Pomagao sam mlađem klincu oko domaćeg zadatka iz matematike. U jednom trenutku klincu je zatrebala gumica. Međutim, gumice, kao po običaju, nigde nije bilo. Preturismo pola kuće i nema. Na kraju ustadoh i odoh u dečiju sobu, gde se nalazio školski ranac, da pogledam nije li možda gumica u rancu. Iznenedih se kada ga podigoh. Bio je pretežak. Odmah ga otvorih da vidim šta je toliko teško. Da nije možda neki školski drug ili neki mangupčić ubacio neki kamen ili ciglu u torbu fore radi. U rancu su bile samo knjige, sveske, lenjiri, olovke, bojice, flomasteri, vežbanke, šestari, pernice… Uzeh digitalnu vagu i izmerih ranac. Težio je blizu 6 kilograma. Školski ranac deteta od 8 godina, koje ide u drugi razred osnovne škole, težio je 6 kilograma.
Da bi se shvatila kolika je to težina uradimo jedno poređenje. Dečak od 8 godina u proseku ima oko 25 kilograma. Devojčice čak i manje. A ranac teži 6 kg što je 24% od ukupne težine dečaka. Zamislite da jedan odrastao čovek od 90 kilograma treba svakodnevno da nosi teret od 24% od njegove ukupne težine. To bi iznosilo 22 kilograma. Nije malo opterećenje, zar ne. Ako se još sagleda činjenica da je dečiji organizam još uvek u razvoju, da se kosti i mišići još uvek razvijaju, možemo da zaključimo koliko je to opterećenje za decu. A posle se pitamo zašto deca imaju deformisanu kičmu, ravne tabane, nepravilno držanje…
To nije sve jer deca pored preteškog školskog ranca treba u školu da nose još i patike i opremu za fizičko, sintisajzere za muzičko, blokove i bojice za likovno, što svakako ne može da stane u đačku torbu već se nosi u kesi ili dodatnoj torbi. Iz tih razloga, tih 6 kilograma lako mogu da odu na 7 ili 8, što već čini 30% od ukupne težine deteta. A to je već ozbiljan problem, zar ne?
Kako rešiti problem?
Promenom nastavnog programa i smanjenjem broja bespotrebnih knjiga. Danas deca iz gotovo svakog predmeta imaju po dve knjige. Što je više knjiga to je torba teža ali je i veća zarada izdavača. Ono što je apsurdno je što, u većini slučajeva, jednu ili čak obe knjige deca uopšte i ne koriste već iz određenih predmeta uče lekcije iz sveske jer tako traže učiteljice, nastavnici, profesori. Onda se postavlja pitanje zašto onda i kupovati te knjige ako ih deca ne koriste? Ah da zaboravih, izdavačke kuće.
Problem se može rešiti i školskim ormarićima u kojima će se čuvati knjige, patike i školski pribor. Ali budimo relani. Koliko škola danas u Srbiji ima ormariće? Procenat je svakako zanemarljiv. Mnoge škole nemaju ni dovoljan broj školskih klupa, zimi nemaju grejanje, a mi pričamo o školskim ormarićima. Mislim da to stvarno nije u redu. Kako ne možemo da shvatimo da prosfetari imaju neke druge prioritete o kojima brinu i kojima streme. Svi dobro znate koje. Ko će još da brine o školskim ormarićima i preteškim đačkim torbama. Nije to najveća briga, danas… Na žalost, nije. Ko još brine o deci.
Mnogo teška ova škola #1
Saglasna!
Zelena
I ne samo da nose po 2 knjige, nego nastavnici/profesori cesto zahtevaju da sveska bude velikog formata sa tvrdim koricama, da imas posebnu svesku za domaci, posebno za ovo, za ono itd.
A bar to sigurno ne mora, cak ni zbog izdavaca. Kao, da se ne guzva, da bude urednije blabla… Sveska moze da bude uredna iako nema tvrde korice. Gomila izmisljanja i budalastina.
Tijana
i sve to se tovari na leđa deteta
Svaki problem može da se reši ako postoji dovoljno želje. Raznorazni programi uz angažovanje učeničkog parlamenta, roditelji, sponzori, grad, mesne zajednici, akcije … uvek postoji mogućnost. Međutim, retko kada se u svemu tome istraje. Sve ostaje samo na ideji.
Verkić
žalosno je što danas i zbog neke najbanalnije stvari treba da podižeš revoluciju da bi bilo šta izmenio. Ima neko ko je plaćen to da radi. Iz svega ovog proizilazi da taj neko loše radi svoj posao ili ga uopšte i ne radi.
saglasna sa svim rečenim, nego nađe li ti tu gumicu?? :)
Šunjo
tebi ništa ne može da promakne