MUZIČKA RETROSPEKTIVA #10
Ako postoji neka muzička grupa koju slušam još od njenih samih početaka pa do danjašnih dana, onda to svakako jeste Massive Attack. Mnogo muzike je protutnjalo kroz ovu moju dušu. Mnogo različitog zvuka je moje uvo čulo baš zato što sam oduvek bio u nekoj svojoj potrazi za nekim novim zvukom. Ekspanzija interneta i tehnoogije mi je celu tu misiju znatno olakšala. Predamnom se otvorio čitav jedan novi svet, koji kao da je samo mene čekao da u njega zaronim i krenem sa traganjem. I krenuo sam.
Iako sam konstantno pronalazio i dalje pronalazim neke nove bendove, neke nove zvuke, Massive Attack su uvek tu, prisutni, baš zato što za tih 25 godina, koliko dugo istražujem taj ogromni svet muzike, još uvek nisam čuo zvuk sličan zvuku Massive attack-a. Valjda ih zato, sa vremena ne vreme, ubacim u svoju aktuealnu playlistu da bih se ponovo uverio u tu činjenicu.
Massive attack su se pojavili daleke 1991. godine i još od tada, svojim prvencom »Blue Lines« privukli pažnju kako publike tako i kritike. Numera »Unfinished Sympathy« proglašena je za jednu od 10 najboljih pesama svih vremena.
Svojim drugim albumom »Protection« (1994) Massivi su potvrdili činjenicu da su u svojoj nameri da prave dobar, originalan i prepoznatljiv zvuk vrlo ozbiljni i odlučni. Nema potrebe posebno izdvajati neku od pesama. Album je kao celina odličan, isto kao i njegov prethodnik.
Treći po redu »Mezzanine« (1998) bio je šamar za sve one koji su već slušajući prethodna dva albuma Massivima nalepili etiketu “lagana” muzika. Mrak i težina »Mezzanina« dali su neku novu dimenziju i neki novi pravac čitavom njihovom opusu, govoreći da su oni ipak iznad preovladavajućeg stereotipa i da nisu od onih koji se ponavljaju. Svakako da su objavljivanjem svog trećeg albuma postavili visok standard kako za publiku tako i za muzičare dajući još jedan neoborivi argumenat da su oni ipak iznad nekih klišea i prosečnosti koji preovladavaju u muzičkoj industriji. Samim nazivom albuma »Mezzanine« (međusprat) Massivi su samo hteli da nam poruče da je to svakako samo međuspat, međufaza, kako u njihovoj evoluciji tako i u njihovom masivnom napadu na naše umove i duše, da će vremenom neminovno preći na jedan novi viši nivo stvaranja muzike i samim tim komuniciranja.
Potvrdu za to dobili smo tek nakon 12 godina, najpre objavljivanjem albuma »100th widow« (2003) a potom, 7 godina kasnije, objavljivanjem albuma »Heligoland« (2010). Međusprat, na kome su se nalazili u trenutku objavljivanja »Mezzanina« konačno je prevaziđen. Posle više od decenije, Massivi su se uzdigli na taj viši nivo, tron, čime su još jednom dokazali da su iznad mora i mase prosečnosti i jednobraznosti ogromnog muzičkog univerzuma. Ipak su oni bili začetnici jednog novog muzičkog pravca, novog alternativno-evropskog zvuka, prosto imenovanim »Trip Hop«. Činjenica da su 20 godina kasnije sa samo 5 izdatih albuma (tu ne računam objavljeni album »Collected« njihov tzv greatest hits kao ni filmske soundtrackove) i dalje bili prvi, jedinstveni i originalni, samo potvrđuje njihovu veličinu.
Iz tog razloga neminovno je spomenuti kakav su nam to muzički pravac Massivi ostavili u amanet. Svakako da je u početku to bila eXperimentalna muzika, nastala miksovanjem i kombinacijom različitih muzičkih pravaca: elektronske muzike sporog tempa začinjene elementima hip hopa (iz koga je i izvedena sama kovanica naziva novog muzičkog pravca), R&B-a, jazz-a, soul-a, funk-a, regge-a, dub-a, housa… Neminovno je bilo da se protokom vremena i ona razvijala i evoluirala i da je miksovanje različitih muzičkih pravaca i stilova obuhvatilo jedan širi dijapazon što je pružilo znatnije potencijale i mogućnosti za nova eXperimentisanja i samim tim nove muzike. Da bi se u potpunosti shvatio sam naziv, tada novog muzičkog pravca, neophodno je objasniti i značenje reči »trip« (putovanje, haluciniranje…). Međutim, značenje se nameće samo od sebe tako da možete da znate čemu da se nadate slušajući takvu muziku. Ako niste spremni na jedno virtuelno putovanje posredstvom elektronske muzike kao medijuma, onda nemojte ni da razmišljate o Massive attack-u i Trip Hopu. Ako se ipak odvažite na taj korak, shvatićete o čemu vam govorim. Možda i Vi pređete na taj VIŠI NIVO slušajući Massive Attack. Samo nemojte žuriti. Ima mnogo međuspratova do tog nivoa. Evolucija traje dugo. U slučaju Massive Attack-a 20 godina, što ne znači da u međuvremenu neće preći na neki novi nivo… Ipak su oni Massive attack. Jedni i jedini.
Muzička retrospektiva #1, #2, #3, #4, #5, #6, #7, #8, #9, #11
Eeeee… jes vala, oni su masivno dobri :)
Branko
bili i ostali