samoobmanjivanje i opravdanje za ne delovanje.
Ja sam za knjigu, a poslednju rečenicu tvog posta potpisujem :)
Gledam da pročitam minimum jednu knjigu nedeljno, što znači u proseku dva do tri sata čitanja dnevno. To i nije puno s obzirom na šta sve može da ode vreme a da nismo ni svesni da smo ga izgubili.
Kolekcionar
takođe, svakodnevno čitam (mislim na knjige)više od dve decenije unazad tako da mi čitanje knjiga predstavlja ogroman užitak u životu. Zato sam i napisao ovaj post
U to nisam sumnjao, jer samo onaj ko puno čita može da piše na način na koji ti to radiš :)
Hvala na komplimentu
Ni film, ni knjiga vec INTERNET !!!
Neo
internet je generalizacija. Trebalo je možda reći blog. Prikladnije je imajući u vidu kontekst posta
Uf i ja sam dosta razmišljala o ovim stvarima. Volim i da odgledam film i da pročitam knjigu. Ranije sam se nervirala kad vidim da su u filmu izbacili neki deo knjige, događaj koji ja smatram za jedan od bitnijih za razumevanje knjige. Ali, više ne. Prosto ih gledam kao dva vida predstavljanja istog, pardon sličnog, događaja/teme. Nema šanse da se u dva sata sabiju sve emocije iz knjige, pa bila ona i samo 100 stranica “dugačka”. S druge strane film daje vizuelni dojam koji knjiga nekima ne daje. (Na stranu to što se smorim ako je glumac plav, a ja sam taj lik, dok sam čitala knjigu, zamišljala sa crnom kosom ;) )
Elem, svako bira prema svojim afinitetima, vremenu koje ima itd. Uvek bih radije prvo pročitala knjigu pa tek onda gledala film. Mada mi i obrnuta situacija ne smeta. ;)
Branchester
sve si rekla, tako da ja mogu samo da
Knjiga!!! Ne moze knjiga da stane na ekran :)
Breskvice
ne može da stane ni na ove nove televizore, mnogo tanki, nema gde
Volim filmove, ali više volim knjige. I baš kada najviše jurcam i imam probleme, trudim se da što više čitam. Nažalost ne mogu uvek da nabavim knjige koje želim, pa sam počela da čitam knjige u pdf formatu, a tako se gubi prava draž knjige i čitanja, ali sa druge strane imam mnogo veći izbor. Nemam ništa protiv snimanja filmova po dobrim knjigama i ne smeta mi da ih gledam posle čitanja knjige.
Char
ne smeta ni meni, ali nije to to kad znaš šta će se desiti
I jedno i drugo. U gradu.
Van grada, na moru, planini nekako bez filma mogu, ali bez knjige ne, pa tako gledam da bar mrvicu vise volim taj papir pod rukama. Mada, ne ostadoh nigde mesec dana pa da vidim da li bih me uhvatila filmokriza.
Ono sto definitivno znam je da bez jednog ili drugog, ovo bi bio jedan sumoran i prazan svet.
Ana
od skora se tu pojavio i nekakav “blog” koji međ’ mojim svetim trojstvom: muzika, knjiga i film, sve više pravi prostora za sebe.
Joj jesi u pravu. Ukinula bih net, ali blog da ostane. Sreca, sreca,radost
Bitno je da se mi razumemo